U pogrešnim rukama

2 dio

Anita P. O. V.

Cijeli dan sam čekala i pripremala se za taj sastanak jer gospodin nije slobodan do večeri,a ja sam morala da otkažem cijeli raspored. Kakav bezobrazluk.
Pokupila sam potrebne dokumente i pojurila sam prema sali za sastanke. Sve mi je bilo pojašnjeno od strane Jovana,asistenta moga oca. Na sastanku ću biti samo ja i taj neki saradnik iz velike ruske kompanije. Sigurno je neki manijak kada hoće sastanak sa mnom nasamo. Anita samo hrabro niko ti ništa ne može. Otvorila sam vrata i ušla sam unutra. Crna kancelarija sa iskljičenim svjetlima i jedino svjetlo dopire sa staklenog zida koji gleda na grad.Na čelu stola nalazio se on ali mu nisam mogla vidjeti lice,sjajno ovo baš uliva pozitivnu energiju,već sad mi je strašno.

- Gospođice Kovačević, molim Vas sjednite i započnite sa izlaganjem. Jel on meni ovo naređuje u mojoj firmi. Bacila sam papire na sto i sjela sam na stolicu.

- Izvinite gospodine..

- Vasilevich. Nastavio je moju rečenicu,eto koliko mi je bitan da mu ni prezime nisam zapamtila.

- Da,gospodine Vasilevich pošto ste već odlučili da mi naređujete u vlastitoj firmi zašto onda sami ne započnete izlaganje. On će meni da naređuje,meni koja sam se naslušala previše naređenja. Ustao je sa stolice i krenuo je prema meni. Ako sada nešto pokuša ne gine mu dva metra ispod zemlje. Zastao je iza mene i zarobio me rukama. Polako je spustio svoju glavu do mog uha i prošaptao je

- Izvana tako krhka i mirna,a iznutra tako drska i borbena. Zanima me samo da li si jedino prema meni tako bezobrazna ili si takva stalno. Sinoć me možda jesi odbila ali nećeš mi moći odoljeti sada kada si trijezna. Ovo je on,ovo je stvarno onaj kreten od sinoć.

- Šta neko ima povrijeđen ego jer je prvi put bio odbijen. Pa naravno kada ne može priihvatiti da nije fatalan za svaku djevojku. Prekrstila sam ruke i čekala sam odgovor jer njega se ne bojim.

- Draga moja ja sam fatalan za svaku pa čak i za tebe. Polako sam ustala,stavila sam svoju ruku na njegovo rame i pogledala sam ga pravo u oči.

- Dragi moj imaš previsoko mišljenje o sebi ,ima i boljih od tebe. Moja ruka je skliznula sa njegovog ramena preko njegovih grudi,dovoljno da se isprovocira jedno muško. U tom trenutku me povukao za tu istu ruku i pribio me uz sebe. Njegov vreo dah mazio je moje lice,a moj ponos je radio u meni i prkosno sam ga gledala u oči.

-Ako takve uspiješ da nabrojiš na 5 prstiju svoje ruke možda se i složim sa tobom. Zašto je on u pravu,ne mogu nabrojati ni jednog koji izgleda kao on,ali po karakteru bih mogla nabrojati nijh milion.

- Gospodine Vasilevich ovaj sastanak je otišao u pogrešnom smjeru. Izvukla sam se iz njegovih ruku i uzela sam dokumente koji su bili bitni za ovaj projekat.

- Vidite ovo su Vam planovi rada u vremenskom roku od jedne godine. Ovdje Vam je objašnjenje način prezentovanja Vaše firme u srpskim medijima,a i takođe Vas kao ličnosti. Takođe ovo su dokumenti po kojima se određuje sjedište svih sastanaka koje ćete Vi odlučiti u roku od pet dana sa priloženim potpisom naravno. Gledao me zamišljeno i odmah je uzeo ove papire i hemijsku.

- Dopada mi se Vaš način izlaganja,a i taj način na koji izbjegavate rasparave. Evo izvolite,tačno mjesto. Stavio mi je papire u ruke i nisam mogla da vjerujem šta je napisao.

- Ruuusija,Moskva. Zamucala sam jer sam pretpostavila sam da je ovo određeno samo za teritoriju Srbije.

- Da. I vjerovatno sada možete pretpostaviti šta to znači jer ću raditi isključivo sa Vama. Prošaputao je i u trenu sam se zaledila i izgubila sam moć govora. Veoma dobro znam šta ovo znači i pomalo se plašim.

- Šta. Rekla sam drsko. Opet me povukao i dišlo mi je da ga ošamarim.

- To znači da ćeš ispunjavati svaki moj zahtjev i više mi se nećeš obraćati tako drsko. Znaš svaki postupak snosi svoje posljedice. Odmakao se od mene i krenuo je izaći.

- I da,sutra seliš u Rusiju,sve je već dogovoreno. I samo tako me ostavio. Sutra idem u prokletu Rusiju,kako ću ovo da objasnim Igoru. Odmah sam pojurila u kancelariju Sotone i bjesno sam zalupila vratima.

- Ne mogu da vjerujem da si bez moga pristanka uradio tako nešto! Dreknula sam na njega i vidno sam ga preplašila.

- Anita smiri se.

- Kako da se smirim?! Sutra selim i kako da sve objasnim Igoru?! Ja imam i privatni život van firme iz koga ću te zauvjek isključiti! Da li si svjestan šta si uradio! Smireno me gledao i iz fioke je izvadio nekakve papire.

- Ako uradiš ovo sa rusima dobro daću ti ono što najviše želiš. Nisam mogla da vjerujem,ispred mene su napokon bili papiri za ostavku.

- U redu završiću ovo u zadanom roku. Pokušala sam biti smirena i samo sam izašla iz njegove kancelarije. Pokupila sam svoje stvari u napokon sam otišla kući. Uspjela sam da spakujem sve svoje stvari i očekivala sam Igora da mu bar sve objasnim prije odlasks. Pripremila sam nam večeras u i tada je on ušao na vrata.

- Igore. Bio je pokunjen i činilo se kao da već sve zna.

- Rekao mi je tvoj otac. Sve. Sutra ideš. Činilo se kao da mu je žao. Prišla sam mu i uhvatila sam ga za obraze.

- Hej,pogledaj me. Da sam znala rekla bih ti i meni je ovo bilo iznenada. Hajde spremila sam nam večeru pa ću sve da ti objasnim. Povukla sam ga za ruku ali ubrzo se nađem prilijepljena uz zid.

- A zašto odmah ne bismo prešli na desert. Vragolasto se nasmješio i počeo je da niže poljupce po mome vratu. Ubrzo su se moje noge našle oko njegovog struka i moje usne su grizle njegove ostavljajući sitne ožiljke. Nakon nekoliko trenutaka našla sam se bačena na krevet i on se nadvio iznad mene.

- Ovu noć ćeš da pamtiš narednih godinu dana. Zarežao mi je na uho i okrznuo mi je obraz usnama.

- Nadam se. Ova noć će biti veoma duga i burna. Ali kako se kaže poslije burne noći mora i da svane.

(...)