Koračali su jedno pored drugog kao da je ceo svet njihov. Na sekund, u njegovom osmehu videla je prošlost, prošlog Bojana, u njegovom pogledu videla je naklonost.
"Čemu se leziš tako?", pitala ga je nevino.
"Tebi, luče! Zašto si rekla da imaš sva dokumenta?"
"Zato što nemam. Znaš da smo prenele kod tetka Žane samo notese, slike iz kancelarije i lične stvari, ostalo je bilo nešto što je bilo spašeno iz kuće. I nigde nije bilo šifri."
"Znam, zajedno smo pregledali sve kad si izašla sa rehabilitacije. Zato te pitam."
"Da bi moj plan uspeo, mora da se misli kako sam monolitna. Jedinstvena, kao da ja imam sva uzda u rukama i treba samo da ih pomerim levo ili desno. Kako nemam pojma gde je Mitić sakrio pare, još manje imam njegova dokumenta, ostaje mi samo blef. Iz kuće sam odavno sve iznela, podrum je osiguran, a kako je to tetka Žanino, nikome nije padako na pamet da pretura. Onaj tvoj Svetislav mi nije čist, a Milanče deluje bistro, ali mu treba kurbla. Ne pali na vreme."
"I sada testiraš Svetislava?"
"Svetislav može preterano da..."
"Sere! A ako nije on?"
"Svakao nastvljamo po planu. Imam info, imam lovu, planiram da se penzionišem, što se tiče naših, odnosno Nevena Mitić prelazi u ilegalu. Videćemo ko će mi prići pre, a opet, možda i tetkina kuća 'usnimi' nešto. Može postati jako popularna destinacija", zvuk pristigle poruke je nakratko omeo.
Već je bilo kasno popodne i nije se nadala Darkovom pozivu. Niti njenom impulsivnom odgovoru.
"Moram da odem kući. Deca i Tatjana su sigurno u rasulu, a treba...", verglala je kada je primetila da Bojan razgovara telefonom, "Šta?"
"Mia tvrdi da je Darko naručio Borisovo ubistvo!", nasmejao se, ali sa zadaškom.
"Kad smo kod Darka... Izvuci sve što imaš o njemu, molim te. Moram kući, pa, recimo da imam obaveze. Možda bi mogao da mi pošalješ ekipu hitne, oko sedam večeras?"
"Za kog? Tatjanu?"
"Možda jesam Sin, ali ne budi toliki Demon. Za mene. Imaću još jedan nervni slom..."
Požurila je kući, u potrazi za taksijem nije obraćala pažnju na policajce oko sebe. Udarila je u jednog... "Nensi!"
"Hej, Žile! Voziš me kući?"
"Naravno Nens!", tada se setila... Ena! Ona je imala drugara policajca, on joj je rekao za snimak plavuše koja puca Goranu u grudi, Žile je Enin drug.
U ne baš prijatnom razgovoru o smrti i gubitku, sa jedno tri reda Neveninih suza, stigli su do Tatjanine kuće. Pozvala ga je na kratko, a on je prihvatio, videvši da je Nevena prilično uznemirena. A i gde ne bi, deset godina braka, dvoje dece... Teško je za smisliti.
Tatjana je sedela sa decom u dnevnoj sobi, oni su gledali televizor i zabavljali se, Tatjana je gledala u jednu tačku i ćutala.
"Kako si?"
"Kako mogu? Policija te odvela, policija vratila...", Tatjana se namrštila na sam pogled na policajca.
"Ovo je Žile, Enin prijatelj. Dovezao me je da ne zovem taksi. Kaži mi kako si?"
"Loše, Neno. Dečacima... Nisam im rekla...", Tatjana je zaplakala, za njom zaplakala je i Nevena.
Ridala je barabar sa svojom svekrvom, zatim krenula da se trese.
"Nesrećan slučaj. Zaspao je na fotelji, pijan. Imao je... Nisam znala da..."
"Šta je izazvalo požar, Neno?"
"Toster ili mikrotalasna.... Odatle je krenuo, zapalila se zavesa u kuhinji i sve... Sve je buknulo! Sve! Povredio me je.... Ali volim ga", legla je na pod i zajecala.
Unezverena Tatjana, gledala je oko sebe. Dečaci nisu obraćali pažnju na dešavanje u kuhinji, nisu čuli razgovor, ali ona i policajac Žile jesu. Nevena je bila slomljena, doživela je ponovo nervni slom.
Krhka, jadna i slomljena, Tatjani je bilo žao, ali nije mogla da joj pomogne. Nije mogla da pomogne ni sebi, nije mogla svoju bol gubitka da iščupa iz grudi, a želela je da iščupa i njenu.
Sela je na pod pored Nevene i milovala je po glavi, ali Nevena je sve jače ridala i više grcala u suzama.
