Budimo tajna

<uvod>

Ponekad nam se najgore predstave života dogode tamo gde smo se najglasnije smejali. Nekad se tuga okomi na nas bez upozorenja, bez pripremljenog srca.
Ava Vagner je dvadesetšestogodišnjakinja koja je sve zaslužila sem slomljenog srca. Toliko toga je prošla za svojih nekoliko godina da je njeno srce bilo ubedjeno da je došlo njenih pet minuta. No, njen trogodišnji verenik nije imao isto mišljenje. Sve dok nije zatekla čoveka kojeg je bezuslovno volela četiri godine na znojavoj devojci koja je vapila za vazduhom od viška strasti, mislila je da je znala šta je ljubav. Bila je ubedjena da je osetila tu stvar, ali ponekad živimo u zabludi. Nakon što se Ava probudila iz svoje duboke iluzije dobila je polomljeno srce u sopstvenim rukama. Nakon što je zatvorila vrata svog stana u kojem je njen verenik vodio ljubav s drugom, osetila je blagu trzavicu. Ali čim su se vrata iza nje ponovo otvorila trzavica se plašljivo povukla. Kao da je bežala od tudjih pogleda.
-Ava sačekaj!! Molim te stani!!-Stala je. Zašto ne bi? Toliko toga je uradila za ovog čoveka, pa mogla je da skupi snage i da stane.
-Izvoli?-Okrenula se ni ne pogledavši njegovo preplanulo telo. Bio je preplavljen strašću. Njegovo lice se rumenilo od crvenog karmina, a peškir oko struka je bio labavo obavijen u svoj toj brzini. Njeno srce je bilo napuklo spremno da eksplodira čim izadje iz zgrade, ali njene oči su bile jake. Njene usne nisu podrhtavale.
-Da li si zaista želela da mi budeš žena?-Njegov glas je bio mekan poput svile. Pitanje je bilo tužno, kao da je sumnjao u njenu ljubav. Njen blagi osmeh na licu ga je zbunio, ali njene reči su ga opametile.
-Da li si zaista želeo da mi budeš takav muž?-Kada je shvatila da neće dobiti odgovor okrenula se i ušla u lift. Još uvek je bila jaka. Još uvek je srce bilo celo, kao da je samo sebe krpilo.
Izašavši iz lifta začula je glasno dozivanje svog imena sa drugog sprata. Tupo je trčao niz stepenice dozivajući je, ali ona je samo pomislila na devojku koja sama leži u njenom stanu. Istog tog trenutka je izbrisala svaku želju da se vrati na drugi sprat i sačeka odgovor svog verenika.
Izašla je iz uredne zgrade odmah ušavši u auto. Tek tad. Tek u tom trenutku je svaka brana u srcu popustila. Sva krv se razlila u njoj.
-Ava, jebem ti tvoj život!!!!-Udarila je pesnicom u volan spontano paleći sirenu. Trgla se od tog glasnog zvuka govoreći sebi kako je iznenadna sirena razlog njenog treperenja u grudima.
Okrenula je ključ u autu, a zatim nagazila na papučicu.
Činilo joj se da je ceo grad pružao empatiju prema njoj. Semafori su blještali zelenim svetlom kad god bi se našla pod njima pružajući joj slobodan prolaz. Psi lutalice joj nisu pritrčavali pred auto. A zgrade su odisale prolećnom svežinom. Na balkonima su cvetali pupoljci raznobojnih cvetova. Oh, te boje su je tako umirile. Blago otvoren prozor je propuštao hladniji vazduh nego što je napolju bio. Hladio je njene zapaljene obraze, a sušio već maglovite oči.
Njene inače mirne, terapeutske ruke su sada bile drhtave i nesigurne u svakom narednom pokretu. Mada, čim je izašla iz grada prateći traku uglačanog puta njene noge su se opustile. Glavobolja se mešala sa pospanosti, a ruke su postale mlitave.
Dok se vozila prostranom ravnicom pokušala je da premota svoje protekle četiri godine. Kada izuzme propalu vezu sa svojim bivšim verenikom, njen život je jedino krasila ljubav prema medicini. Sve ostalo se činilo manje važnom. Njen stan nikad nije smatrala svojim, jer je samo spavala u njemu. Njen grad nije bio njen, jer nije znala ni gde je najbolja poslastičarnica. Njen auto je bio samo registrovan na njeno ime, ali ga je stalno vozio njen bivši verenik. Njene biološke roditelje nije smatrala svojima, jer nije ni znala ko su. Jedino šta je u svom životu smatrala svojim jeste školovanje. Školovala se svojim znanjem i svojim znojem od samog početka. Medicina je bila nešto njeno, nešto što je budilo u njoj više osećanja od same strasti u krevetu. Bila je poput usadjenog talenta.
Dok je jurila putem, naišla je na auto koji je stajao parkiran u žutoj traci. Sve što mu je bila bliže usporavala je kako bi pomogla ljudima, ako im treba pomoć, ali je samo ugledala devojku kako naskače na svog ljubavnika. Možda je bio dečko, možda verenik ili muž. A opet možda su samo pobegli od svojih stvarnih života varajući svoje prave partnere i baš tada se osmehnula samoj sebi gledajući se u retrovizor. Osetila je neku čudnu potrebu. Nešto čemu pre nikada nije bila naklonjena. Njene grudi su se ukrutile od same pomisli. Zamislite predate se osobi koju ne poznajete. Predate joj se bez imalo straha, a i ako ga imate umiri ga strast. Možda je baš to uradio njen verenik. Možda se on prepustio strancu prema kome je osetio strast. Počelo je da je kopka šta je to njenog bivšeg verenika privuklo. Šta ga je primoralo da gurne svoj ud u tudju vaginu.
Njen mozak se pomutio od današnjih emocija, ali je bila svesna jedne, čak i najsnažnije emocije, uzbudjenje.
Blagi osmeh na njenom licu je bio dovoljan dokaz da je raskid pogodio, ali na drugačiji način. Želela je da se lično uveri da je taj osećaj strasti prema strancu dovoljan da povrediš osobu sa kojom si bio četiri godine, sa kojom si planirao čitav svoj život.
Čim je ugledala tablu na kojoj piše aerodrom istog časa je to primila kao znak.
Njene jesenje oči su sevnule od adrenalina i uzbudjenja. Čim je došla do skretanja za aerodrom volan je okrenula na desnu stranu. Ubrzo je sišla sa auto-puta ulazeći u puteljak koji vodi do glavnog aerodroma u San Diegu.
Dok je birala svoj grad. Grad uzbudjenja. Grad koji će pamtiti po svom prvom grehu njene ruke su nesigurno ispravljale lepršavu haljinu boje lavande. Prebrojavajući pare u novčaniku shvatila je da nema previše izbora, ali je izabrala grad za koji je znala da nikog ne poznaje. A i da kojim slučajem greši, grad je bio dovoljno velik da sačuva njen mali greh.
-Los Andjeles!-Blago je uzviknula ugledavši taj grad na katalogu. Pogledala je kada je prvi let, a zatim pohitala ka šalteru na kom je bilo tek tri porodice.
Dok je posmatrala mladu ženu kako obgrljena voljenom rukom drži ćerku u ruci pomislila je kako je to jedina stvar koju je želela u svom životu. Pomislila je kako je to najdivnija stvar, ali očigledno sve lepe stvari na ovom svetu nisu za nju. Možda je seks za jednu noć prljav, ali možda je baš zbog toga stvoren za nju.

Nova priča za strastvene buntovnike!!❤️❤️❤️