Utonula je u njegov zagrljaj i udahnula. Jednostavno je dozvolila sebi da opušteno, neopterećena razmišljanjem, utone u mir.
Zamislila je sebe, u jednoj od svojih kuća za beg, sa podignutom ogradom i klupom na tremu, kako u naručju ovog muškarca sedi i pije kakao, dok deca i kerovi jure dvorištem. A dvorište široko, koliko pogled seže, završava se daleko, iza borove šume.
Sve je imala sa te slike, i kuču i trem, i klupu na tom tremu; imala je i dvorište i borovu šumu, najbitnije, imala je decu da tuda trče. I pse. Nije imala muškarca dostojnog da ga tamo odvede.
Jer ni Boris nije znao... I ne bi ni saznao...
Osetila je Darkov dah na vratu. I vlažan jezik koji opisuje krugove. Njegovu ruku, sva pet prsta raširena po njenom trbuhu. Raspoloženje koje je sve veće, želju koja je jača.
"Koliko si vlažna?", pitao je istovremeno drugom rukom milujući joj bedro.
"Ako ti kažem, neće biti zanimljivo", lagano je razmakla noge i ubrzo mu se ponovo prepustila.
Zapetljani u udove i posteljinu, oboje su znali da više nema povratka. Za njih postoji samo jedan put i njime bi trebali da koračaju zajedno.
"Gladan sam, tebe ali i hrane", upijao je njene sokove, još uvek među Neveninim nogama.
"Ja sam gladna hrane, pozvao si me na večeru."
"Ispravka, ti si se pozvala na večeru, ja sam prihvatio", poljubio joj je trbuh, prateći jezikom liniju do pupka, "Rekla si mi da ti ne zazivam ime", puzio je preko nje, ljubeći napete dojke i očvrsle bradavice, "Sem ako nisam nada tobom", u jednom trenu, ponovo se našao u njoj, ljubeći i istovremeno obožavajući njeno postojanje, "Nevena..."
Sedela za trpezarijskim stolom ogrnuta u hotelski bade mantil. Darko je bio samo u vešu. Večerali su u tišini, tek ponekad raumenivši poglede.
"Čašu vina?"
"Radije bih vodu."
"Mislim da smo dogovore, pregovore i ostalo prevazišli?"
"Jesmo, ali ovo je tako ukusna zečetina, da ne želim da ukus kvarim vinom. Dakle, Darko..."
"Dakle, Nevena...", uzvratio je istom merom.
"Hoćemo li još da zaobilazimo slona u sobi?", upitala je, zbunivši ga.
"Ne razumem", spustio je escajg i uzeo gutljaj vina.
"Tvoja bivša i moj pokojni. Sada će da traži deo. Stan je spaljen, verujem da si čuo, jer nemoguće je da nisi. Tatjana je razorena. Dečaci još ne znaju. Sahrana će biti za tri dana, i oni jadni moraju to da svare. Šta da radim s tvojom bivšom?"
"Teraj je u pizdu materinu. Bivša je s razlogom, ti nemaš ništa s tim."
"Tačno, ja nemam, ali moj pokojni je imao. I to detence ima neka prava. Ali Boris nema ništa. Ti si poslovni čovek. Stan je bio osiguran, šta misliš koliko je pametno da kada isplatim banku osiguranjem, ono što ostane od novca dam Mii i onda je oteram u kurac?"
"Mislim da ti ništa neće ostati. Osiguranje je za banku, ne tebe. Daj joj tapiju na stan, pa neka vidi sama šta će sa spaljenom kockom u vazduhu."
"Vrlo si hladan", nije joj se dopala ta njegova crta. Bezosećajan muškarac... A sam je birao. Kako li bi se poneo da je nije birao?
"Slušaj, Neno... Mia je bila divna žena. Za poželeti. Kada sam je oženio pokazala je da je sve, osim mile, divne žene. Zahtevna, razmažena provincijalka koja se lepo udala. Pređeš preko toga. Onda me je prevarila, jednom. Ok, bila je zapostavljena i ostalo. Zažmurio sam. Nastavila je da me vara i ostala trudna. Kada sam joj rekao da ni jedan kondom nije pukao, da dete ne može biti moje, nisam bio bezdušan. Dozvolio sam joj da uživa prava moje žene do porođaja. Tada po predbračnom ugovoru i testamentu radi se DNK. Zahtev mog pokojnog oca. Znao sam da nije moje i zahtev za razvod bez medijacije je predat. Žnaš i toje bilo malo, pa me je optužila za Borisovo ubistvo..."
