Budimo tajna

《5》

Srce joj je čujno ubrzalo shvativši da će se napokon susresti da njegovim licem. Plašila se da se ne razočarala. Plašila se da će joj prošla noć postati lošija zbog njegovog izgleda.
Zagrizla je usne nespremno se okrenuvši. Na trenutak je poželela da se nije okrenula, a već sledeći je žalila što mu lice nije videla sinoć dok je ljubio i uzimao. Na samu tu pomisao njeni bledi obrazi su se zažarili. Iznenadila se kada je primetila u njegovim očima iznenadjenje. Očigledno su oboje imali strah od upoznavanja, oboje su želeli duboko u sebi da ostanu stranci. Mada sada, kada su odmerili jedno drugom crte lica, postalo im je žao što se nisu sinoć gledali. Što se par zelenih klikera nije spojio sa par plavih.
Čudna je emocija rasla izmedju njih u tom trenutku. U njoj se budio sram, postidjenost i uzbudjenje. U njemu strast i privlačnost.
Da bi napokon prekinuo vidljivo odmeravanje progovorio je podsećajući je na svoju ponudu.
-Kupatilo je odmah pored sobe.-Pokazao je na vrata istegnuvši izvajana ramena.
-Žurim.-Blago se osmehnuo pošavši ka njoj. Na trenutak je korila samu sebe što ga bestidno odmerava sa oduševljenjem, a posle je zaboravila na svaki vid srama. Prišao joj je. Bio je zastrašujuće blizu. Bila je u pravu. Kosa mu je bila ulepljena u ostatke gela, ali svakako raščupana. I bila je u pravu.
Plave oči su mu bile toliko svetle i jake, da su se crne zenice jasno izražavale u njima. Čak boja nije ličila na nebo plavu boju, već neku jaču. Oštriju, rekla bi.
A kosa, crna. Nikako crna poput uglja ili zemlje crnice kojom se sadi cveće. Više je podsećala na noćno nebo. Ona čudna nijansa tamne crnine koja je vukla na teget. E baš takva mu je bila kosa. Crna, a odsjaj gela ju je činio teget.
Usne su bile pune, toliko pune da se pitala čije su lepše. Njene ili njegove.
Trepavice su bile kratke, ali crne, a obrve toliko izričite da su mu činile lice zategnutim. Ko zna, možda lice uopšte nije tako zategnuto kao što je delovalo zbog oštrih obrva i tako sočnih usni.
Gledao je istim tim pogledom ko što je ona njega. Nisu se sramili, nisu čak ni planirali da se izvine zbog jezivog odmeravanja.
Možda joj je bilo žao što je prekinuo tako lep prizor, ali čim je osetila topao poljubac na usnama predala se njegovim rukama. Uhvatio je za struk osećajući kako oboje gube ravnotežu. Prorez na haljini mu je dopustio da joj dodiruje golu kožu. O tako prokleto osetljivu na ove dodire.
Nikada do sada nije osetio povezanost sa nekim strancem. Nikada nije doživeo noć kao što je bila prethodna, ali je znao da nikad više i neće. Oboje su znali. Možda su baš zato želeli da produže noć, da produže jutro.
Nisu želeli da se vrate svojim problemima, svojim očajanjima. Iako ih je vezala samo neobuzdana strast, svidjalo im se.
-Da li još uvek žuriš?-Očešao joj je glatku kožu bradom što joj je zapalilo kožu.
Smelo ga je pogledala poput najlakše devojke na svetu, ali znate šta. Nije marila. Loš Andjeles je grad za bestidne i nemoralne stvari. Od sada će biti tako.
Osmehnula mu se ugrizavši ga za obraz.
-Nemam neki valjan razlog da ostanem.-Hrapavo je izgovorila budeći u njemu vrste požude za koje nije ni znao da postoje.
Čvrsto je stegao za zadnjicu pripijajući je uz svoj ud.
-Da li si sigurna?-Blago je klimnula glavom posmatrajući mu smešak. Veoma prljav smešak.
Spustio je usne na njene, ali nije dozvolio da nastane poljubac. Samo su mu usne lebdele iznad njenih. Dovoljno blizu da se pripiju jedne uz druge, a dovoljno daleko da pričaju.
-Mislim da sam se predomislila.....-Opet joj je zavibrirao telefon. Oboje su bolno izdahnuli. Blago se udaljila od njega posmatrajući ispisano ime na ekranu.
