Istina o tebi (Milijana & Njegoš)

Osamnaesto poglavlje

Gledala je rumeno lice svoje najbolje drugarice dok je prolazila pored njenog brata, krišom ga gledajući ispod oka. Sofija je ušla u stan i izula patike uzimajući kese iz Aveljevih ruku, krećući se prema kuhinji kako bi Milijanu i Avelja ostavila da se pozdrave.

"Hoćeš da uđeš?"

Pitala je gledajući u njegove oči, svo petoro imali su zelene oči, na majku, ali Avelj i Milijana imali su iste. Ostalima se boja razlikovala u nijansama. Progutala je knedlu kada je pošao rukom prema njoj, a onda gledajući kako se smeška dok mazi njen još uvek ravan stomak, nasmejala se.

"Volim da budem stric i volim onu malu bandu kod kuće, ali mislim da ću kad postanem ujak tvoje dete voleti kao nikoga na Svetu. Jebote, postaćeš mama za devet meseci. Čestitam ti, dosadno Božija."

Zagrlila ga je najjače što je mogla shvativši koliko se zaželela sve svoje braće. Pogledala je iza njega ne bi li ugledala još nekog, ali tu je bio samo Avelj. Nasmejao se shvativši zašto gleda iza njega kao pogubljena a onda počeo da ostavlja poljupce svuda po njenim obrazima kako se oterao suze iz njenih očiju.

"Doći će neki drugi put i oni. Sada sam samo ja došao, i doneo ti tonu tvojih omiljenih slatkiša. Nadam se da si još uvek normalna."

Aludirao je na hormone koji su kod sve tri njihove snajke izazivali da budu luđe nego obično. Nasmejala se odmahujući glavom.

"Mhm još uvek me ne drmaju hormoni, ali mislim da će uskoro početi. Hvala ti što si došao, hajde idi za Sofijom ja moram da piškim, i pre nego što počneš da kenjaš kako sam odvratna, ne zaboravi da sam luda i trudna."

"O kako bi to mogao da zaboravim? Neprestano mislim o tvojoj trudnoći otkad smo saznali za nju, svi onako porodično. Hajde idi pišaj, a ja idem da potražim onu tvoju drugaricu."

Zločesto je protrljao dlan o dlan i dao se u potragu za Sofijom. Milijana se napravila luda kao da ne vidi šta joj se dešava pred nosom i otišla u wc. Sofija je osetila zagrljaj sa leđa i poljubac u vrat dok je prala voće i seckala ga praveći voćnu salatu za Milijanu i sebe. Uzela je jednu jagodu i stavila je njemu u usta pa ga pogledala.

"Kako bih volela da sam ja na mestu te jagode."

Rekla je prateći pokrete njegovih ruku po svom telu. Na par sekundi pogledao je u nju a onda progutao jagodu i počeo da joj šapuće na uvo.

"I ja bih voleo ali sestra mi je tu. Sačekaj da se vrati kući i dobićeš pun tretman kad god to poželiš."

Ostavio je još par vlažnih poljubaca na njen vrat a onda se odmakao čuvši kako se vrata kupatila škripom otvaraju. Naslonio se na sudoperu čekajući da se Milijana pojavi.

"Evo malo voćne salate da se osvežiš, a taman i to dete da navikneš malo i na voće a ne samo na brzu hranu, mislim nećeš umreti ako ponekada pojedeš i malo zdrave hrane. Izvoli cenjena gospođice.."

Rekla je Sofija namrštenoj Milijani dok joj je dodavala porculansku posudu sa salatom. Ne želeći da sekira i drugaricu i brata, uzela je činiju i s uživanjem počela da jede. Pažljivo je pratila Avelja i Sofiju, prvi put u životu, umesto pored nje seo je pored Sofije.

"Jel su počele da se javljaju mučnine?"

Upitao je. Već su svi dobro znali sve u vezi trudnoće. Ipak pored tri snajke nije bilo moguće da nešto ne znaju. Klimnula je glavom ne mogavši da progovori od voća u ustima.

"Tu i tamo imam mučnine, ali to još uvek nije ništa posebno. Mislim, nije nešto nepodnošljivo barem za sada. Nego, otkud to da si došao sa Sofijom? Znam da je išla u Industriju da priča sa vama četvoricom ali nisam znala da ćeš svraćati."

Pažljivo je rekla ne želeći da im oda to da i sama vidi šta se dešava između njih. Slegnuo je ramenima i na brzinu pogledao Sofiju koja se meškoljila u svojoj stolici kao riba na suvom.

"Ako smetam otići ću sestro. Samo kaži!" Šalio se.

"Gubi se momentalno!" Uzvratila je šalom i gurnula činiju od sebe ustavši od stola.

"Ostavljam vas sada same da odlučite kada ćete mi reći da ste u vezi. Ja idem da prošetam malo, uželela sam se dece pa sam se dogovorila sa devojkama da izađemo na kolače, neće me biti bar dva ipo sata, imate dovoljno vremena da mi napravite još jednog bratanca."

Rekla je glumeći ozbiljnost, poslala im vazdušni poljubac i ubrzo izašla iz stana. Sofija je duboko uzdahnula shvativši da su bili previše providni dok je Avelj uživao gledajući je zbunjenu i izgubljenu. 

"Kako si lepa."

Rekao je poluglasno i privukao njenu pažnju sa stola na sebe. Nasmešila mu se hvatajući kragnu njegove majice, povukla ga je bliže sebi ostavljajući poljupce po njegovim usnama. Povukao ju je da ustane i stane između njegovih nogu a onda obema šakama stisnuo njenu zadnjicu do granice bola.

"Hej nisam ti ja Anastasija Grej! Ne palim se na bol a i ne praktikujem snošaj na prvom sastanku."

Rekla je stežući šakom njegovu bradu okrenuvši mu glavu na levu stranu.

"Delujem li ja tebi kao neko ko se pali na ta sranja? I molim te o kakvom sastanku pričaš? Mi smo u vezi, i ako hoćeš sastanak dobićeš ga, ali ovo nije nikakav sastanak. A što se tog snošaja tiče, sa mnom ćeš sve i svašta da praktikuješ, Sofija."

Rekao je sklanjajući njenu ruku sa brade i ustao sa stolice, terajući je da podigne glavu kako bi pogledala u njega.

"Šta je tebi lepo na meni? Obično bi mi svaki moj momak govorio da moram da se menjam. Moj celulit je razlog mog bednog ljubavnog života."

"Nikada nisam voleo devojke kojima se koža lepi za kičmu koliko su mršave. Ja na tebi ne vidim celulit, zapravo si ti baš po svim mojim merilima, jedino što si plava a ja sam ceo život jurio za crnkama."

"Dakle treba da se ofarbam da bih bila savršena za tebe?" Spustio je još jedan poljubac na njene usne i odmahnuo glavom.

"Ni slučajno. Ti si takva savršena i nikada nemoj da uništiš svoju kosu farbom. To je sranje i ne treba ti."