Korak po korak, pređen kilometar. Dah po dah, preguran dan.
Stoji pred zgradom u kojoj je provela najmučnije i najsrećnije trenutke. Zna da je mnogo toga bila uloga, a opet, pored svoje uloge ostvarila je i jedan od svojih snova. Postati majka. Iako nije najsrećnija izborom donora, barem su braća istog oca.
Udahnula je duboko i okrenula se oko sebe. Tražila je Demona i gde se sada skrio. Uvek je bio tu, u njenoj blizini, čuvajući joj leđa.
Poruka na telefonu značila je da ne greši. Haustor susedne zgrade, odatle ju je posmatrao.
"Podneo sam zahtev u tvoje ime, imam čoveka..."
"Čudilo bi me da nemaš. Posle ovog izlazim, ok? Treba mi odmor od smotane domaćice."
"Otićićeš sa decom?"
"Da, hoću. Kada će biti priveden?"
"Sutra ujutru. Uzeli su uzorak krvi devojčice i ako se dnk poklapa..."
"Razbiće ga. Ne razumem zašto nisu hteli njegov uzorak, mogla sam hiljadu da im dam!"
"Bilo bi sumnje u dobavljanje. Ovako, znamo da je Mia ljubavnica, verovatno je njegovo dete, ne treba nam pristanak za genetsko istraživanje, a i Mia je potpisala saglasnost..."
"I devojčica će se naći u sistemu."
"Da, razlog zašto nisi htela da daš uzorke dečaka. Jer bi se i ti našla u sistemu."
"Tačno. Dakle, sutra!"
"Tačno, sutra. Idi sada i uživaj dok nije popizdeo što si otišla. Verujem da se nada da je privremeno. Barem dok ima hrane u frižideru."
"Nema, Bojane... Ispraznila sam ga", nasmešila se i podigla na prste. Spustila je poljubac na njegov obraz.
"Sin, žao mi je što je ovoliko trajalo. Bilo bi brže..."
"Ne bi. Tek skoro smo našli trag novca i došli do istog. Da sam dala Lukin uzorak, novac ne bi našli. Samo još da nađemo saradnika."
"Znaš li koliko unazad sve ide? Imaš li pojma?"
"Imam. Oko petnaest, dvadeset godina. Samo deset sam ja sa njim, kada se uplašio i povukao u ilegalu. Kada sam morala da uletim."
"Znaš, nekada sam sumnjao..."
"Stani. Ja još uvek sumnjam u celo podzemlje. I sumnjam u očevo poslovanje, prosto mislim da se Boris uvukao u društvo zbog para koje je proneverio moj otac."
"Još uvek ga zoveš ocem?"
"A kako bih drugačije?", odmahnula je rukom i izašla iz haustora.
Rešila je da zaključi dan i zagrli klince. Sa Tatjanom popije kafu. Da se oseti normalno...
Ušla je u jedan od Bojanovih automobila koje je koristila i odvezla se dalje. Parkirala je treću ulicu od Tatjanine kuće i krenula lagano, polako u šetnju.
Galama je otreznila i iz misli o Darku prizvala u stvarnost.
Boris je ranije shvatio da je odjeban nego što je mislila.
"Ona i deca ostaju ovde do okončanja razvoda. Ti si skuvao, ti kusaj."
"Ona je dužna..."
"Nije dužna ništa! Ko te terao da jebeš tamo neku i još ženu tvog poslodavca!"
Ušla je i lupila vratima. Htela je da je čuju.
"Da, odgovori majci. Ne meni, meni je sve jasno", sklopila je ruke na grudima i gledala ga u oči.
Oblaci su bili teški, kišonosni. Oluja koja se spremala vani nije bila ništa u odnosu na oluju u ljudima.
Ja sam oluja, ponavljala je sebi, čakajući kada će adrenalin da je ponese. Želela je adrenalin, odavno ga nije osetil kako kola njenim venama.
