Budimo tajna

《27》

Čim su završile sa ručkom njena oduzetost u grlu je sustigla. Nije znala kako započeti, niti kako završiti objašnjenje o odnosu nje i Džeka.
Lara kao da je to primetila i razumela, pa je izvadila iz svoje torbe fasciklu.
-E, ovako. Našla sam ti pet poprilično sladunjava i pristupačna stana. Baš kako ti voliš. Tri su čak nenamerno blizu tvoje bolnice u kojoj ćeš stažirati. Imam i dve garsonjere.-Konobar je sklonio sve nepotrebne stvari sa stola. Ostale su samo čaše sa pićem i piksla zbog Larinih cigareta.
-Evo.-Lara je raširila slike svih stanova i svake prostorije. Na dnu slika je ispisala, očigledno kod kuće, iznos kirije za svaki.
-Uvau. Nisam se nadala da će biti ovako.....po mom ukusu.
-Sumnjala si u mene? Ovo me vredja.-Napravila se uvredjena, a zatim je počela da pregleda svaki stan posebno sa Avom.
-Ovaj otpada. Ne svidja mi se.-Lara ga je zgrabila i vratila u fasciklu kako ne bi smetao.
-Ovaj ili ovaj?-Upitala je neodlučno.
-Mene pitaš?
-Pa čemu služiš? Pomozi mi. Ipak će to biti zasigurno moj dom.-Coknula je zaglavljena u dilemi.
Ostavila je slike i papire sa podacima na sto primetivši da je drugarica pomno gleda.
-Znaš koliko mrzim to tvoje prikrivanje istine. Mrzim što smatraš da je loše pokazati emocije. Nije, Ava. Dobro je po tebe.-Naslonila se na naslon stolice prekrstivši ruke na grudima i posmatrajući sve oko sebe samo ne Laru.
-Zatekla sam ga sa drugom devojkom. U našem stanu, u našoj dnevnoj sobi, u istom onom stanu gde smo planirali budućnost.-I dalje je šarala pogledom po kafiću ne želeći da vidi sažaljiv pogled svoje drugarice. Samo zato što u slučaju da ga vidi, njene oči neće izdržati, a da ne zaplaču.
-Sereš!
-Volela bih da je neslana šala.
-Ava, da li si dobro?-Klimnula je glavom.
-Znaš da ti ne verujem, zar ne? Uopšte ti ne verujem. Ne verujem tvom protivljenju da ti nije stalo do njega. Ne verujem tvom ravnodušnom licu. Verujem samo tvojim suzavim očima. U redu je biti loše. Ti nisi govno poput njega da ti nije stalo.-Nakon ovih reči, Avine oči su pukle. Brana je pukla. Pogledala je svoju drugaricu koja je već bila na nogama zaobilazeći sto i sedajući pored nje.
-Dodji ovamo.-Pružila joj je ruke primajući je na svoje grudi. Glava joj je bila prokleto teška, a Larin zagrljaj preko potreban.
-Nije loše biti povredjena, znaš? To je u redu. Sve je to sastavni deo odnosa. Ili uspete, ili se razidjete. Nije važno na koji način se razidjete, ako ste se imalo voleli boleće svakako. To je u redu.-Još više je zaplakala. To je to. Samoj sebi je priznala da ga i dalje voli. Bila razočarana u njega, ili ne, ona ga voli. Još uvek. Proklet da je!!
-Hvala ti. Mnogo ti hvala.-Stegla je Larina ledja želeći da udje što više u njen zagrljaj.
-Bolje nam naruči neki jak alkohol umesto zahvaljivanja.-Odmah joj je povratila osmeh na lice. Uzdigla se sa njenih grudi i pogledala u oči.
-Nisam mislila da ću ikad ja tebe tešiti zbog nekog tipa.-Ava joj se još više smejala.
-Valjda za sve postoji prvi put.
-Nadam se da će biti i poslednji.
-Biće. Po mom planu nema vezivanja dok ne stasam u medicini.-Lara je prevrnula očima dozivajući konobara.
-Ne zaboravi da sam ja bila strogo protiv brakova pre završetka fakulteta. Pogledaj me sad. Udata sam već pet godina, nemam diplomu i imam ćerku. Uvau!
-Ne brini. Nisam zaljubljive prirode kao ti. Ipak si se ti u svog muža zaljubila u roku od dva dana.-Obe su se nasmejale.
-Tačno je da nisi zaljubljive prirode, a tačno je i ovo drugo. Mada, sigurna sam budeš li čekala da stasaš u medicini ima da ti prodju mlade godine. Postaćeš usedelica i samo operisati ljude.-Glasno se nasmejala komentaru svoje drugarice.
-Lepo me bodriš.
-Zato sam ovde.
-Izvolite, dame?-Konobar im je prišao.
-Meni jedan liker od maline.
-Meni isto.-Konobar je otišao, a njih dve su nastavile sa pričom.
Izbegavale su temu Džeka, izbegavale su temu ljubavi, pa čak i temu novog stana. Sada su ostale uobičajene teme dve drugarice.
Ispijale su liker i hvatale se raznih tema. Da ste ih na kraju pitali o čemu su sve pričale, verovatno ne bi znale da nabroje ni dve različite teme. Bilo ih je mnogo više.
-Zašto ne bi došla na ručak ovih dana kod nas. Naravno, ne moram da naglašavam da ste pozvani svi troje.
-O, hvala na pozivu. Doći ćemo.
Ubrzo su odlučile otići svaka svojim putem. Puna tri sata su čavrljale, pa je svakako dosta za jedan dan.
-Poneću slike i podatke ova dva stana, a i ove garsonjere. Javiću ti šta sam odlučila.-Rekla joj je na izlasku iz restorana.
-Obavezno.
-Želiš da te odbacim?-Lara je poljubila u obraz, a zatim joj se nasmešila.
-Nema potrebe. Moram da svratim do banke, a onda idem da vodim malu kod mojih na selo. Dugo nije išla.-Uzvratila joj je osmeh, a zatim su se razišle.
Znate šta? Osećala se lakšom trista kila od trenutka kada se isplakala. Plakala je i pre zbog novonastale situacije, ali sada je to nekako bilo dubinski. Osećala se da Lara upija sve što bi ona izbacila. Bila joj je zahvalna na tome. Neizmerno.
Ušla je u auto sanjajući o svom krevetu. Sanjajući o Dilanovom krevetu svakako.
-Ludim!-Zabila je glavu u naslon sedišta, a zatim duboko udahnula, pa izdahnula. Čim je upalila motor pustila je laganu muziku na radiju i pošla ka kući.
Možda je vreme da ode do Džeka po svoje stvari. To mora završiti ovih dana. Zapravo nije ni znala da li je još uvek u tom stanu, ili je sprašio kod svojih roditelja. Valjda će saznati kad stigne tamo.
Iznenadila se kada joj je stigla fotografija od Dilana. Pre nego što je stisnula na nju srce joj je preskakalo. Šta joj može poslati muškarac sa kojim je samo imala vrhunski seks?
Usne su joj se blago razdvojile, a gaćice već natopile njenom tečnošću kada je videla kutiju kondoma u njegovim čvrstim šakama.