Istina o tebi (Milijana & Njegoš)

Peto poglavlje

Koračala je po kockarnici u potrazi za Artemom, koji ju je pozvao kod sebe na neki, kako je od Jane i Natalije čula, informativni razgovor. Pronšala ga je u sobi za obezbeđene, odakle se posmatra cela kockarnica. Svaki čošak kockarnice krio je poneku kameru.

"Tražio si me Artem?"

Crvkutavo se javila bratu koji, kako je videla kada se okrenuo prema njoj, uopšte nije bio dobro raspoložen. U glavi je odmah počela da premotava film, šta je mogla da uradi toliko loše kada je sedeo ispred nje besan ko ris.

"Tražio sam te, Milijana."

Potvrdio je, vrteći hemijsku između svojih dugačkih prstiju. Boja njegovog glasa i ton kojim joj se obraćao bio joj je stran, što ju je još više uplašilo. Rukom joj je pokazao da sedne, znala je da sada nema mesta protivljenju. Smestila se na stolicu odmah do njegove, nije se plašila da bi je udario, plašila se razloga zbog koje ju je pozvao kod sebe. Iz džepa svoje kožne jakne, izvukao je kovertu u kojoj su se nalazile slike. Ne bilo kakve slike, slike nje i Njegoša, odnosno Stefana, kako je ona mislila da se zove, dok je njen brat vrlo dobro znao ko je bio čovek na toj slici. Ipak, razlog njegove nervoze krio se na drugoj slici. Na toj se videlo kako joj Ratko, u bukvalnom smislu te reči, diše za vratom.

"Da li je moguće da me pratite? Šta je sa vama ljudi, jeste li normalni? Mogu li ja u wc da odem a da me vaše gorile i gorilice ne prate u stopu?!" 

Nervozno se promeškoljila u stolici dok je pogledima streljala svog brata koji je, kada je ona progovorila, postao još besniji. Podigao je fotografiju na kojoj je sa Ratkom, kao da ostale ne postoje. Kao da pored nje nije čovek koga ne poznaje.

"Objasni mi šta ovaj ludak radi sa tobom ponovo?"

Tada joj je do mozga došlo da se ne ljuti zbog Stefana, već zbog Ratka, pa je malo smirenije odahnula iako još uvek ljuta.

"Dogovorila sam se sa Stefanom da odemo na večeru, Ratko me je ugledao dok sam čekala njega i prišao da me pita za još jednu šansu. Nisam mogla da ga otresem, a onda je došao Stefan i Ratko se samo povukao. Bato, ja nisam luda. Nikada neću ponovo biti sa Ratkom. I prestanite da me uhodite."

Pogledao je u nju kao da joj izbija druga glava kada je spomenula ime Stefan. Zbunjeno je pogledao u slike ispred sebe jer ni na jednoj se nije pojavio treći muškarac. Samo ona svinja Ratko i Njegoš Petrović.

"Mila, ko je Stefan?"

"Ovo je Stefan. Upoznali smo se isti taj dan kada sam kupovala kolače Tatjani, pozvao me je na večeru, rekla sam vam da izlazim." 

Prvo nije mogao da veruje šta mu ona priča, a onda se setio razgovora koji su vodili braća i on sa Matejem. On im je pričao da je Njegoš upoznao neku Milenu u kafiću i da joj se predstavio kao Stefan Sinđelić pa je i izveo na večeru.

"I ovaj ovde batica, ti je rekao da se zove Stefan? Ovaj ovde, visoki, zgodni sa ožiljcima na licu ti je rekao da se zove Stefan?"

Dva puta postavio je isto pitanje što je Milijanu zbunilo u neku ruku. Nije mogla da razume zašto ga to toliko čudi. Čovek se zove Stefan, nije rekao da se zove Kurta. Mislila je u sebi Milijana dok se Artem smeškao krajičkom usne.

"Da, Stefan Sinđelić. Zašto Artem, šta te toliko čudi kod njegovog imena?"

"Ma onako bez veze. Tanja mi je rekla da si odlučila da upoznaš neke nove ljude, i da ćeš zbog toga malo promeniti svoj identitet. Po meni to je glupo, ali hajde, neću sada da te učim šta je dobro a šta nije. Kako si se ti njemu predstavila?"

Primetila je kako je od onog iznerviranog raspoloženja, brzo prešao u neko razigrano i veselo. Kao kada detetu kupite kinder jaje da ga oraspoložite, tako je i njoj izgledao Artem.

"Kao Milena, ne shvatam najbolje šta ti je smešno? Gde je nestala tvoja nervoza? Kada sam ušla hteo si da me ubiješ ovde ko mačku, na mrtvo ime. Drma li te PMS, brate moj?"

Ovog puta se nasmejao na to. Nije mogao da se ljuti na nju u tom trenutku. Oduvek je želeo da svoju sestru uda za nekog dobrog čoveka, za nekoga koga njih četvorica poznaju i nekoga ko će je čuvati, jer ona je njima bila najveće blago. Njegoš mu je uvek delovao kao dobra prilika za nju, par puta ih je u isto vreme zvao na piće, ali uvek bi neko rekao da ne može, ili bi se jednostavno, mimoišli nekim čudom.

"Postoji čovek koji će rešiti tvoj problem sa Ratkom. Njegovo ime je Njegoš Petrović, sada sam se setio da mi duguje par debelih usluga, pa eto time što će skloniti ono govno od tebe, vratiće mi sve. Možemo na neku večericu, ako si slobodna sekice?"

Sa olakšanjem je klimnula glavom i sišla u kockarnicu, gde su se uveliko vodile bitke i ratovi. Nije razumela dokle ide ljudska glupost, dobar deo njih nikada i ništa nije dobio na kocki a opet, redovno dolaze.

"Vidi ovu lepoticu. Šta tako lepa devojčica radi u kockarnici?"

Pijani glas koji je čula iza sebe naterao ju je da se okrene. Muškarac svetlih očiju gledao ju je i oblizivao usne kao da je ugledao svoj najveći plen, iako je po godinama otac mogao da joj bude. Bila je sigurna da je poznaje i da dobro zna da je ta devojčica vlasnica skoro svake kockarnice u Beogradu, ali Štok koji je pio ga je gotovo skroz ošamutio.

"Gospođice Dunđerski, otkud Vi ovde?"

Ljubazno joj se obratio čovek preko puta tog, koji ga je streljao pogledom otkad se obratio Milijani. Bio je to gospodin Petrović, najpoznatiji zelenaš u državi. Čovek koji je ulivao strah u kosti čak i njenom ocu i braći, ali ne i njoj.

"Artem me je pozvao kod sebe, čekam ga da siđe pa idemo na večeru. Ako ste slobodni i ako želite, biće nam zadovoljstvo da pođete sa nama."

Govorila je gledajući njega u oči, oči koje su joj se činile poznatim odnekud. Nasmejao joj se i odbio tako divnu ponudu, baš u onom momentu kada je Artem sišao i pošao da se pozdravi sa njim i ostatkom ekipe za stolom.

"Gospodine Petroviću, čuo sam da ste neko vreme bili u bolnici. Da li ste sada dobro? Jel vas je ova mala napast ugnjavila?"

Prvo upita ozbiljnim glasom, a ona potkači svoju voljenu sestru grleći je oko struka.

"U redu sam Artem. I nemoj više da sam čuo da tako govoriš o Milijani, ona je moja duša, i sam znaš da je volim onoliko koliko sam voleo Danicu."