Istina o tebi (Milijana & Njegoš)

Dvadeset treće poglavlje

Izmučen i natečen od batina koje je dobijao redovno, već sedmi dan zaredom, gledao je kako Njegoš ulazi u mračnu prostoriju sa psihopatskim osmehom na licu. Dovukao je stolicu ispred Ratka udobno se smeštajući na istu, ne progovarajući ni reč.

"Dokle ćeš me držati ovako? Ne misliš da je previše?"

Rekao je s nadom da je Njegoša nakon nedelju dana bes prošao. Još par minuta su se nemo gledali kada ga je Njegoš zgrabio za bradu stežući ga dok i sam nije čuo kako mu zubi pucaju.

"Nije previše, čak štaviše rekao bih da je premalo sve što sam ti uradio. Dirao si ono što je moje, povredio si moju verenicu i moje nerođeno dete, ja nisam Bog Jakšiću, ja ne praštam već se svetim. I kad bolje razmislim, nije tvoja porodica kriva što si ti idiot. Na Milijanin nagovor te puštam, samo šteta je što više nemaš kome da odeš."

Ratko je znao na šta je Njegoš mislio, znao je da je ubio svakog dužnog i nedužnog člana njegove porodice, ali bio je srećan što je uspeo da spasi svoj život. Ipak sam je sebi bio najvažniji. Gledao je kako Njegoš s lakoćom čupa brodske kanape sa njegovih zglobova i osetio olakšanje na rukama i nogama.

"Pre nego što te zvanično oslobodim ovih Isusovih stradanja i odvedem te da pričaš sa Milijanom upozoriću te da se više nikada, ali nikada u svom bednom životu nisi usudio da prismrdiš njoj ili našoj deci. Sreća tvoja što makar ona još uvek misli da si jadan i bedan, inače bi me video."

Reče pružajući mu kesu sa čistom garderobom. Ratko ga pogleda u čudu što dodatno iznervira Njegoša pa mu kesu otme iz ruku i baci je iza sebe.

"Ne gledaj u mene ko krava u mrtvo tele sve ti jebem! Da sam ja pitan kao što nisam, išao bi ti meni go i bos ulicom da ti se svet smeje. Ali gore ima žena, koje ja za razliku od tebe poštujem i da Milijana nije tražila da razgovara sa tobom i gaće bih ti svukao pa te takvog pustio u sred Knez Mihajlove!"

Dreknuo je i rukom pokazao na kesu. Nakon što se nekako obukao, Njegoš ga je odvukao iz podruma držeći ga za podlakticu. Drhtao je od gladi a kad je osetio miris hrane, želudac mu se oglasio. Njegoš ga je preko ramena pogledao i uvukao ga u dnevnu sobu gde je sedela Milijana sa svojom braćom i Sofijom i Matejem. Čim ga je videla Sofija je poletela prema njemu, ali Avelj ju je zgrabio oko struka sprečavajući je u očiglednoj nameri da otkine glavu Ratku.

"Pusti me da ga ubijem! Halo premrla sam od brige za Milijanom a govnar je odveo u Krnjaču i zatočio kao da živi u srednjem veku. I ti si bre luda što si rekla da ga pusti!"

Drekala je Sofija ljutito, streljajući pogledom sve u prostoriji osim Njegoša. On je jedini pored nje bio za to da Ratko plati glavom sranje koje je napravio. Usput pokušavajući da objasni kako se on sigurno nije pokajao za svoje delo, i da će se još puno puta sresti sa njim, sve dok Njegošu ne pukne film. Milijana je znala da Sofija ima pravo, ali nije želela da odgaja svoje dete znajući da je Njegoš ubio nekoga svojim rukama.

"Dosta Sofija."

Kratko reče Milijana i preusmeri svu pažnju na sebe i sendvič u svojoj ruci. Ugledavši je kako musava sedi na jastucima pobacanim po podu Kirilove i Janine vile, Njegoš se osmehnuo terajući Ratka da sedne u fotelju a onda prišao Milijani i sagnuo se da je poljubi.

"Prijatno dušo." Rekao je i ponovo ustao dok se kao lav u kavezu šetao po prostranom dnevnom boravku.

"U vezi sa onim što si me pitao kada si me odvukao u onu šupu... Sećaš se, pitao si me da li te volim još uvek i da li volim Njegoša onoliko koliko sam volela tebe."

Rekla je Milijana samo odjednom. Spremna da ga skine sa svog vrata jednom za svagda. Ratko kao da je osetio šta se sprema da mu kaže pogledao je u svaku osobu u prostoriji i progovorio.

"Možemo li da pričamo nasamo?" Pitao je znajući kakav odgovor će dobiti od nje.

"Aha kako ne! Da nemaš možda i neku muzičku želju? Hoćeš kao hor da ti otpevamo nešto od Šemse? Budala glupa! Još hoće nasamo da priča sa njom. Snage Bože, snage!"

Vrisnula je Sofija i pošteno zasmejala sve osim Ratka. Znala je da je on nikada nije voleo previše, baš zato što je oduvek bila protiv njega. Čak je i Milijanu pokušala da udalji od njega.

"Ne možemo da pričamo nasamo. Ja od svoje braće i svog muža nemam šta da krijem. Ti i ja smo završili još onda kada si prvi put podigao ruku na mene. Volela te jesam, zato se nisam odmah sklonila od tebe, ali vremenom sam shvatala koliko su svi drugi bili u pravu. Nisi me zaslužio, naša veza prestala je da bude veza odmah nakon srednje škole, kada sam ja upisala fakultet a ti morao da radiš. Ponašao si se prema meni kao da sam ja kriva što ti moraš da radiš da bi imao za fakultet a meni su to pružili roditelji. Tog dana kad sam došla kod tebe i rekla ti da sam redovan student na Političkim naukama ti si rekao kako novinarstvo nije struka za mene jer slabo poznajem engleski jezik. Za bizarne stvari ti si me uvek opominjao a na sve to, kasnije si počeo da me tučeš i potkradaš me i očekivao da ću te doveka trpeti pa pogrešio si Ratko. Golemo si pogrešio. Ne, ne volim te više uopšte, i da, Njegoša volim. Htela sam da razjasnimo to pre nego što te bace gladnim pit bulovima. Da ne pomisliš kako sam rekla Njegošu da te pusti jer te volim, ne volim te, samo mislim da si jadan."