Istina o tebi (Milijana & Njegoš)

Petnaesto poglavlje

"Slušaš li ti mene uopšte? Umrećeš od tolikog rada Petroviću. Nikolaj me danima kinji da mu kažem šta ti se dešava! I kako si jebeno mogao da poveruješ Ratku umesto Milijani? Šta ćeš sada da radiš, pošto si onda bio mnogo pametan!"

Slušao je kako Matej vrišti na njega pa pomerio pogled sa lap topa i zatvorio ga. Otkad je saznao onu pravu istinu, povukao se u sebe. Bilo ga je sramota da pogleda Milijanu u oči.

"Umrijeću ja prijatelju moj od ovog mog lažnog ponosa. Nijesam je vredan, ni nje ni one bebe u njenoj utrobi. Umrijeću ja bez nje. Đedu nemoj ništa da pričaš. Ja ću mu reći što treba da se zna."

Rekao je s crnogorskim akcentom, trljajući čelo šakom i prisećajući se scene od pre nekoliko dana iz kafića.

Sa kapuljačom na glavi sedeo je preko puta svoje stare dobre prijateljice, Emilije Bošković. Ona je bila druga polovina njegove duše otkako je Danica umrla. Ona je bila njegova druga, ona nesuđena sestra.

"Znači kod tebe nevolje u raju, ha? Kod mene je super. Danilo je divan momak, ali ne znam. Nekako mi je čudan, kao da nikada nije imao devojku pre mene, a znam da jeste."

Nasmešio se. Bilo mu je drago što je konačno, posle dugih deset godina ponovo sa njim. Što konačno može da je zagrli.

"On je momak sa sela zar ne? Možda je samo stidljiv? Zamisli i muški rod se nekada stidi."

Šaljivo je rekao a onda čuo Sofijin glas, delovalo mu je kao da je vreme stalo osetivši poznati miris ruže i čokolade. Bila je to Milijana. Očima je pokazao Emiliji na sto iza njegovih leđa, dobro ga je razumela pa je klimnuvši glavom zgrabila telefon i uslikala obe devojke, njoj nepoznate. Nakon što se uverio da mu se ne priviđa, pokazao je Emiliji da ćuti i pažljivo oslušnuo ono o čemu su Sofija i Milijana govorile.

"Hoćeš li mi reći šta se desilo, zašto si u izbeglištvu?"

Čuo je reči koje je Sofija uputila Milijani i namrštio se. Izbeglištvo? Kakvo crno izbeglištvo?

"Gnjave me. Prvo je počela Olga, nastavio je Andrija, nadovezala su se ona četiri naduvenka, uključujući i njihove supruge, zaključno sa njihovom dečurlijom. Odlučila sam da im pobegnem bar na dva dana."

"Mila zašto te gnjave? Ne razumem te najbolje."

"Trudna sam Sofija. Nosim Stefan.... Njegoševo dete, a on me je ostavio zbog jebenog Ratka! Na pravdi Boga!"

Rekla je mršteći se. Emilija je iskolačila oči na Njegoša dok je on osećao kako mu se prsa pune nekim ponosom. Koliko god bio srećan zbog deteta, osećao je kajanje zbog svoje gluposti. Trebao sam da je saslušam.

"Kakav Njegoš, kakvo dete, i kakvo ostavljanje? Kada si počela da se zabavljaš sa Petrovićem? I kada si saznala ko je zapravo Stefan?"

Sofija ju je ponovo izbombardovala pitanjima i potpitanjima.

"Čekaj ti si znala i nisi mi rekla? Sofija...."

"Nije reč o meni jebo ga ti! Kako se desilo dete?"

"Slučajno smo jedno veče završili kod njega u stanu, dobro nije bilo slučajno ali nema veze. Sutra ujutru smo pričali ja sam njemu rekla ko sam ja, on je meni rekao ko je on i nastavili smo da živimo kao i do tada. Sledeće dve nedelje nije silazio sa mene, a ja se nisam bunila i eto, tako smo napravili dete. Zamisli. Jel te još nešto zanima?"

"Hej ne viči na mene! Nisam te ja napumpala pa šutnula! Da li tvoji znaju za vas?"

"Zna mama. Ali svi znaju da sam trudna jer sam se pre neko veče onesvestila, pozvali su doktora da me pregleda i eto, ispostavilo se da sam trudna a ni ja ne znam kada sam zatrudnela. Misle da je Ratko otac ali ja sam sa tim lažljivim ološom poslednji put legla u isti krevet pre godinu dana, možeš misliti kada smo imali seks poslednji put?"

Baš kada je hteo da se okrene i razgovara sa njom, Sofija je progovorila.

"Milijana moraš da im kažeš kako stoje stvari. A taj sin Crnogorski će me čuti. Znao je da jebe, znaće i pelene da menja! Ima da šutnem ja njega nazad u Mojkovac odakle mu je čukundeda došao! Zašto ste uopšte raskinuli i kakve veze on ima sa ljudskim restom?"

Nasmešio se. Voleo je Sofiju na neki lud i pomalo zabrinjavajući način. Od samog početka bila je zaštitnički nastrojena prema Milijani zbog čega je imala posebno mesto u njegovom srcu.

"Konjina se zadužila kod njega. Kada su Njegoša ona četiri idiota zamolila da mi skinu Ratka s dnevnog reda ja sam počela tek da se družim sa njim. Nisam imala pojma ko je on. E ali, već smo počeli da izlazimo kada je odlučio da likvidira Ratka. Onaj debil mu je napričao kako smo idalje zajedno, kako se zadužio kod njega zbog vereničkog prstena, zbog kurca zbog palca i ovaj je naravno poverovao u to."

"Ma to ljudsko resto će seka Sofija da likvidira. Mamicu mu njegovu onu grbavu, brkatu! A tvoj Crnogorac će me čuti. Kada mu se sjurim sa svojih metar šezdeset ima da mu presedne!"

"Meni je već preselo. Bojim se da kažem mojima ko je otac bebe. Pogotovo zbog braće. Pa oni su drugovi."

"Moraš da im kažeš Milijana. Od toga što ćeš ti da sakriješ za prvo vreme istinu nemaš ništa. Praviš sebi gore ćutanjem, Olgi isto. Ona zna Mila. Sada govorim bez šale, idi kod Njegoša i pričaj sa njime. Jebem mu mamu i njemu, mora da te sasluša, ako treba veži ga i gola se skini neka gleda pička mu materina, ali nateraj ga da čuje istinu."

"Kada smislim način, sigurno hoću. Do tada sam kod tebe, ako me primaš trudnu i poremećnu."

"Sada si to rekla i više nikada. Uvek si dobrodošla kod mene, hajde da platimo ovo i bežimo u kupovinu, moram dobro da te čuvam. Lepa moja trudnice."

Lepa moja trudnica.... Ponovio je po ko zna koji put Sofijine reči.