"Ono što mogu da vam kažem da su papiri bili šifrovani i da nikada nisam mogla da ih razbijem. Donela sam ih tehnici, ni njima nije bilo jasno", krenula je od početka, jer jedino odatle je mogla da ide.
"Kuća je bila spaljena, a kada sam čistila kancelariju, nekoliko dana kasnije, a pre saobraćajke, skupila sam svu dokumentaciju u jednu kutiju. U drugu sam stavila notese. U treću sam stavila račune. I tako, imala sam pet kutija koje sam prenela u skladište, iliti podrum pokojne tetke...", sećala se tog dana, tri drugarice su studiozno prevrtale po papirima i ređala svaki u kutiju.
Na kraju dana, kad je kancelarija bila prazna, pozdravlile su se sa svima, primila je izraz žaljenja zbog gubitka i automobilom prevezle kutije kod neke tetke koja je imala kuću nedaleko od njenih roditelja, a preminula je te godine. To je postala njena sigurna kuća kasnije.
Dva dana kasnije, doživele su saobraćajnu nesreću...
"Tako da mislim da je saobraćajka bila izazvana baš zbog tih papira i računa. Još uvek imam sve kutije, na sigurnom. Nisam ni pomislila na svoju masku, sve dok me u toku jednog zadatka nije startovao Goran. Želeo je da mi plati za moje usluge, ali mi je pristupio kao Mitćevoj, jer video me je jednom u firmi, a onda me vidi na prijemu, pod ruku sa skupim klijentom. Čini mi se da nije razbio moju masku, pre će biti da je imao pogrešnu premisu."
"Ko ga je ubio?", pitao je Milan.
"Ne znam. Znam da sam se vratila klijentu i otišla kući. Elem, nakon što sam se izvukla iz bolnice sa silnim operacijama, krenula sam da radim za Bojana. Ubrzo, prošla sam obuku za krim tehničara, pa policijsku obuku i skoro sve vreme sam na nekim zadacima za krim operativu. Kancelarija me nije videla. Najduži zadatak mi je bio Boris, deset godina u kontinuitetu, od vremena kada je pukovnikovu ćerku zaveo, gde mi je zadatak bio da ih rastavim. Prvo, priča da je Boris ubio jer ga je ostavila, ne pije vidu. Ona je znala jako dobro njegovu mračnu stranu i to je bilo presudno, da kada je saznao da je trudna, a da ne želi njega u svom životu, uplašio se odgovornosti, ali mislim da je tu bilo još nečega. Mislim da je Miljana znala više. U svakom slučaju, kada se spremao da pobegne, postala sam njegov privezak. Da, okrenula se voda na vodenicu kako sam ga zavela i rasturila mu idilu, ali sve za zadatak..."
"Zašto nije bio uhapšen tada?", pitao je nepoznati.
"Bilo bi rekla kazala. DNK njenog nerođenog deteta nije mogla da se poklopi ako nema Borisovog uzorka. Uzorak bez pristanka nije validan. Kada sam rodila dečake, nisam htela njih u bazi..."
"Jer bi i ti bila u bazi, a to nisi želela", zaključio je Milan.
"Tačno. Ne smem da budem u sistemu. Elem, zato, sada kada pogledam sa ove distance, mislim da je poveznica za sve zločine jedna nepoznata. Onaj ko je u Mitićevim papirima, ko je sarađivao sa Borisom i ima veze sa nama. Onaj ko zna ko sam ja. Nekoliko infiltracija je bilo kompromitovano i nisam mogla ni da započnem zadatak."
"Da, bila bi kompromitovana više nego što jesi. Koji su zadaci propali?", nepoznati je imao neki pravac koji bi proverio.
"Prvo, koliko je pouzdano Borisovo podudaranje?", okrenula se Bojanu, "Siguran si da je on bio na fotelji?"
"U potpunosti sam siguran, naši su uradili poređenje pod strogom tajnom, devedeset posto je srodničko sa Miinim detetom i uzorkom tkiva iz materice pokojne Miljane. Boris je spaljen do koske. Naručio sam i dentalno poklapanje, stiže popodne."
"Dakle, on je. Elem, što se zadataka tiče, obično su pitanja koorporativne špijunaže. Nikada mi šverc ili pedofilija ili oružje nije propalo, ali koorporativno... Jebem ti lebac!", opsovala je na kraju, "Pa propadali su mi zadaci gde su bile gradske face!"
