Budimo tajna

《4》

Bila je naga, bila je potpuno naga ispod njega i jedino olakšanje je bila tama. Nije mogao da je vidi, mogao je samo da je oseti. A večeras je shvatila da ne morate videti nekoga da bi osetili najsnažniju strast u svom životu. Njima nije trebalo.
Stopalima mu je svlačila pantalone dok je nespretnim prstima povlačila bokserice. Sve vreme dok se ona bakćala njegovom odećom, on je pritiska svojim telom vapeći za njenim usnama. O prokleto se dobro ljubio. Prokleto je dobro rukovao prstima i rukama i......o Bože!!!
Osetila je vrh njegovog uda na svom ulazu. Njegov ud je bio toliko čvrst da nije bila sigurna da je od mesa.
Nije progovarao, ali nije ni morao. Čula je njegove intenzivne uzdahe kraj svog uveta i bilo joj je drago što su jaki podjednako ko i njeni. Osetivši duplu dozu strasti u krvi prevrnula ih je. Nasela je na dno njegovog stomaka dovoljno nisko da je njegov ud češe o zadnjicu, a suviše daleko da bi kročio u nju.
Spustila je svoje usne na njegov vrat sisajući ga i upijajući jezikom vodicu parfema. Ukus alkohola, njegovih usana i parfema je bio najlepši koklet u njenom životu. Može li se to nadmašiti? Bila je sigurna da ne.
Njegove ruke su je halapljivo stegle za zadnjicu što je sprečilo da se skoncetriše na sitne ugrize po njegovim grudima. Uživao je u tome, osetila je. Bio je ponosan što je dovodi do ludila sa snažnim rukama. Kada je stegao još jače usnama mu je okrznula uvo slušajući mu teško disanje.
Njegove ruke su je iznenada uhvatile za kukove dižući je iznad svog tela. Njene ruke su se nespretno uhvatile za njegove grudi, a onda joj je spustio kukove na svoj ud. Njeno telo se zgrčilo osećajući kako prodire u nju. Išao je sve dublje i dublje, a njeno telo više nije znalo kako da otera taj osećaj. Neverovatan osećaj koji je ispunjavao čak i u prstima. Blago je vrisnula kada je došao do kraja zarivši usta na njegova.
Njegov jezik je uživao sa njenim, umovi su bili isključeni, a tela su se halapljivo spajala.
Sve što je bio brži i grublji njene usne su bile nesposobne da mu uzvraćaju poljubce.
Preuzela je ritam sama ga odredivši. Šarao je njenim telom malo usnama, pa rukama, a onda svime što je mogao. Izludjivala ga je. Njeni laki pokreti su ga ošamućivali. Njeni pramenovi kose su joj padali na njegove grudi što ga je teralo da je još više ljubi. I jeste. Čim joj je ukrao kontrolu prebacivši se preko nje imao je izloženu za sebe. Obradjivao joj je grudi slušajući kako joj srce lupa podjednako glasno kao što i stenje.
Ali više čak nije ni bio siguran da li je to njeno srce ili njegovo sopstveno, ali nije ni mario. Čim je osetio da ga steže sve jače, a on se sve više širi u njoj rasturio je sa dva gruba prodora. Srušio se kraj nje rastopljen od toliko požude i strasti koja je rasla u njemu.
-Granice su mi zasigurno prevazidjene.-Izustila je nakon što su im se grudi dovoljno smirile. Morala je da prizna da je bilo čudno pričati sa osobom koju ne poznajete a predali ste joj telo. Bilo je neverovatno i svakako za ponoviti.
-Nisam uveren u to.-Taman kad je htela da se pobuni on je svukao prekrivač sa njenog tela spuštajući svoju toplu šaku ka njenom medjunožiju. Bilo je čudno. Umesto da su iscrpljeni žestokom igrom u njima je rasla sve veća i veća žar. Mogu za to okriviti alkohol, ali istina je bolnija. Oboje su bili u strahu šta ih sutra čeka i želeli su da dovrše igru pre izlaska sunca.

