Podne je prošlo. Gledala je kroz prozor i nešto nije štimovalo u celoj toj slici. Sa prozora stana na trećem spratu, sa pogledom na ulicu, videla je defile različitih automobila. Zaustavljali su se na kratko, nastavljali dalje. Hiljade misli se rojilo, svaku je procesuirala. S jedne strane, znala je da ljudi traže Sin, a sa druge, tražili su Borisovu lovu. A Boris i Sin bili su neraskidivo vezani, za sada.
Bojana je bolela činjenica da se u njegovim rukama pronašao pištolj koji nije znao kako, ali jeste povezivao njih dvoje. I znala je koliko se jeo zbog toga. I znala je koliko tek sada strepi i pazi na njen život kada je svesan da još neko zna njen identitet.
Vrebao je iz senki, mračnih haustora, pazio je i štitio, a opet, neko ju je našao.
Poslao joj je poruku sa detaljima. Večera sa Darkom, na istom mestu.
Ne, ta joj večera svakako nije trebala, ponovila je sebi sigurno peti put, kada je rukom kliznula niz trbuh.
Ne, njegova blizina joj ne treba, njegova blizina joj šteti. Njegova blizina vraća u stanje pre Borisa, na vreme kada je bila slobodna da želi, da poseduje, da uživa. Na vreme kada nije morala da stegne stomak i zaustavi nagon na povraćanje, već je uživala u svim čarima telesnog užitka.
Haljina za prigodu čekala je na istom mestu. U stanu zgrade koju je povremeno zaista čistila. I opet je dizajnerska, jer samo je takve volela. Bojanov je izbor ovog puta bio na svetlijoj boji.
Jedina smernica koju je dobila bila je da se čuva, opusti pusti da je veče vodi.
Bojan je poznavao Nevenu odlično. Znao je i kao grešnicu i kao sveticu. Poznavao je njeno biće i vole je iznad svega. Nikada ne bi dozvolio da bude povređena. Ali je znao i da pati, da čezne za ljubavlju i poštovanjem, nežnošću i porodicom, jedinom stvarima koje nikada njih dvoje ne bi imali zajedno.
Telefon je zazvonio. Nije se nadala ovom pozivu.
"Kaži mi da ostaje isto, čuvaš decu!"
"Čuvam, Neno, ali... Mia se porodila. Čestitam, rodila je devojčicu."
U paradoksu situacije, zahvalila se. Nasmejala se.
"I ja tbi čeatitam, bako. Jedno žensko blaženo među braćom."
"Pakuj decu i dolazi odmah. Nevena, molim te, odmah. Sve. Ne želim više da te ponižava."
Bilo je vreme.
Polako je spakovala lična dokumenta, sve svoje stvari, a onda prešla na dečije. Bilo je vremena, mogla je da dozove Bojana da joj pošalje nekog, eto samo da preveze stvari.
A opet, šta joj je od svih tih stvari trebalo?
Tehnika? Nebitno. Nameštaj? Zamenjivo. Kreće od početka, sama sa svojom decom.
Spakovala je njihove uređaje, to joj ne bi oprostili, sve ostalo imali su kod bake, tamo gde će od sada živeti.
"Ena? Imam molbu."
"Samo kaži."
"Izmisli mi razlog za momentalni otkaz."
"Ali, ti si na bolovanju."
"Nebitno je. Zatvaram bolovanje danas, otkaz mi treba. Objasni čiki Mići, kaži mu da ni ja kao njegova ćerka ne mogu da trpim..."
"Pokušaću..."
Ostalo je samo još da podnese zahtev za razvod braka. Tu će već pozvati Bojana, duguje joj. Imaće Miu i njeno dete za dokazivanje, Boris će ostati u gradu jer prvo, nema gde, a drugo velika je kukavica. Ona ostaje po strani. Zauvek.
Pozvala je taksi i zamolila za teretni automobil. Za četiri kofera, četiri putne torbe i dve sportske. Za dva ranca. Ceo život u gepeku automobila.
Ali bolje tako, nego doveka da izigrava bebisitera čoveku koji zaslužuje da umre.
"Draga, stigla sam!", viknula je s vrata Tatjanine kuće i samo se srušila.
*******
Ista prostorija, trpezarija penthausa hotela 'In'. Lagana muzika, prigušena svetla. Sto postavljen za četvoro.
Konsijerž kraj vrata, samo da bi upotpunio ugođaj.
Stajao je na istom mestu, navaljen, posmatrao je baštu. Večarašnji sastanak biće drugačiji, večeras imaju razloga za slavlje. Mia se porodila. Već se dokazalo da dete nije njegovo, samim tim, brak mu je okonačan. Delimično. Ostalo je samo da se zavede u sudu, a biće gotovo i pre nego što Mia izađe iz porodilišta.
Večeras, večeras pored Nevene, želi sa ugosti Dejana i njegovu suprugu. Barijeru, da se Nevena opusti, a opet ostane zaštićena od njega samog.
Da ne skoči na nju, razdere joj haljinu i gosti se njenim telom.
Ne, večeras mora da ostane priseban. Da je ubedi da se prikloni njegovoj strani. Da na kraju mpžda priđe bliže i Sin. Takvu osobu više vredi imati pri ruci, opasno je imati je za neprijatelja.
Lift se oglasio, Dejan i Milica su nasmejani ušli u Darkov prostor.
