Budimo tajna

《14》

Nakon što je ritam postao brži i nepodnošljiv razarač njihovim telima njegova brada se naslonila na njeno rame ljubeći joj vrat. Zaposlio je svoje usne kako glasni uzdasi ne bi izlazili iz njega. Njene šake su bile čvrsto obavijene oko njegovog uskog struka. Šarala je po njegovim ledjima, pa po sopstvenim prstima koji su se spajali iza njegovih ledja. Ubijala je svoju želju za vrištanjem, a kada je napokon osetila divno grčenje tela i oslobadjanje zadovoljstva prigušen zvuk je izleteo iz njenog grla. Osetila je kako vadi svoj ud i izbacuje tečnost van nje, jer nisu imali nikakvu zaštitu. Bila je zahvalna što je izvadio ud na vreme. Barem jedna briga manje.
Čim su oboje osetili olakšanje u svojim telima, u plućima. Njihovi mozgovi su se uključivali. Polako. Stvarnost ih je okružila, a ubrzo su se vratili u sadašnjost. Više nisu bili na nebeskom svetu, sada su bili ponovo u sićušnoj sobi, zaključani i ograničeni sa vremenom. Imali su sreće što niko nije naišao.
-Bilo je dosta nezrelog ponašanja.-Njeno drsko ponašanje je bilo žestoko, ali čak ni u to nije poverovao. Uočio je uspaničenost koja je obuzela. Primetio je blagi strah u njoj koji je pomalo i njega izjedao. Čega strah? Strah kraja. Ovo je kraj. Više neće biti ni seksa vrednog pamćenja u Los Andjelesu, neće biti ni razarajuće strasti u zavučenom kutku bolnice.
Sve treba da nestane. Oboje znaju koliko je sve ovo pogrešno. Koliko su opasni jedno za drugo i baš zbog toga im se beži iz ove sobe.
Sklanjajući pogled sa njegovih očiju blago ga je odgurnula kako bi sišla sa stola. Užurbano je navukla uniformu ne mareći što nije potpuno ispeglana.
-Oblači se. Moraš da ideš odavde.-Jedno vreme je samo gledao kako nespretno uzima ubrus i briše tragove ikakvog odnosa. Zatim dezinfikuje sto. Tek nakon dužeg posmatranja navukao je bokserice i najzad trenerku preko struka.
-Osećaš se loše.-Smireno je saopštio naslanjajući se na ćošak stola. Činilo se kao da je to i očekivao od udate žene. Usporila je trljanje površine stola ne želevši da prizna sebi koliko je ovaj čovek privlači i nakon zadovoljstva. Po njegovom pogledu, koji jedino otkriva emocije, i on se bori sa istim mukama. Žele još.
-Udata sam. Navikla sam da varam muža sa različitim muškarcima, ali sa jednim više puta....-Podsmehljivo je rekla prvu laž koju je smislila. Primio je njenu laž, ne zato što joj je poverovao, već zato što se setio da je udata.
Njegove oči su se hladno, kao što i sve ostalo rade, pomerile sa puta do vrata.
-Tvoj muž sigurno nije pri sebi ako ti prašta ovakve stvari.
-On ne zna za moje afere.-Cinično se osmehnuo zabivši je sitnu u njegove čvrste grudi.
-U tom slučaju je suviše na nižem nivou inteligencije od tebe.-Spustio je usne na njene. Oštro, bez kajanja, ali je osetila da je to poslednji poljubac. Znala je da jeste, mada se on nije tako ponašao.
-Izlazim. Proveriću ima li nekog u hodniku, ako nema neću se vraćati u sobu ti izadji.-Klimnuo je glavom posmatrajući je kako izravnjava uniformu. Prišla je vratima. Blag, ali intenzivan grč u stomaku joj nije dozvoljavao da otvori vrata. Bio je tik iza nje, osećala je njegovu toplotu. Udahnula je neprimetno čitav vazduh iz prostorije i taman kada je planirala da otvori vrata progovorio je. Reči su bile smirene, staložene i na trenutak su delovale poput rugalica.
-Imaš mog ostatka na uniformi.-Prišao joj je. Okrenuo je uhvativši je za struk. Bila je sigurna da nikad nije videla čvršći stav, a tako krhke oči. Bio je mešavina svega. Nežnosti i grubosti. Svidjalo joj se to. Svidjao joj se on. Toga se plašila. Baš zbog toga je želela da ode iz ove prostorije i nikad ga više ne vidi, ako ga i sretne u hodniku ponekad projuriće ne dajući ni sebi, a ni njemu prostora za ikakve talase uzbudjenosti.
Palcem je skinuo belu tečnost sa njene uniforme.
-Sad možeš da se vratiš ostalim pacijentima.-Pogledala mu je palac kojim je obrisao njenu uniformu. Znate šta, koga briga šta će ovaj covek misliti o njoj kad ga više nikad neće videti. Koga briga za ponašanje u ovoj maloj sobici gde su samo njih dvoje.
-Nešto sam zaboravila.-Zgrabila ga je za zglob šake kojom je obrisao ostatak svog orgazma, a zatim polizala palac.
Neko vreme je držala njegov zglob u svojoj šaci osećajući kako mu se koske pomeraju od napetosti. Lice mu je bilo mirno, skamenjeno, ali telo ga je odavalo.
Namignula mu je, a zatim izletela iz prostorije. Grč nije nestao izlaskom iz prostorije. Ostao je tu već čeznući za seksualnim zadovoljstvom.