U pogrešnim rukama

5 dio

Anita P. O. V.

Pokušala sam ne gledati u njega ali bilo je nemoguće. U sledećem trenutku me trznuo Natashin glas.

- Evo moje braće,hajde da ih upoznaš. Braće? Onaj debil je njen brat.

- Nema potrebe vidiš da razgovaraju. Pokušala sam da se izvučem ali uzalud.

- Dolazi ovamo odmah. Povukla me za ruku i odvela me tamo gdje nisam htjela biti.

- Niki,Max upoznajte Anitu. Pružila sam ruku prema ovom plavušanu i izgovorim svoje ime.

- Anita Kovačević.

- Nikolai Vasilevich Dimitrijev drago mi je. Ovaj lik je bio isti Natasha,čista suprotnost Maximu. Uopše nije bio umišljen i baš je opušten. Maxima sam izignorisala i sjela sam sa Natashom.

- Maxime zašto se nisi pozdravio sramotiš me pred prijateljicom.

- Natasha u redu poznajemo se. I ona i Nikolai su me čudno pogledali. I evo ove neprijatne tišine.Nikolai je očigledno želio prekinuti ovu situaciju i počeo je da me zapitkuje.

- I Anita čime se baviš. Otpio je gutljaj svog pića i zavalio se nazad u stolicu.

- Ja sam advokat i eto koliko volim svoj posao i ovdje sam zbog posla. Pogledao je prvo u Maxima pa u mene,kao da je nešto smišljao.

- Pa kad si već ovdje sama hoćeš li izaći sa mnom na večeru? Hmm ovo će biti zanimljivo, Maxima će izludjeti to što sam njega odbila.

- Naravno. Maxim je bijesno gledao u svoga brata ,a iz očiju su mu sjevali gromovi.Odjednom sam dobila tu želju da odem odavde. Okrenula sam se prema Natashi i rekla sam joj nakon dubokog udisaja.

- Mislim da je bolje da ja krenem,vidimo se. Zagrlila me,a Nikolai sam pružila ruku koji je on kao džentlmen poljubio. Maxim se u međuvremenu nervozno vrpoljio u svojoj stolici

- Bilo mi je zadovoljstvo upoznati te,nadam se da ćemo se ponovo sresti.

- Takođe. Nasmješila sam mu se i izašla sam napolje. Čim sam izašla na ulicu zamalo da me udarilo auto,hvala Bogu uhvatile su me nečije ruke. Maxim!! Ne opet.

- Drugi put da te spašavam,a znaš kako kažu ništa nije slučajno,znaš sudbina. Naježila sam se od njegovog glasa. Jaoo da si bar normalan.

- Hah zajebi tu sudbinu i odjebi od mene. Otrgnula sam se iz njegovih ruku i ljutito sam odšetala od njega. Tek kada sam došla u kuću shvatila sam da sam zapravo sa njim u istoj kući, sama. Nervozno sam krenula prema kuhinji,ali sam nekako prikrila tu nervozu. Hvala Bogu nije bio tu. Uzela sam nešto voća i napravila sam sebi smothie. Kada sam se okrenula sve sam ispustila iz ruku od prepada.

- Jebote! Da li si ti normalan!? Bila sam ljuta i krenula sam kupiti ovo sa poda. Nakon što sam sve stavila na radnu površinu okrenem se prema njemu.

- Ti baš voliš da psuješ i da galamiš na ljude.

- Samo one koje ne podnosim. Rekla sam drsko i krenula sam otići u sobu.

- Ti nigdje nećeš ići sa mojim bratom. Ljutito je rekao na šta sam samo sarkastično odbrusila.

- Naravno,mama! Jebote to što radimo zajedno ne znači da imaš pravo da me kontrolišeš! Brzo je dojurio do mene i pribio me uz zid.

- Vrlo dobro znam svoga brata, tako da znam da će mu se sigurno prijebati. I šta ćeš onda? Hm. Igraćeš kolo sa njim? Njegov dah je mazio moj vrat što je u meni izazivalo ono što ne bi trrbalo biti izazvano.

- Pa šta,možda se meni baš igra to kolo. Posebno sam naglasila ovu posljednju rječ i on je brzo odgovorio.

- A možda se meni baš raskida milionski ugovor. Ovo me odmah ošamarilo i vratilo me na smireni stav. Na neki način.

- Goni se Dimitrijev! Otrgnula sam se iz njegovih ruku i otišla sam u sobu. Zaspala sam ljuta i isfrustrirana,ponovo.

Maxim P. O. V.

Znao sam da je ovakva,još onaj njen pogled kada je pristala da izađe sa Nikolaem. Mislim da mi ni najveći prijatelj ne želi toliko napakostiti. Ja stvarno nisam normalan kada sam zbog jednog odbijanja odmah postao ovakav. Moram pod hitno da se dovedem u red i još sutra imam taj porodični ručak. Šta da radim sa strinama i tetkama kad počnu da me zapitkuju kad ću da se ženim. Ima da se objesim na sred kuće. Uhh glava će mi puknuti od svega. Idem u krevet jer jako kažu dan je pametniji od noći.

Već je jutro,a ja još nemam nikakav izgovor za današnji ručak. Možda bih mogao.... Mhmm da to je to. Odjurim do Anitine sobe i bez kucanja uđem. Ona je stajala pored kreveta obučena samo u bademantil,savršeno tijelo nije ostalo sakriveno. Kada sam shvatio da je već sigurno gladno gledam okrenuo sam se u stranu

- Izvini,trebao sam nešto da ti kažem ali nije bitno. I tako sam samo izašao. Šta je ovo sad bilo? Osjećao sam se kao da ne vladam samim sobom,kao da me nešto vuče prema njoj. Odmah ssm otišao u kuhinju i odlučilo sam da pokažem svoje kulinarske vještine. Moram da je zavedem pa makar sad isjekao ruke sa noževima.

Anita P. O. V

Probudila sam se baš rano i odmah sam uradila sav posao, ako se to može nazvati poslom. Otuširala sam se i onako u bademantilu sam stala pored kreveta razmišljajući šta bih mogla obući. U tom trenutku on je uletio u sobu i ostala sam skamenjena. Kako me samo gledao, došlo mi je da mu skočim u ruke i dozvolim ono što je pogrešno. Anita dovedi se u red,buncaš. Kada je shvatio da njegov pogled previše stoji na meni okrenuo se,nešto je promrmljao i samo je izašao. Šta je ovo bilo. Nakon dižeg vremena usudim se izaći i potražiti ga. Čujem nekakvo lupanje i psovanje iz kuhinje. Polako provirim i vidim njega kako se pati dok pravi nešto. Kako je sladak ovako izgubljen i ljut. Koliko me ovo izluđuje,najzogodniji muškarac Rusije stoji ispred mene,a kad bolje razmislim on je kreten i ja sam zaručena. Živote šta mi to radiš?

Mišljenja.❤