U pogrešnim rukama

7 dio

Maxim P. O. V.

Čim smo ušli u kuću primjetio sam da joj je malo nezgodno,ali i treba tako. Neka joj za to što me onu veče onako odbila. Ona će meni da prkosi ,a još kad se sjetim onih njenih modrica na vratu koje je dobila od svog divnog zaručnika dođe mi da sve zapalim. On ju je imao ,a ja ne. Sve ću uraditi da bude u mom krevetu,nije ni svjesna šta joj se sprema. Sada je otišla u drugu prostoriju sa mojom majkom i svim onim tetkama,a ja sam ostao sa ocem,bratom i stričevima.

- Sine,a ovo znači da ti nisi peder. Javio se najstariji ujak Griša,a moj debilni brat je jedva zaustavio smijeh.

- Ne nisam.

- Stric,on je imao više žena nego svi muškarci u Rusiji zajedno. Nikolai se izletio i odmah sam ga ćušnuo rukom.

- Pa bravo sinko tako treba. Znači nisi više peder? Jao Božij čovječe nemoj više molim te. Ja sam rekao,ima da se objesim o luster.

- Hajde dosta šale,nego da nam kažeš kad ćeš da ju ženiš. Kakva ženidba,moram da se izvučem iz ovoga.

- Oče poznajem je kratko nisam siguran ni da li ćemo ostati zajedno. Nisam siguran da li je prava. Nešto bubnem ali se ne spasim od očeve sablje.

- Kako molim? Ona je prva koju si doveo u kuću i jedina i ti kažeš da ne znaš da li je prava. Ja sam tvoju majku poznavao samo 6 mjeseci i od prvog trenutka sam znao da je prava. Evo počinjemo opet, on i njegove priče.

- Imaš 30 godina i još se ponašaš kao derište. Majci slamaš srce što još nema unuče.

- A Natasha i ja ,mi kao nemamo djecu. Moj stariji brat Petar je počeo šaljivo da dobacuje. Otac je krenuo nešto da kaže kako bi iskazao negodovanje na ovo ,ali u tom trenutku je ušla moja majka.

- Hajde ručak je gotov. Mama je uvjek znala kada je pravi trenutak da uskoči u razgovor i na tome sam joj zahvalan. Krenuli smo za njom u trpezariju i odmah sam primjetio da se atmosfera ovdje itekako promjenila. Anita je opušteno pričala sa mojim tetkama i čini se da su je svi zavoljeli. Žao mi je što ću im morati slomiti srca za nekoliko mjeseci kada moj plan završi. Ali šta ja tu mogu moram ovu nedodirljivu da ukrotim i slomim i toga se moram držati. Polako sam sjeo pored nje i čuo sam da spominju mene.

- I tako su Maxim i Petar uzeli pušku i gađali veprove. Hvala Bogu pa je puška bila prazna,a njih dvojica onako razočarani došli kod nas i kažu " Nema nista,plazno". Ja sam ih korila dok ih je Dimitri branio pod izgovorom da su dječaci i da treba da znaju sa oružjem. Mislim ako ih tad nisam ubila od batina,neću nikad.

- Da ali zato si nam zabranila pristup oružju do 16 godine. Petar se ubacio i prisjetio sam se našeg prvog lova.

- Veoma zanimljivo jer i ja sam isto kao mala voljela puške i sve to. Znam tata bi me vodio na naše imanje ovdje u Rusiji i ja bih onako sa lutkom u rukama gađala ptice puškom. Svi su je gledali zadivljeno.

- A ti nisi ruskinja? Moj otac je odmah počeo da je zapitkuje.

- Ne,ja sam iz Srbije zapravo. Ne bih sada baš da pričam o tome. Samo je klimnuo glavom i počeli smo polako da jedemo. Nakon ručka smo započeli neki neobavezan razgovor uz malo vodke. Anita ih je pila kao vodu i uopšte se nije činila pijanom. Svi su komentarisali kako sam dobru izabrao i kako će ona itekako da se uklopi u porodicu. Nakon nekih pola sata smo krenuli kući i tek sada sam primjetio da je popila previše. Počela je da bunca.

- Govno ...govno muško...on..meni...đubre. Odjednom je samo zaspala i čim smo došli kući stavio sam je na spavanje. Polako sam izašao iz njene sobe i otišao sam u kancelariju. Sutra će sve da mi plati,sve,a toga još nije ni svjesna.

Anita P. O. V.

Budi me jaka bol u glavi,koliko sam uopšte juče popila. Samo da nisam uradila neku glupost. Ustala sam i zavezala sam kosu u nešto što ke trebalo da bude pletenica. Umila sam se i presvukla pokušavajući premotati film od sinoć. Pričala sam sa Nadiom,ušli smo u auto i onda.... O ne. Pričala sam O Igoru i Maxim je bio pored mene. Nadam se samo da ništa nije razumuo pošto ni ja nisam. Dugo sam razmišljala kako da siđem dole ,a da ostanem čistog obraza i nakon nekog vremena sam sakupila dovoljno snage i hrabrosti. Čim sam sišla ugledala sam Maxima sa laptopom u krilu i papirima oko sebe.

- Dobro jutro. Rekao je otpivši gutljaj kafe. Ja sam sakrivala oči od sunca koje je dopiralo sa prozora i nekako sam mu odgovorila prije nego što sam produžila prema kuhinji. Čim sam ušla začula sam njegove korake.

- Znaš da igraš šah?

- Da ,znam. Začudilo me ovo pitanje i jedva sam mu odgovorila.

- Dođi u moju kancelariju da igramo. Sada sam bila još više zbunjena,uzela sam svoju kafu i krenula sam za njim. Kada smo ušli sjeo je u svoju stolicu i ja sam sjela preko puta njega.

- Ti baš voliš da se igraš u svim situacijama u životu?

- Pa sve je prolazno,a ja nemam šta izgubiti. Gurnuo je pred mene veliku šahovsku tablu i pored je stavio neki papir.

- I uglavnom u svemu pobjeđujem. Sarkastično sam se nasmijala i rekla sam ponosno.

- Zanimljivo,ali hajde da vidimo da li si bolji od mene. Inače da te upozorim još niko nikada nije pobjedio mene. Prkosno sam ga gledala sa osmjehom na licu. On je izvio svoje usne u mali osmjeh i predložio mi je nešto što se činilo tako smiješno.

- Pošto tako misliš zašto onda ne bi igrala sa mnom, sa velikim ulozima.

- Šta kriza je pa ti trebaju pare. Podsmjehnem se,a njega kao da ni ne dotiču ove riječi.

- Pa u pitanju je nešto više fizičke prirode i dovoljan je samo tvoj potpis. Mahnuo je papirima ispred mojih očiju. Nisam uspjela vidjeti šta piše već ih je smaknuo.

- A ne ,najbolje da se iznenadiš kad ga potpišeš, a sad si ti na redu,reci šta ti želiš.

- Pa kad već pitaš tako. Želim da ne budeš ni sa jednom ženom tri mjeseca. Mislim da sam pogodila pravo u sredinu njegovog ponosa.

- Mislim da će ti se želja,možda i ispuniti. Hajde da počnemo. I tako smo započeli igru i još uvjek nisam znala u čemu je štos tog ugovora. Saznaću nadam se kada ga pobjedim i uništim. Sada sam slobodna i mogu da radim šta god hoću,a mogla bih malo i da se poigram sa njim,niko ne zna šta nam nosi ova partija šaha. Možda ipak nije takav kreten.

Mišljenja.❤