"Tu si?"
"Sumanjaš?"
"Koveta je na stolu."
"Znam..."
*******
"Ne možeš me priuštiti..."
"Koliko?"
"Ne možeš..."
"Toliko si skupa?"
"Ipak, ne možeš da me priuštiš."
"Kaži cenu! Koliko košta tvoj bedni život?"
"Zvoni ti telefon!"
"Kučko!"
******
Oči su mu bile širom otvorene. Pratio je svaki pokret, pažljivo slušao i upijao svaku reč.
Nešto mu je promaklo. Sigurno jeste, osećao je to. Sve je bilo tu, a opet nije, savršeno a tako veštačko.
Prešao je rukom preko čela, zatim protrljao slepoočnice. Otpio još jedan gutljaj vode. I slušao ponovo, pratio snimak na ekranu.
Plavuša, lepih crta lica. Njena noga virila je kroz rascep haljine. Do bedra otkrivena. Leđa gola. Tašnica tek da u nju stane platna kartica. A opet, jedino je ona bila prisutna i jedino je ona mogla da mu kaže kako se glomazno oružje našlo u njenim rukama.
Jer snimak je takav. U ženskim rukama je pištolj, na muškarčevim grudima krvava rana.
Vratio je snimak...
"Kaži cenu! Koliko košta tvoj bedni život?", režao je kroz zube.
"Zvoni ti telefon!", sasvim mirno je rekla...
Odaljio se tek dva koraka unazad i prihvatio poziv. Više nije bio samo iznerviran, možda frustriran muškarac. Ne, postao je besan muškarac.
"Kučko!"
I tada je žena podigla pištolj i pucala pravo u njegove grudi...
Zaustavio je snima. Odakle pištolj tu?
******
"Kaži cenu! Koliko košta tvoj bedni život?", režao je kroz zube.
"Zvoni ti telefon!", sasvim mirno je rekla...
Odaljio se tek dva koraka unazad i prihvatio poziv. Više nije bio samo iznerviran, možda frustriran muškarac. Ne, postao je besan muškarac.
"Kučko!"
Neko je otvorio vrata. Osetila je poznati parfem. "Tom Ford", znala je u sekundi i celo telo joj se opustilo.
"Izađi, Sin."
Neznatno je klimnula glavom i sigurnim korakom izašla je iz sale za sastanke. Nije ni trebla da bude tu, trebala je da bude i dalje na prijemu, u baket sali.
Krenula je u toalet kada joj je nepoznati muškarac prepričio put i skoro pa pod pretnjom uveo u nepoznatu prostoriju.
Trebala je da bude u banket sali, a ne tri koraka od sale za satanke kada je čula jak pucanj...
"Ponašaj se normalno. Vrati se gde si trebala da budeš, popij piće i nestani!"
"Klijenat?"
"Otišao je. Odradila si posao, sada uradi što ti je rečeno!"
"Ti si ga pozvao?", zastala je na pola puta.
"Nisam, neko drugi je. Reši se te riđe perike kad napustiš hotel!", bilo je sve što joj je rekao pre nego što je nestao.
Piće i odlazim... Piće i odlazim... Piće... "Molim Vas, čašu Šardonea", stajala je tik uz kraj vinskog bara, trudeći se da istovremeno i privuče pažnju, ali da ne bude navalentna.
Nije iskapila vino. Malim gutljajim, sa uživanjem je ispila svoje piće, sve vreme prateći okolinu.
Bankari... Ekonomiste... Veliki trgovci... Advokati... Krem društvo, a ona je upravo jednom od njih bila pratnja. Skupo plaćena pratnja. Koja je nestala.
Zvuk sirena hitne pomoći ili policije opomenuli su je da je vreme da krene. Gracioznim korakom sišla je niz stepenice i udahnula vazduh duboko. Kao davljenik kada se vrati na kopno. Večeras je bila dobra noć do jednog trenutka, pomislila je, ali nije svaka noć bila dobra.
Dva policijska i jedno vozilo hitne pomoći stajalo je na ulici. Nedaleko od njih i taksi vozilo. Podigla je ruku da je taksista primeti, ubrzo se i našla u sigurnosti toplog automobila.
"Šta se ovo dešava?", upitala je nehajno.
"Neko je prijavio pucanj. Niste ništa čuli?"
"Ne... Bila sam na zabavi.. O, Bože, nadam se samo da niko nije stradao..."
"I ja gospođice, i ja se nadam..."
Vozio je do odredišta u tišini, prijatnoj i tako dobrodošloj tišini. Pokušavala je da sredi svoje misli, ali one su ludovale. Možda baš zbog nje je jedan muškarac lišen života? Možda nečiji suprug ili otac? Možda je nečiji život pride uništen?
"Koliko košta tvoj bedni život?"
Stresla se. Bedan ili ne, život je skup. Čak i njen...
❤️❤️❤️
Biće.
Na tamo
Jednog dana
Valjda
Vaša Ikac ...
