Sudbina šapuće ratniku, „Ne možeš izdržati oluju,“ dok joj ratnik odgovara, „Ja sam oluja.“
Nepoznati autor
"Darko..."
Spustio je usne na njene u žestok i zahtevajući poljubac. Nije zahtevao da mu odgovori, već da se pokori. Ne samo njemu, već i želji koja ih je oboje obarala.
Uzvraćala je podjednakim žarom sklapajući ruke oko njegovog vrata, dok ju je podizao i dozvoljavao da noge zaključa oko njegovog struka.
Penthaus je bio prazan.
Muzika se i dalje čula sa ozvučenja, svetlo je bilo lagano. Skoro i ne gledajući kuda, nasumično birao je put ka spavaćoj sobi.
"Darko..."
"Kaži mi da želiš..."
"Rekla sam ti", kapci su joj bili poluspušteni, vid zamagljen, ali telo je bilo živo. Gorela je od potrebe koju sama ne bi mogla da zadovolji.
Ostala je bez haljine. Pod vešom teške grudi, od Darkovog ispitivačkog pogleda bile su još teže.
Skinuo je košulju ne sklanjajući pogled s njenog lica. Za košuljom, rešio se i pantalona.
Ako je pomislila na prosečnog muškarca, pred njom je imala primerak tek malo iznad proseka. Telo atlete bez suvišnih mišića i pločica. Vitko i zategnuto, ali ne nabildovano. Savršeno gipko i verovatno prilično izdržljivo.
Za sebe je znala. Treninzi i aktivnost bili su dovoljni da se pohvali figurom održavane mame.
Spustila je pogled niže. Preko trbuha do impozantnog primerka još uvek skrivenog boksericama.
"Darko...", skoro da je molila da je ponovo dodirne, a ne samo da stoji tu, blizu njoj, a opet daleko. Mogla je da ga dotakne, ali želela je više.
"Nevena, kaži mi...", spustio je usbe na njen vrat, zatim jezikom okružio prema ključnoj kosti sa namerom da se spusti ka grudima, "Kaži mi koliko si vlažna..."
"Dovoljno...", dahnula je kada joj je oslobodio dojku, "Previše!", sklopio je usne oko jedne bradavice jako je sisajući dok je drugu držao između prstiju...
Puhnuo je preko vlažne bradavice, pa zamenio predmet interesovanja.
Polako je ruku zavukao ispod Neveninih čipkanih gaćica, slušajući njene uzdahe.
"Nikada nije previše", spustio je na krevet, svlačeći je, gledajući kako se sitne malje presijavaju pod njenom željom.
"Darko... Molim te!", spustio je usne na njene i ostalo je postala istorija...
Žurila je prema zgradi. Jurila je Bojanovim automobilom zahvalna što nema policije da je zaustavi. Obećala je Tatjani da će kući čim završi s poslom, ali ništa na 'poslu' nije išlo planiranim tokom.
Mirisala je na muškarca. Na uzbuđenje i seks. Mirisla je na grehom provedenu noć, mirisala je upeavo onako kako nije trebalo.
Parkirala se i uletela u zgradu, do stana na prvom spratu gde je čekalo brzo tuširanje i gardaroba u kojoj je iz kuće izašla.
Pogledala je haljinu. Bila je uništena, Darko nije imao milosti prema dizajnerskom komadu.
Pogledala je usne. Natečene, ljubljene i obožavane.
Bedra su joj bridela, još uvek vlažna od uzbuđenja i telesnog zadovoljstva.
Sela je u toplu kupku, odabrala je kupku umesto tuširanja i na trenutak se opustila.
Ponovo proživljavala svaki trenutak od izlaska na terasu, preko Darkovih usana na njenom venerinom bregu, pa još i njenih nogu na njegovim ramenima, pa sve do zajedničkog tuširanja i žestoke reprize uz pločice tuš kabine.
Kada je zaspao, znala je da je kraj. Bilo je vreme da se obuče i krene svojoj deci.
Sada je bilo vreme da stisne stomak i dovrši svoju ulogu do kraja.
Da se razvede, istrpi Borisove ispade i na kraju ode.
A ostalo je još malo. Tako malo...
"Dobro jutro, Neno!"
"Dobro jutro! Izvini što sam se uspavala..."
"Pitam se kako si do sada uspevala. Sada bi bila na poslu, tako?"
