Istina o tebi (Milijana & Njegoš)

Sedamnaesto poglavlje

"Gde me vučeš?"

Nije bio u stanju da joj odgovori od količine besa koji se skupljao u njemu, ipak kada je čuo kako stenje, opustio je stisak i nežno uhvatio njenu šaku vodeći je prema izlazu.

"Kako si došla?"

Pitao je kada su se našli na parkingu ne bi li negde ugledao njen fiat punto lila boje. Kada je ustanovio da nigde nema njene ružičaste kočije otvorio je vrata svog auta ne slušajući njeno negodovanje niti psovke koje izgovara na njegov račun. Zatvorio je vrata kada se smestila i obišao auto pa seo za volan. Krajičkom oka pogledao je u Sofiju, mirno je sedela pored njega trljajući bolan zglob na kome se još uvek video stisak Aveljeve ruke. Crvenilo je pretilo da će joj tu ostati modrica, Avelj je nežno uzeo tu ruku i udario se po čelu, želeći da nestane. Nikada nijednu ženu nije udario, nijednu nije fizički povredio a sada je onoj koju je voleo napravio modricu.

"Žao mi je zbog ovoga Sofija. Samo nisam hteo da slušam Mateja kako te vređa."

Nije mu odgovorila, gledao je kako povlači ruku iz njegove gledajući ga pogledom uplašene srne koja je na metar od sebe ugledala velikog vuka. Kada se osvestio, dao je gas i krenuo u pravcu Koteža gde je Sofija stanovala. Shvativši da je vozi kući, opustila se. Razmišljala je zašto se Avelj toliko uznemirio zbog reči čoveka koji mu je dobar prijatelj. I ranije ju je branio od svojih drugova ali se nikada nije potukao s jednim od njih. Šta se to promenilo? Pitala je samu sebe pokušavajući da dođe do zaključka i svaki joj je bio realniji od onog koji je istinit.

"Zašto si uhvatio Mateja za vrat? Zašto si hteo da se pobiješ sa njim zbog mene? On ti je drug a ja sam samo drugarica tvoje sestre."

Konstatovala je i pomislila kako je to odgovor koji je tražila. Onda je Avelj skrenuo u jednu ulicu i zaustavio auto pa se okrenuo prema njoj celim telom. Kada je skrenula pogled sa njega, odlučno je uhvatio njenu bradu i naterao da pogleda u njega ponovo. Ovog puta približavajući joj se.

"Tebe niko ne sme da vređa u mom prisustvu. Niti iko sme da ti preti. Ti si meni mnogo više od drugarice moje sestre i mnogo više od moje drugarice. Da, Mata mi jeste prijatelj, ali čak ni on ne sme da govori ružne stvari na tvoj račun a još manje da te zaplaši nekim svojim lažnim pretnjama. Šta god da ti je rekao, neće to uraditi, on je veliki manipulator prema onima koji ga ne poznaju. Iz tebe može da izvuče i istinu i laž jednom svojom pretnjom, ali on je u suštini samo jedna velika kukavica."

Već kada joj se približio toliko da oseti njegov dah na usnama, progutala je knedlu i oblizala svoje usne gledajući u njegove. Shvativši to, nasmejao se i uvio njenu kosu oko svoje ruke polako je približavajući sebi.

"Avelj nećeš valjda da me poljubiš?"

Pitala je na milimetar od usana koje su već dugo bile predmet njene požude i njena nedosanjana želja. Zapravo, ceo on je bio njen nedosanjani san. Odmakao je glavu samo na trenutak da je pogleda pa se još više približio, praveći nežan dodir njihovih usana.

"Zapravo da, namera mi je da te poljubim. Osim ako ti ne želiš gospođice Nastasijević?"

Slatko se nasmešila dodirujući rukom njegov topao obraz i ne sklanjajući stidljiv pogled s njegovog odlučnog, poljubila ga. Ljubila ga je onako kako je umela, polako i sa puno nežnosti a on je pratio nju želeći da taj trenutak ne prestane nikada. Gricnula mu je usnu i pomerila se od njega pa shvatila da se nalaze ispred marketa u ulici pored njene. Vreme joj ne proletelo u razmišljanju, nije ni videla kada su ušli u Kotež. Još uvek zadihani od poljupca gledali su malo jedan drugog, malo kroz prozor razmišljajući o onome što je trebalo da sledi. Razgovor.

"Zašto si hteo da me poljubiš?"

Započela je pitanjem koje joj je i ranije davalo jedino glavobolje i razočaranost u muški rod koji ju je video kao izuzetno neprivlačnu devojku.

"Iz istog razloga zašto si ti poljubila mene. Ostani ovde, idem da kupim nešto za grickanje onoj trudnici, hoću da je vidim. Brzo se vraćam."

Reče i poljubi njen obraz pa istrči iz kola i uđe u prodavnicu. Namrštila se i njemu iz inata izašla iz auta i smestila zadnjicu na haubu. Kada je posle dobrih deset minuta izašao sa pet kesa nasmejao se i odmahnuo glavom gledajući namrštenu Sofiju.

"Sreća pa ne voliš da se inatiš. Zašto si ljuta?"

"Nisi mi odgovorio na pitanje. Zašto si hteo da me poljubiš?"

"I šta, zato si ljuta? Zašto si ti poljubila mene, Sofija?"

"To nije odgovor na moje pitanje, Avelj. Odgovori mi da te ne bih šutnula i vratila u Vladivostok odakle ti je došla majka! "

S nevericom je ubacio kese u auto i ljutim korakom se vratio do ljute Sofije hvatajući je oko struka i ponovo je ljubeći. Samo ovoga puta grublje i sa više strasti. Provlačila je prste kroz njegovu kosu ne obraćajući pažnju na prolaznike koji su ih posmatrali. Neki sa gađenjem što se ljube na javnom mestu, neki sa osmehom na licu, srećni što se dvoje mladih voli.

"Zaljubljen sam u tebe idiote ženski. Ulazi u jebeni auto, nedostaje mi sestra."

Prorežao je na nju i opet džentlmenski otvorio vrata smeškajući se njenom zbunjenom izrazu lica. Spustio se do ćoška ulice i skrenuo levo u Sofijinu ulicu. 

"I ja sam zaljubljena u tebe."

Priznala je dok je tražio parking u njenoj ulici. Uhvatio ju je za ruku, svestan toga da se ona tek sada probudila iz stanja šoka u koji je upala nakon njegovog priznanja. Do tog trenutka vladala je tišina u autu. Primakao je njenu šaku usnama i ostavio sitan poljubac na njen dlan.

"Nije bilo teško da shvatim to. Pa mala moja gospođice, jel bi mi učinila tu čast i postala moja devojka?"

"Konju! Kako si krenuo mislila sam da ćeš me zaprositi. Da biću ti devojka!"

"Znači, ideja o braku sa mnom ti je odbojan?" Pitao je tobože uvređen.

"Ne! Samo ti nisi normalan, naravno da ću ti biti devojka, zar misliš da bih ti dozvolila da me poljubiš da ne želim da ti budem devojka?"