"Šta?", zastala je, iako je znala, pitanje je kako je on znao.
"Po izlasku iz porodilišta, uzela je sobu u 'Perli', svima trubila da sam ubica. Dejan poznaje Bojana, pa sam zamolio Dejana da obavesti Bojana. U međuvremenu, Mia je otišla u policiju i prijavila me. Naravno, nemam alibi, želeo sam da se vidimo to veče, ti si želela da budeš sa sinovima. Ti imaš, ali ja nemam ko da potvrdi da ga nisam ubio. Spavao sam kao top."
"Sada se uzdaš u sistem?"
"Sada se uzdam samo u svoj razum. Nadam se da će Bojan da iskopa kako je umro i da na taj način sperem ljagu sa svog imena."
"Onda da ti skratim muke", olizala je kašičicu sladoleda, "Bila sam u policijskoj stanici. Nema elementa krivičnog dela. Zapalio se toster ili mikrotalasna, odatle je krenuo požar, a on je bio pijan kao čep."
"Znači, džaba se trudila", podsmehnuo se, fiksirajući pogled za Nevenin, "Ispaće glupača?"
"Ni ne znaš kolika..."
"Sada, molim te, ponovo mi kaži da sam hladan", gurnuo je nogu ispod stola i njenu stolicu privukao sebi bliže, "Ne stiskaj butine, gužvaš stoljnjak, pogledaj me u oči i kaži da sam hladan", čikao je, a atmosferu je dovodio do usijanja.
"Darko...", gledali su se u oči, usne su im se skoro dodirivale...
"Kaži mi..."
"Jebi me!"
*********
Našao se u čudnom okruženju. Nekoliko sati ranije bio je ubeđen da je na pravom tragu. Nevena Lukić je napustila muža, preselia se kod svekrve, što je saznao kada su stigli u kuću Tatjane Lukić i Nevenu bez problema, a pod izgovorim identifikacije i utvrđivanja činjenica, odvezao u policijsku stanicu.
Nije se nadao da će zahtevati da se pozove Bojan Anđelković, kao što se nije nadao da će ga u stanici upravo on i kordinator za krim taktiku dočekati.
Šok za šokom, tajne su se otkrivale i kada je saznao da je Gorana upravo ubio Bojan da bi zaštitio Neveninu masku, više nije mogao da se šokira. Čak mu je bilo jasno i kako je snimak zamenjen tako brzo.
Bilo mu je teško što o svemu nije imao s kim da razgovara. Nije smeo, jednostavno.
Ni on sam nije znao kome više sme, a kome ne sme da veruje.
Sudeći po svemu što je čuo, a znao je da je to tek vrh ledenog brega, znao je da ne zna ništa.
Izvukao je poznata dokumenta o snaknuću porodice Mitić. O presečenim kočnicama Neveninog automobila. I ponovo nije našao ništa.
Morao je da se vrati godinama unazad, da ustalasa uspavane duše i poremeti duhove koje ne bi trebalo dirati.
Po Neveninom planu, trebalo je objaviti da je sve vreme znala gde je novac.
Da li je znala?
Da novac ima....
Da li ga zaista ima?
Da od sebe napravi pokretnu metu.
Obična žena i majka, sa periferije grada, puna kao brod sa svim dokazima o bankarskim malverzacijama, kako svog oca, tako i njegovih saradnika.
Opasna je bila igra koju je zaigrala i u Milanu se javio strah... Da će na kraju baš ona nastradati.
Ali ispoštovaće plan do tančina. Njegovo je da isprati sve korake kako je Nevena opisala, čekajući ko će da se upeca na mamac. A mamac su novac, manje bitan i mnogo bitnije- informacije.
Natočio je sebi jednu rakiju i seo. Držao se za vrat, bilo mu je teško. Glava mu je bila teška, bolela ga je.
Sve se vrtelo oko Mitića, oko tog prezimena. Sve se vrtelo oko Nevene. Ona je centar oluje koja preti da uzburka sve strasti.
Uhvatio se za koren nosa.
Srce mu je ubrzano lupalo, u ušima mu je bučilo. Pred očima mu se smračilo...
