U pogrešnim rukama

3 dio

Anita P. O. V.

Biiip,bippp. Čujem užasan zvuk alarma koji me budi prerano. Okrenem se na drugu stranu u nadi da će prestati,ali on postane sve jači. Isključim ga i kao prebijena mačka se izvučem iz kreveta. U tom trenutku me nešto naglo povuče nazad.

- Ne idi, još samo pet minuta. Igor me povukao u zagrljaj i nije mi dao ići.

- Igore,moram ići, tata će da me ubije. Napravio je tužnu facu i molećivo me pogledao.

- Dobro. Pustio me i otišla sam da se obučem. Nakon što sam se obukla i sve završila izašla sam iz sobe. Igor je već bio obučen i čekao me. Izašli smo iz kuće i uputili smo se prema aerodromu. Vožnja je prošla tiho jer oboma nam je teško pala ova situacija. Znam da je ljut ali brzo će ga proći. Kada smo napokon stigli na aerodrom nigdje nije bilo famoznog gospodina debila.

- Ja se bojim za život tog čovjeka. Rekla sam na šta se Igor nasmijao.

- Zašto?

- Bojim se da ću ga zadaviti golim rukama. Hajde dobro što on crkne nego ja ću imati mrlju u karijeri. Počeo je da se smije nekontrolisano. I nekako je na prekide izgovorio.

- Ne boj se.. Ja ću da te branim na sudu. Uzeo je moje stvari i zaključao je auto. Utom je naišao crni Porshe i dva Range Rovera za njim,a iz njega je izašao egoistični umišljenko.

- Gospođice Kovačević molim Vas pođite sa mnom,moji ljudi će da odnesu Vaše stvari. Koliko me živcira kad mi naređuju. Okrenula sam se prema Igoru i otisnula sam dug poljubac na njegove usne.

- Volim te. Prošaputao je samo da ja čujem.

- I ja tebe. Odmakla sam se od njega i krenula sam za ovim Maximom.U hodu mi nije trebalo dugo da shvatim da idemo privatnim avionom.

- Aaa ne. Ja sa tobom sama u avion ne ulazim. Počela sam da negodujem kao malo dijete i stala sam na mjestu sa prekrštenim rukama.

- Šta je? Bojiš se da bi se moglo desiti nešto što želiš jako. Zavodljivo se nasmijao i nemam pojma zašto mi se ovo svidjelo.

- Crkni,idem sebi da kupim kartu za sledeći slobodan let. U trenutku moga okreta zabila sam se u njegovog zaštitara. Maxim mu je na ruskom rekao da me odnese u avion odmah. On je stvarno glup ako misli da ne znam ruski.

- Moronu jedan,reci mu da me pusti. Ahhhhhh krvi ću ti se napiti krvi. Požalićeš dan kad si se rodio. Pusti me da ti pokažem kako ću da te sahranim zajedno sa svim tvoji ljudima. Gorjećeš u paklu.Rekla sam na tečnom ruskom dok me ovaj njegov nosio. Ostao je zadivljen,a i zabavljen i dao je znak ovome da me pusti. Čim me spustio zavalila sam Maximu takav šamar,pa mislim da mu se glava okrenula za 360 stepeni.

- Ovo je posljednje upozorenje prije nego što s tobom obrišem pod. Krenula sam prema tom privatnom avionu, možda uskoro požalim.

Maxim P. O. V.

Bio sam u pravu baš je borbena i vatrena. Opire se ali jedna godina je dovoljno duga da se to promjeni. Pretvoriću uobraženu princezicu u krhku ptičicu. Moj plan će da počne ovdje u avionu ,zašto gubiti vrijeme uzalud?Sjela je do prozora i izbjegavala je da me pogleda. Ja sam kao nešto radio na laptopu,a zapravo sam smišljao kako da realizujem svoj plan. Izgledala je tako zamišljeno,kao da više nije u ovom svijetu već u nekom svom zamišljenom. Tako je... Maxime smiri se,nisi tu da se zaljubiš već da je zavedeš. Prišao sam joj polako i opkolio sam je rukama. Trznula se i začuđeno me pogledala.

- Trebala si da sakriješ te modrice na vratu,previše me ljuti to što ih ja nisam napravio. Pogledala me prkosno i smireno je odgovorila.

- Gospodine Vasilevich molim Vas da se vratite na svoje mjesto moj zaručnik bi mogao da me nazove svakog trenutka. Zaručnik? Pa ovo postaje sve bolje u bolje. Što ću da joj sjebem život nije ni svjesna.

- Sigurno ga puno voliš kada si odlučila da godinu budeš razdvojena od njega. Neko bi pomislio da to radiš zbog moje blizine.Činilo se kao da je pobjesnila.

- Radim ovo zbog svog oca i ne pridavaj sebi puno pažnje jer će naš odnos biti isključivo poslovan. O malena nisi ni svjesna da ćeš za par mjeseci sve ovo pogaziti. Biće ovo veoma zanimljiva godina.

(...)