"Muž". Srce joj je neumorno zalupalo u grudima, ali ne kao malopre. Sada je bio drugačiji udarac. Mnogo bolniji i dublji. Ovaj je zaudarao u dušu dok je predhodni u medjunožije. Cinično se osmehnuo udaljivši se za još jedan korak od nje. Čim ga je pogledala u oči mogla je prepoznati blagu nevericu.
-Izgleda da te čega drugi muškarac. Bolje da kreneš da ne pomisli da ga varaš.-Krenula je nešto da izgovori. Nešto poput opravdanja. Nešto poput objašnjenja. Nije. Ćutala je. Ponašala se kao da je zaista prevarila svog muža. Ponašala se kao da je zaslužila to gadjenje u njegovim očima. Svakako da nije podržavao prevare čim je toliko osudjivao ili jednostavno nije voleo da bude deo prevare. Ako je već želela da ovom čoveku bude stranac, zašto se ne bi upustila u laž. Laž da je zapravo prevarila muža i da sada ide kod njega umijena njegovim mirisom. To će biti još jedan razlog zbog kog više nikad neće sresti ovog čoveka, on je nikad neće tražiti.
-Da. Ne bi bilo dobro da sazna kakva mu je žena, zar ne?-Čim je telefon ponovo zazvonio primetila je kako mu se usne skupljaju.
-Trebalo bi da se javiš. Ignorisanje poziva budi sumnje u partnerima.-Nije mogla da ne primeti sažaljenje u njegovom glasu. Sažaljenje prema očitoj nemoralnoj ženi ispred sebe, barem je tako mislio.
Prislonio je palac na taster kraj lifta. Otisak je skeniran pa je ulaz u lift odobren. Zar i to postoji?
Dok se naginjao da dozove lift njegov sinoćni parfem je obgrlio njeno telo. O bože onesvestiće se. Čim je shvatila da je sposobna za još najmanje pet žestokih zadovoljstva sa ovim grehom ispred nje, brzo je ušla u lift koji je stigao.
-Zbogom! Svidja mi se tvoj sitan mladež izmedju grudi.-Namignuo joj je. Smelo mu se osmehnula ignorišući vrelinu u obrazima koja se zasigurno vidi.
-Zbogom! Usne su ti lepše od mojih.-Poslala mu je poljubac baš kada se lift zatvarao.
I to je to?
Gotovo je?
Kada se lift ponovo otvorio izašla je u mali hodnik. Tu su bila jedna jedina vrata, a da na njima nije pisalo nešto službeno.
Prošla je kroz njih ulazeći u klub. Očigledno je onaj luksuzni apartam deo kluba. Možda bogati ljudi imaju neku propusnicu ili nešto slično.
Prešla je pogledom po klubu. Svakako je prostor mnogo mirniji i prijatniji tokom dana. Tu su bili radnici koji su čistili klub u tišini i moglo se reći smirenošću. Nije bilo žurbe.
Kada je krenula ka šanku kako bi izmirila svoj sinoćni dug svi radnici su je odmerili. Ne kao muškarac na spratu, ali svakako su zapazili svaki atribut na njoj. Verovatno i umrešenu kosu, a možda su i znali zašto je umršena.
-Izvolite gospodjice?-Dečko za šankom ju je zbunjeno pogledao.
-Došla sam da platim svoj račun.-Nije razumela kratak smešak na njegovom licu. Krpom kojom je glancao čaše pokazao je na vrata kroz koja je malopre prošla.
-Bili ste na spratu?
-Kakve to veze ima?
-Račun vam je izmiren.-Zbunjeno ga je pogledala.
-Nisam ništa platila, barem koliko se sećam.
-Niste, ali ako ste boravili u apartmanu ni ne morate.-Klimnula je glavom osetivši crvenilo u obrazima. Očigledno nije jedina devojka koja je boravila ovde sa nekim muškarcem. Očigledno je za ove ljude samo jedna u nizu koja izlazi kroz ta vrata.
-U redu. Dovidjenja i srećan rad.-Želela je da pogleda u ostale radnike, ali samo je izašla iz kluba vapeći za vazduhom.
Pogledala je u ekran telefona. Mora da požuri na aerodrom, ali pre toga je morala da uzme stvari iz motela. Dok se vraćala u motel telefon joj je zvonio bezbroj puta. Svaki put bi prekinula i prosto ignorisala poziv. Zašto je toliko bolelo sve ovo. Predhodna noć je bila za pamćenje. Noć o kakvoj nikad u životu nije sanjala i uopšte se nije kajala. Čak se nije kajala ni što tom strancu ne zna ni ime. Nije se kajala ni što on smatra da je ona obična nemoralna žena svom mužu. Kajala se što nije poklonila jedan slasan šamar svom bivšem vereniku.