Osetila je nelagodan bol u glavi kada su oči počele da joj se otvaraju. Bila je ubedjena da je predhodna noć iscedila svaku kap alkohola iz nje, ali očigledno je alkohol učinio da se toliko opusti.
Tek kada joj se vid skroz razbistrio mogla je da razmotri okolinu. Ništa od ovoga nije videla sinoć. Nalazila se u nekoj sobi i za ne poverovati bila je toliko mala sa mnogo prostora. Ležala je na levom boku gledajući u potpuno bela vrata. Bila su široka i visoka. Bila su otmena. Kraj tih vrata se nalazio zidani orman sa kliznim vratima. Mogla je osmotriti urednost ormana zbog staklenih vrata. Orman je bio boje lipovog drveta, sa par belih šara. Podigla se blago na laktove uveravajući samu sebe u prizor. Možda nije očekivala da će se probuditi u nekoj šupi sa strancem, ali svakako ne u ovakvoj sobi. Odmah naspram kreveta, pored zidanog ormana, nalazio se zamračen prozor sa žutim zavesama. Blago žutim poput prolećnih zraka sunca. To svakako nije bio stakleni zid, ali nije ni bio običan prozor. Bio je prozor kojem su samo centimetri, sa sve četiri ivice, falili da postane zid. Tek je tad shvatila da je i postelja blago žute boje i to joj se dopadalo. Umirivala je atmosfera. Mada, čak ni lepa soba ne može da popravi postupke, zar ne?
Pogledala je u telo kraj sebe. Prvo je posmatrala struk koji se video izvan čaršafa. Bio je uzak, ali poviše širi od njenog. Muškarac je očigledno spavao, ali njegovi mišići su delovali toliko napeto. Ustvari su bili samo vraški dobro trenirani. Ruke su mu bile ispod jastuka dok je on ležao na stomaku, a kada je došla do glave na koju nije bila spremna pokunjeno je Izdahnula. Možda je i bolje što je okrenut na drugu stranu. Možda je bolje da mu ne vidi lice pre nego što istrči iz stana. Ustvari nije imala pojma da li je u stanu ili kući, ali nije ni marila. Samo jedan nasumičan pogled ka stonom satu je trglo iz divne atmosfere.
Uskoro će sedam sati, a njen avion je za svega tri sata.
Provirila je ispod pokrivača potvrdjujući svoju golotinju. Nakon toliko razarajućih zadovoljstava nisu imali volju ni da se obuku.
Primećujući da joj je donji veš polovično čitav blago se osmehnula. Njene granice su sinoć grubo pomerene, ali joj se činilo da su se jutros magično vratile tamo gde su bile. Činilo joj se da više nikad neće moći ponoviti prošlu noć sa nekim muškarcem. Ne zato što se plašila da se ne navuče na taj pakleno dobar osećaj, već zato što ona to ne želi od života. Istini na volju, sada bi probudila ovog muškarca i predala mu se iznova i iznova, ali to nije život kakav očekuje.
Ustala je naga uzimajući grudnjak koji više nije bio za upotrebu. Gaćice je navukla, a odmah potom i haljinu koja je na njenu sreću bila u odličnom stanju. Ne računajući jak miris alkohola koji se uvukao u sve njene stvari, pa čak i u kosu.
Pogledala se u ogledalo koje se nalazilo kraj kreveta. Kosa joj je bila u totalnom haosu, ali ništa nije mogla da joj uradi. Samo je izdahnula ostavljajući je takvu kakva jeste.
Dok je ubrzanim tempom, a opet tihim tražila cipele blaga svetlost sa prozora je mamila. Žute zavese su bile skoro providne, ali su vešto skrivale pogled. Činjenica je da ovako lep prozor mora imati i lep pogled. Prišla je zavesama zavlačeći ruku izmedju dve kako bi ih razdvojila.
Pre nego što je i stigla da virne njen telefon zavibrira. Pogleda ka krevetu, a zatim odmeri muškarca u njemu. Da li je greška što ima ubilačku želju da mu vidi lice? Da li je pametnije ne znati kako izgleda?
Dok je o tome razmišljala telefon je prestao da zvoni. Nakon nekoliko minuta traženja izvukla ga je iz posteljine. Stala je kraj vrata noseći cipele u ruci i posmatrajući ogromnog čoveka na krevetu. Krevet je zapravo zauzimao čitavu sobu. Čim je izašla iz sobe razmotrila je prostoriju. Nije se iznenadila kada je videla oko sebe još par vrata, svakako je mislila da su u smeštaju koji je deo kluba. Medjutim vrata nisu bila mnogobrojna ko u hotelima, a sa leve strane hodnik se završavao nekom prostranom prostorijom. Dok je koračala tuda očekujući lift kojim su se sinoć popeli gore njena iznenadjenost se mogla videti u licu. Ovo nije bio nikakav hotel, više je ličilo na apartman. Cela prostorija je odisala belom, sivom i žutom bojom. Bilo je zaista prelepo. Saksije su bile svuda naokolo, a prozori su bili glavni ukrasi. Čim je ugledala lift u koji se ulazilo odmah iz dnevne sobe njene noge su pohitale ka njemu. Zaista bi ostala ovde i upijala skupocenost stvari, ali sama činjenica da je čovek od sinoć doveo na ovakvog mesto......
Definitivno bi joj lakše palo da je u nekom podrumu sa jednim dušekom.
Čim je dotakla dugme za lift čulo se ubillačko pištanje.
-Mogla si slobodno da se istuširaš pre nego što odeš.