Istina o tebi (Milijana & Njegoš)

Epilog

"Kad kažem da volim te odavde do neba, zažmuri i daj mi te usne od meda, na sve što poželiš noćas pristajem ja..."

Pevušio je uveliko pripiti Njegoš na Milijanino uvo. Smešila se slušajući njegovo tiho brundanje, nije bila sigurna kada se pre napio ali bila je srećna što je nakon skoro četiri godine i dvoje dece konačno postala gospođa Petrović.

"Ja bih još jednu bebu... Vidiš kako lepu decu pravim, greota je da se zaustavimo na dvoje."

Zezao ju je nežno ljubeći njen vrat od čega se topila. Pogledala je malog Nikolaja kako se igra sa ostalom decom i još manju Nadeždu kako spokojno spava u naručju svoje ujne, Sofije.

"Ma važi Petroviću! Tvoje je samo da naručiš a ja odmah rađam, po naređenju. Hajde Boga ti, imamo dvoje, dokazali smo da znamo znanje, šta ti više treba?" Zezala ga je.

"Treba. Hoću bar još dvoje dece sa tobom, gospođo Petrović... Kako ti lepo stoji moje prezime, Milijana Petrović... Divno." Nasmešila se ljubeći ga.

"Neko se napio ko čep! Večeras neće samo Nik i Nađa da nose pelene, i tata će."

Zabavljeno je rekla u pokušaju da izazove neku reakciju kod njega. Jače ju je stisnuo uz sebe i bezobrazno se nasmešio obrazima koji su u trenu porumeneli.

"Tata će večeras mami da pruži par nezaboravnih orgazama, mama neće znati šta ju je snašlo kad je dohvatim. Sreća pa će dečica kod bake i dede večeras pa mama može da bude glasna."

Lagano je gricnuo njeno uvo a onda se pesma završila i prvi ples mladenaca bio je gotov. Uz svaku narednu pesmu sve više ljudi im se priključivalo na podijumu.

Zadivljeno je gledala kako Njegoš igra sa svojom prijateljicom, Emilijom Bošković. Bila je to divna mlada žena, crvene kose i plavih očiju punih ljubavi. Pogleda u svoju porodicu sa osmehom a onda je ruke oko struka povrate iz transa.

"Vidiš da je dobro što ste napravili svadbu." Reče Roman srećan što je sestru konačno udao za muškarca iz njenih snova.

"Aha, dobro je ako niste mrzitelj okupljanja kao ja, onda veselje nije divno, bajno i sjajno kako ti kažeš."

"Uvek si bila mrgud devojčice." Kaže i zagolica je slatko, ona se nasmeje pa ga povuče za ruku kako bi se pridružili ostalim gostima na sredini sale.

…

"Jeste li spremni deco?"

Čujem ujnin glas iza svojih leđa pa je samo pogledam onako, preko ramena dok joj Laza klima glavom gledajući Konstantina koji se raspravlja sa Jelenom preko telefona.

"Okej Jelena, znam da dođem u selo! Dovodim ti Nika pa njega jaši!"

Dreknuo je na svoju sestru a Lazar i ja se pogledamo, znajući da je ona duže vreme zaljubljena u njega, iako ga pravi ljubomornim. I to sa mnom. Bolesno a?

"Oo jahaće ona, ali ne mene Kole! Ne mene."

Kažem pa osetim Nađine ruke na glavi, kako me udaraju upozoravajuće. Sranje. Čula me je.

"Sram te bilo." Tobože iznenađeno kaže.

"Ti ne znaš šta je seks a?" Pitam je namrgođeno.

"M-m ali tvoj drug Kosta će mi rado pokazati. Jel da?"

Namerno to kaže, pogledam u Kostu koji se ceri tome a onda i u smrknutog plavušana s moje leve strane. Kosta pogleda u nas obojicu i prasne u smeh.

"Nađa, ti znaš da sam ja do koske zaljubljen u tebe, ali ne pravi mi batine kod tvoje braće. Znaš, ja ću da se vozim sa njima u kolima sat vremena, i jače."

Kaže i sagne se te je poljubi. Nikada se neću navići na to da su moj najbolji prijatelj i moja sestra, mlađa sestra u jebenoj vezi, ali nije kao da imam prava da se bunim. S obzirom da sam ja većinu njenih drugarica skresao i ostavio. Znam, ja sam muška svinja ali one su same tražile mog druškana nisam ih prisilio na to.

"Ne pravim ti ja batine, ali kad se već priča o jahanju, onda bih i ja da jašem."

Lazar je momentalno pojuri iz sobe dok Konstantin umire od smeha držeći se za stomak. Stvarno ne ulazim preterano u njihov odnos, i ono što rade u spavaćoj sobi jer znam da je Kosta pravi čovek za Nadeždu.

"Mala je nepodnošljiva..." Kaže Lazar naslanjajući se na vrata svog ormana.

"Samo vas zajebava ljudi. Ne radim ja njoj ništa što ona sama ne želi."

"A ja stvarno ne želim da znam šta ti radiš mojoj sestri niti šta ona želi da joj radiš. I zašto ona neće da ide sa nama, jel tebi nešto rekla?"

Setim se da pitam a on slegne ramenima.

"Koliko sam je razumeo, želi samo da nas trojica odmorimo glave malo od posla, a onda od nas. Mada biće interesantno kod čiče, konačno ćemo upoznati onu malu Đinu o kojoj toliko govore svo troje."

Setim se riđe devojke koju sam video prošle godine za Vaskrs i nasmešim se s nekom nadom da je to moja mala zečica.

…

"Đurđina, drago mi je."

Samo jedna misao prošla mi je kroz glavu dok sam se rukovao sa njom, da je savršena. Od glave do pete je bila savršena, čak joj je i ime predivno, pravo srpsko.

"Šta je bećar, sviđa ti se moja lepotica?"

Upitao je Kostin stric Gojko čim ona malo odmakne od nas, nasmešim mu se ali ne odgovorim jer pogledom pratim kako se ona gubi između letnje kuhinje i štale, odakle su se mukanjem oglašavale krave.

"Eee moj Nikolaj, teško da bi ta jahala... Vidiš da je ko časna sestra!"

Čujem Kostin i Lazin smeh a onda i kako ih Gojko šljapa po glavama, ali ne reagujem, jer već uveliko hodam prema štali a onda čujem i bat tuđih koraka iza sebe, ne osvrćem se jer znam da su njih dvojica krenuli za mnom.

Nikolaj Petrović, sin velikog Njegoša Petrovića i unuk velikog Andrije Dunđerskog i još većeg Nikolaja Petrovića, zaljubio se na prvi dodir. Neki bi rekli - nemoguće, ali ja sam samo čovek, od krvi i mesa, a ona je kao lutka lepa. Zašto da ne?

.
.
.
.

Evo nas na kraju. Možda vam deluje kratka priča, ali ona ima svoju naslednicu koja će vam razjasniti mnoge stvari koje sada niste saznali. Dakle, dragi moji, već sutra nastavljam da objavljujem priču o Đini i Niku i verujem da već znate o kojoj je priči reč, sada vam svima zahvaljujem na podršci koju ste mi pružili u toku pisanja ove priče, jer mogu da kažem da bolju do sada nisam napisala. Šaljem vam puno poljubaca i pozdrava, Vaša Marija.😘❤️❤️