"Milane, Svetozare...", saznala je ime nepoznatog muškarca, ali ne i njegovu ulogu, "Sin mora da ostane u igri, dok ne nađemo onog ko je iza petostrukog ubistva. Gorana sam ubio ja. Mitiće, dve Nevenine drugarice i Borisa je ubila jedna osoba. Meni je dat pištolj kojim su ubijeni Mitići. Malo ko je mogao da me zaduži za oružje koje je 'prljavo'. To znači da u operativi imam bubicu. Ovo sranje je veće od svih nas."
"Pa, ako je tako...", Nevena je skrstila ruke preko grudi i razvukla osmeh, "Onda imam plan..."
Dan je odmicao, umor je počeo da ga savladava.
Dok je momkovao, nekoliko puta nedeljno je pravio izlete sa 'prijateljicama', onda se oženio, malo primirio, da bi posle svoje slobodno vreme provodio u strategijama 'kako ženi zagorčati život', da bi poslednjih par dana razmišljao o Neveni. Samo o Neveni. O njenoj koži, usnama, zatim od njoj koja mu anatomski savršeno odgovara.
Dejan je ponovo ušao u kancelariju. Bio je pokunjen.
"Da te ne znam, mislio bih da si zaljubljen u mene!"
"Da je tako jednostavno. Zvao me Bojan. Boris je mrtav."
"I šta ja imam s tim? Ili ti? Žao mi Nevene, moraće kao legalana supruga da ga sahrani."
"Mi, nemamo ništa. Mia je histerična, svuda priča kako si naručio njegovo ubistvo!"
"Molim?!?", gugutke sa prozora su poletele, verovatno je nastao tajac u čitavom hotelu, "Gde je ona?"
"Pošto si zamenio brave u kući, stanu i u vikendici, prijavila se u baš ovaj hotel. Tu je sa mamom i bebom. I ne zatvara usta..."
Darko je verovao u dobro i loše. Verovao na neki način u karmu, odnosno u čiste i nečiste namere. Nikada nije đeleo da se nešto loše desi Borisu, Mii ili Neveni, ali je želeo da svi nauče svoje lekcije. Nevena je naučila, odavno, hteo je da kazni Miu i Borisa. Da je zaista želeo da ubije tu gnjidu od čoveka, ubio bi ga odavno.
"Neka laprda. Pusti je..."
"A šta ćeš sa njenim boravkom ovde?"
"Ništa. Prekršen je predbračni ugovor, pokrenut je postupak za razvod, nemam obaveza. Dete rođeno u braku nije moje, kaži joj koliko košta noć, bez obroka u ovom hotelu. I pošalji je zajedno sa mamom tamo odakle su se obe dovukle."
"Ganjaće i Nevenu, siguran sam."
"A ja sam siguran da će Nevena to sama da reši...", bio je siguran, u stvari ne samo da se kladio na to, već je i jedva čekao da vidi Nevenu na delu.
Naručio ubistvo, svašta! Njegov otac je možda mogao da uradi tako nešto, on je imao želudac za manevrisanje i manipulaciju, za različite poslove ispod žita, pa je tako i napravio lanac hotela, on nije mogao. Mogao je samo da sledi svoj instinkt, a to je da se drži podalje od starih veza.
Idealnu šansu je našao u preuzimanju lanca 'In', koji bi bio nedodirnut novcem 'Perle'.
"Mada... Usmeri Bojana na Miu i voleo bih da je malo ganjaju. I čime se taj Bojan u opšte bavi? Servis za čišćenje, vojska? Policija? Čime, bre?!"
"Svačime. Prvo sam mislio da mu je Nevena dobar prijatelj, pa sam joj prišao dok je ležala u bolnici. Tebi je palo na pamet da je ona Sin. Šta ako nije?"
"Šta ako jeste? Pustiću da vreme pokaže, a do tada..."
"Ona te je osvojila. Bio sam u pravu, nisi želeo da je vidiš kao osobu jer si se plašio upravo ovog. Nevena jeste dobra osoba, a da li je Sin ili nije, meni je nebitno. Ne želim da je vidim povređenu", bio je iskren. Prostodušan kakav je bio, poštovao je ljude, a kao pravnik, poštovao je pravdu.
"Jeste, osvojila me je", smiškao se rečima svog prijatelja. Jeste ga osvojila.
Uzeo je telefon i poslao joj poruku. Ima jednu šansu da proveri svoju teoriju, a to može samo lično.
'Nevena...'
'Rekla sam ti da me tako zoveš samo dok sam poda tobom...'
'A kako onda da te zovem?'
'Pozovi me na večeru.'
'Onda, zovem te na večeru. Kada?'
'Večeras, isto mesto...'
❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️
