Istina o tebi (Milijana & Njegoš)

Četvrto poglavlje

Sedeo je preko puta nje i smeškao se njenim zanimljivim izrazima lica dok je po peti put te večeri čitala meni. Nikako nije mogla da se načudi imenima nekih jela, među njima bio je i Suši na Vojvođanski način. Još jednom je nasmejano odmahnula glavom i ostavila meni na svoje mesto.

"Pa draga Milena, kako ti se sviđa ovde? Jel ti se dopala hrana?"

Iz nekog razloga, nije mogao da je pogleda u oči, njen pogled je bio intenzivan, a on kao da se suzdržavao. Plašio je da će se odati ako je pogleda. Njegovo ponašanje nije mogla da ne primeti, zabavljalo ju je što izbegava kontakt očima s njom.

"Da Stefane, da sam znala kako je život u Vojvodini lep, odavno bih se preselila ovde. Hrana je savršena, ništa ukusnije nisam jela do sada."

Reče i popravi svoju izgužvanu haljinu, poslednja stanica im je bila upravo restoran. Vodio ju je po Novom Sadu i upoznavao je sa svim znamenitostima tog grada. Sa nogu ju je ipak, najviše oborila tvrđava u Petrovaradinu, oduvek je želela da je poseti, ali ne sama, već sa svojom porodicom. Samo što oni nisu imali vremena za to.

"Drago mi je što tako misliš, i biće mi još draže ako sam ispunio tvoja očekivanja. Vidiš, ne mora svaki dug da se vrati preko kreveta, a ti si sama pomislila na to i voleo bih da se to negde zabeleži, nemoj posle da bude kako su svi muškarci isti, imaš pokvarenu maštu a izgledaš kao Anđeo."

Po prvi put te noći, pogledao je direktno u nju. Nije slagao. U njegovim očima ona jeste bila pravi mali Anđeo, sviđala mu se njena tamna kosa, bila je toliko crna da se presijavala. Krupne zelene oči, krile su se iza stakala naočara koje su činile da izgleda kao mala devojčica.

"Prvo princeza, sada Anđeo... Uobraziću se Stefane. I, inače, imam jednog bivšeg, koji je eto za svaku sitnicu pokušavao da mi se uvuče između nogu. Jednostavno sam navikla da se od mene traži da raširim noge kako bih vratila uslugu."

Impresionirala ga je činjenica da nema dlaka na jeziku, mislio je da takve devojke više ne postoje. Svaka koju je sreo stidela se i jednog slučajnog dodira, doduše tu ima dosta glume što celu stvar i čini odvratnom. Nije imao ništa protiv sramežljivih osoba, voleo je da razgovara sa njima jer su to zapravo najzanimljivije osobe. Nije voleo one koji glume sramežljivost samo da bi bili u centru pažnje.

"Ispadam li kreten ako te pitam, koliko si puta raširila noge u tu svrhu? Zanima me čisto informativno." Grleno se smejao dok se ona pravila da broji na prste.

"Gle čuda.... Nijednom. Mislim, neću umreti kao devica to sigurno ali u tu svrhu ili bilo kakvu sličnu svrhu nisam nikad, niti ću."

Dobio je odgovor koji je i očekivao. Umesto da joj odgovori, namignuo joj je kroz simpatičan osmeh i podigao ruku kako bi dozvao konobara.

"Vreme je da se Pepeljuga vrati kući, možda te princ negde čeka. Druže, može račun?"

Konobar koji se praktično niotkuda i samo odjednom pojavio, uplašeno je stajao kraj njihovog stola. Svi su se plašili mračnog muškarca koji je tu sedeo, svi osim sitne ženice preko puta njega.

"Stefane znam da nećeš pristati da platim čitav račun, ali možemo po pola? Glupo mi je da ti platiš i ovu večeru. Došli smo ovde iz Beograda tvojim kolima, gorivo nije tako jeftino. Molim te."

