Istina o tebi (Milijana & Njegoš)

Dvadeset drugo poglavlje

Ležala je ispružena na njegovom krevetu samo u donjem vešu, kada je ušetao u sobu samo sa labavo pričvršćenim peškirom oko struka. Pogledom ga je ispratila do ormana ispred kog je još uvek stajao njen neotpakovani kofer. Pomerio ga je u stranu izvlačeći iz ormana bokserice.

"Kakvo dupe jebote!"

Prokomentarisala je kada se otarasio peškira, a ispred nje se ukazala njegova gola i zategnuta zadnjica. Pogledao ju je preko ramena navlačeći bokserice na sebe, a onda se nakezio kada se okrenuo a njen pogled odlutao na njegov "ponos". Laganim korakom pošao je prema krevetu želeći da je što pre pribije uz sebe, željan njenih dodira i nežnog otiska njenih usana na svojoj koži.

"Kako si mi nedostajala Pepeljugo."

Promrmljao je ležući preko nje. Nasmešila mu se prepuštajući se njegovim usnama koje su vešto lutale njenim telom, budeći u njoj želju i potrebu za njegovim telom. Zavukao je ruku između njenih nogu, sasvim nežno je dražeći prstima. Tiho je zastenjala uvlačeći vazduh duboko u pluća. Gledajući kako grize usne i pravi bolne izraze lica, ponovo je počeo da je ljubi.

"Ljubiću te dok me usta ne zabole dušo. Ljubiću te dok ne skinem svaku modricu sa tvog tela. Pokazaću ti kako ja umem da volim, a onda kada te uverim u to, daću sve od sebe da zauvek ostaneš sa mnom. Da te čujem mila, čija si ti, m? Kome pripadaš?"

Shvativši koliko je zapravo blizu vrhuncu, odlučio je da priča sa njom. Ranije je primetio da joj to prija, zato je počeo da to i praktikuje. Noktom je ogrebala njegovo rame i glasno uzviknula njegovo ime, hvatajući ga za bradu.

"Samo.... Samo tvoja mili. Samo tvoja!"

Nakon što joj je pružio jedan brz orgazam, povukao ju je na svoje grudi i poljubio je u teme, dok se ona polako nameštala na njegovim grudima. Ostavila je jedan vlažan poljubac na njegovu jabučicu i zatvorila oči, smeškajući se.

"Zašto se smeješ tako?" Pitao je i sam kroz osmeh.

"Zato što sam srećna i zato što te volim ludače!"

Rekla je praveći bolan izraz lica kada je prešao rukom preko poveće modrice na njenim leđima. Primetivši to, nežno ju je pomilovao preko istog mesta.

"Jesam ja lud, zato ću te uvek ludo i voleti. Jedva čekam da stomačić počne da ti raste, onda ću moći da te zovem svojom lopticom!"

Rekao je ozbiljno a ona je prevrnula očima i prevrnula se s njegovih grudi zbog čega je dobila preteći pogled koji je nije posebno potresao.

"Nećeš me zvati lopticom, budi siguran. Inače, imam neki osećaj koji govori da ću roditi dečaka. Nije li to divno, prvo pa muško?" Zavitlavala ga je.

"Zar je bitno? Ja želim da mi oboje budete živi i zdravi, a sada da li je muško ili žensko, uopšte mi nije bitno."

"Kako? Znam da u Crnoj Gori naprosto mora prvo dete da bude muško, inače se žena smatra krivom ako nije tako. Zašto je vama Crnogorcima to bitno?"

"To su gluposti. A takvih ljudi nema samo u Crnoj Gori, ima ih svugde. Ne znam šta je ostalim ljudima tamo bitno, ali meni ste vas dvoje najbitniji, pol mi nije bitan."

Reče i okrene se na bok da je zagrli. Zavukao je glavu u njen vrat, nežno je ljubeći i praveći sitne ljubavne ugrize po istom.

"Njegoše naš sin će se zvati Nikolaj, mora da bude Nikolaj, po tvom dedi."

Rekla je kada je konačno uspela da ga pomeri od svog vrata. Iako nevoljan do tada, osmeh mu se raširio preko lica čuvši njen plan.

"Želiš da našeg sina nazovemo Nikolaj? Kako bi želela da nam se zove ćerkica, dušo?"

"Aha, ja baš volim tvog dedu. Uvek je bio fin i ljubazan prema meni, dok sam još išla u srednju školu često mi je kupovao slatkiše i donosio ih u naše kockarnice. A ćerku bih nazvala Nadežda."

"Tako će i biti."

Rekao je tražeći mir u njenim očima, nežna ruka milovala mu je grudi dok je u nozdrve upijao njen miris višanja i vanile.

"Ispuniću ti svaku želju, dušo. Sve što pogledaš ćeš i dobiti. Sve što zatražiš ću pronaći, ako mi tražiš da ugasim sunce da ti ne smeta, pronaći ću neki način. Uradiću sve za tebe, Pepeljugo moja mala...."

Rekao je prebacivši se ponovo preko nje. Protrljao je erekciju o njeno međunožje dok je ruke zavlačio ispod njene zadnjice, stiskajući je do granice bola.

"Sreća pa ja volim sunce i ne moraš da ga gasiš."

Slatko je zaprela pod njim boreći se za vazduh. Nabio je nos u njenu kosu i zarežao njeno ime.

"Molim mili?"

"Tako jebeno mirišeš! Tako si prelepa!"

U svega par sekundi otarasio ih je odeće i lagano prodro u nju, sporo pomerajući svoje kukove. Zagrlila ga je nogama dok su joj ruke uveliko šarale po njegovim leđima praveći crvene tragove po gomili njegovih mišića, koji su se pod njenim dodirom grčili i opuštali. Grickao je njene crvene usnice uživajući u svakom uzdahu koji je iz njih izašao.

"Nećeš me polomiti Njegoše, nisam od stakla mili."

Pomilovao ju je po licu, senzualno se spuštajući rukama niz njen vrat. Usnama je pratio put svojih ruku i zaustavio ih na oblim grudima koje su punile njegove šake.

"Večeras sam ja od stakla dušo. Večeras je meni potrebno ovo. Ne žurim se nigde, imam sve vreme ovog Sveta, jer si moja, samo moja."

Rekao je grickajući njene grudi zbog čega se izvijala pod njime i palila vatru kakvu do sada nijedna nije uspela da upali u njemu. Okrenuo ih je na stranu, prebacivši njenu nogu preko svojih i nastavio sa sporim ali intenzivnim prodorima. Ruke su mu letele po njenom telu a zaustavile su se na središnjem delu osetivši kako se skuplja i grči oko njega.

"Daj mi to mala, daj mi sve... Hajde dušo, hajde!"

Rekao je primetivši kako joj znoj orosio čelo, već su u sledećem trenu zajedno svršavali, ispuštajući glasne uzdahe zadovoljstva i stapajući se jedan u drugog.

"Gospode Bože... Kako ja tebe volim."

"Volim i ja tebe dušo, a sada nam ponovo treba tuširanje."

Bezobrazno se nacerio uzimajući je u naručje. Ostavio je vrata sobe otvorena krenuvši prema kupatilu usput ljubeći Milijanu.

"Nezasit si." Prokomentarisala je.

"Jebiga, ne mogu da te se zasitim. Nisam ja kriv što si ti tako savršena."