Ni pod tim molećivim pogledom nije popustio. Nastavio je da ignoriše njeno moljakanje dok je ostavljao bakšiš konobaru koji je celo veče zujao oko njih dvoje. Nije voleo da izlazi iz restorana i kafića bez da ostavi bakšiš. Znao je koliko je teško raditi za minimalac i znao je koliko se za isti krvari.

"Draga, izvoli."

Iznervirano je prihvatila ruku koju joj je pružio. Bila bi nekulturna kad bi odbila ruku a i sviđali su joj se Stefanovi maniri. Otvorio je suvozačeva vrata i sačekao da se ona smesti pa obišao auto i seo na mesto vozača.

"Ovo nije u redu Stefane. Ne možeš ti sve da plaćaš, ne bere se novac na drveću. Da ti ja ipak dam polovinu ha? Možda gorivo da ti platim? Bilo šta, molim te."

Odmahnuo je glavom već malo iznerviran. Nije ona pozvala njega da izađu nego je on nju, normalno da će on platiti večeru. Odnosno njemu je to delovalo normalno, ali ne i Milijani.

"Milena vidi ovako. Novac nije problem, nisam čovek koji će da se jebe za dva dinara. Ovu večeru sam platio ja, jer sam ja pozvao tebe da izađemo, nisi ti mene. I molim te, nemoj više da me pitaš ovakva pitanja jer me vređaju. Kakav sam ja muškarac ako te izvedem na večeru i pustim tebe da platiš?"

"Kakve veze ima ko je koga pozvao? A ne razumem ni zašto si se uvredio, nisam mislila da si toliko osetljiv. I nisam rekla da bi se jebao za ta dva dinara, ali nemoj da misliš da sam ja takva. Sledeću večeru ili šta bilo platiću ja."

Poželeo je da se poznaju malo duže i bolje, čisto kako bi mogao da je u tom momentu i zadavi. Ipak, kada je video da mu je maltene okrenula leđa odlučio je da spusti loptu kako bi i ona spustila nos.

"Dobro draga, nećemo da se svađamo. Pristajem, samo ne diži taj nosić do nebesa."

Čuo je kako se kikoće i odmahnuo glavom pošto mu je još uvek okrenuta leđima. Nije mu prvi put da vidi ženu koja se inati, samo što su ga sve pre nje nervirale kada se nećkaju tako. A njeno nećkanje mu je bilo slatko. Kada se okrenula prema njemu, nije odoleo, već je zgrabio jedan nemiran pramen kose koji je igrao po njenom čelu i čupnuo ga što je kod nje izazvalo glasan smeh.

"Kao mala bila sam kovrdžava, baš baš kovrdžava, i te lokne su mi padale preko lica non stop, pa je mojima uvek bila glavna zanimacija da idu za mnom i čupkaju me. Sofija me je redovno uništavala, njena kosica je bila sva svilena a moja ko da sam izašla iz trafo stanice. Sada si me podsetio koliko sam to mrzela."

Smeškao se vrhom usne uživajući u njenom prisećanju. Mnogih stvari iz detinjstva se te večeri setila uz njegovu pomoć i pitanja koja joj je postavljao.

"Ja sam kao klinac imao dugačku kosu, a imao sam baš nežne crte lica, ko neka devojčica, znaš koliko udvarača sam imao? Sve dok nisam počeo da bijem da ih uverim u to da sam muško i da među nogama nemam to što njih zanima. I šta ćeš, morao sam da se ošišam na kraju."

Žalosno završi svoju priču mrko gledajući u put ispred sebe. Voleo je svoju kosu i mrzeo je što posle nikada nije mogao ponovo da je pusti. Jednostavno njegova porodica se nije slagala sa time, pa je vremenom odustao od toga da pokušava.

"Nisam te videla sa kosom, ali sigurna sam da si lepši bez nje. Ti i sada imaš lepe crte lica ali nije mi jasno odakle ti ožiljci?"