Budimo tajna

《6》

Dok je sedela u taksiju na putu do aerodroma posmatrala je zgrade kraj puta. Bile su izuzetno visoke, baš na svetskom nivou. I u San Dijegu ima visokih zgrada, ali ne u svakoj ulici, ne na svakom ćošku.
U Los Andjelesu je bila samo dva puta pre ovog i to kao dete. Još sa svojih pet godina je prvi put posetila ovaj grad. Iako je bio veoma blizu njenog grada nikad nije imala potrebu da dodje ovde. Mada, sad joj je žao što je proglasila ovaj grad nemoralnim. Ne planira da ga posećuje ako joj se ne probudi ponovo ista želja od juče. Ne planira ni da pomisli na ovaj grad, a da to nisu seksualne potrebe.
Let avionom je bio kratak, skoro pa nepostojeći. Brzo je sletela i istrčala iz aviona svesna da mora na predavanja.
Šetala je parkingom oko petnaestak minuta pokušavajući da se seti gde je parkirala auto.
-Dobar seks uz žestoko piće očigledno muti pamet.-Prošaputala je za sebe trpeći drhtavicu od same pomisli na njegove prste na svom telu. Na njegove usne na svojim i na svom.......O bože, mora da se urazumi. Noć je završena, njena avantura je gotova. Vreme je za završne dane njenog fakulteta i na ignorisanje Džeka. To je njen život, a ne tamo neka bezvredna noć u Los Andjelesu.

Kada je ugledala crvenu boju kako se izdvaja na parkingu odahnula je. Čim je sela u sedište počela je da smiruje svoje disanje. Toliko toga je osećala, a kada bi je pitali šta to sve oseća ne bi imala odgovor. Toliko godina studira medicinu, ali sebi nije umela da prepiše terapiju.
Upalila je auto, a zatim požurila ka stanu. Put je bio dugačak, a njen mozak je bio zahvalan na tome. Nije bila spremna za svoj stvaran život. Ne dok se ne fokusira na njega.
Dan je bio sve sličniji letnjem, iako je proleće tek pristiglo. Sunce je bilo jako, a povetarca je bilo samo iz razloga što joj je prozor bio otvoren na velikoj brzini. Uživala je u tim udarcima vazduha po vratu čineći joj prljave misli malo slabijim. Sama sebi je postavljala jedno te isto pitanje već nekoliko minuta.

Da li sam se ikad tako osećala sa Džekom?

Odgovor joj je bio više nego jasan, samo što nije prihvatala činjenicu da joj je jedan običan neznanac postao veća opsesija nego njen trogodišnji verenik. To je bilo suludo. Sama pomisao na to da je svih ovih godina smatrala da je znala šta je to strast, želja i neverovatna požuda je postidela. Nije imala pojma šta se zapravo može iskusiti uz pravog muškarca. Nije ona smatrala da Džek nije dovoljno muškarac, već nije za nju. Nikad neće poreći svoju ljubav prema njemu, jer je sigurna da ga je volela više nego što je ikog do tad. Nije čak ni pokušala da prikrije sve lepe trenutke provedene s njim. Jednostavno nije imala potrebu za tim. Jedino šta je želela jeste da se kloni tog čoveka, da se pobrine da on zaboravi na nju. Jer nije imala želju biti u mislima takvog čoveka.
Parkiravši se ispred fakulteta pogledala je na sat. Kasni par minuta, ali svakako još uvek može da udje na predavanje. Njene pretpostavke da će zaspati tokom predavanja zbog neispavanosti su bile netačne. Umesto da je pospana i malaksala njeno telo se nikad bolje nije osećalo. Iako iznutra nije bila dovoljno bistra njeno telo je vapilo za nekom aktivnošću.
-Gospodjice Vagner, šta biste uradili u toj situaciji?-Možda bi neko na njenom mestu razmislio. Staloženo promislio i tek onda odgovorio, ali njena buduća profesija nije davala prostora za dugo razmišljanje. Kao hirurg njen mozak mora da vežba brzinu.
-Nastavila bih sa operacijom.-Prosedi profesor je podigao blago obrvu. To je radio svaki put kada bi želeo objašnjenje.
-Sama operacija srca je rizična, a u ovoj komplikaciji život čoveka je na tankom ledu. Da li ste sigurni da bi taj led još više stanjili, da ne kažem slomili?
-Sama ta operacija je rizična kao što ste rekli i ne samo to. Oporavak od te operacije je izuzetno težak i po meni traumatičan. Zamislite da prekinete operaciju u tom trenutku i čovek počne sa oporavkom znajući da operacija nije uspela. On tad gubi smisao tog kratkog vremena kojeg mu je ostalo. Ako nastavimo sa operacijom postoji mogućnost da sav trud uspe i da čovek posle dugog oporavka ponovo proživi.
-Ali može i umreti.-Činilo joj se kao da je profesor namerno gura ka iznošenju svog mišljenja. Pogotovo sad kada su je svi prisutni posmatrali.
-Ako ne umre na operaciji, umire svakako ako operacija ne uspe. Zar ne?
-Istina, ali možda ovako ima par dana više za porodicu?
-Čovek kada potpiše saglasnost za bilo kakvu operaciju predaje svoj život lekarima. Što znači da je u njihovim rukama njegov život i oni treba da daju sve od sebe da ga spasu. Prekidanjem operacije odustajemo od tog čoveka, a ni jedan čovek na ovom svetu to nije zaslužio. A što se tiče njegove porodice. Izvinite profesore, ali hirurgu nisu prioriteti porodica pacijenta i njihova osećanja, već sam pacijent. Smatram da lekar u toj situaciji nema ni vremena, a ni volje da razmišlja o porodici ugroženog pacijenta.- Profesor se osmehnuo okrenuvši se ka katedri.
-Ima li neko nešto da doda?-Par njih je podiglo ruku tražeći slobodnu reč. Ava je posle svog razgovora za profesorom dobila želju da izadje iz prostorije i okusiti toplu kafu.
Uzimajući bezukusnu kafu iz aparata izašla je na svež vazduh. Videla je par svojih poznanika koji su studirali sa njom, ali je ipak pošla drugim putem. Kako uopšte da pridje ljudima tako blizu kada samu sebe oseća. Zaudarala je na alkohol, a odeća je bila i suviše neprikladna. Da nije imala jaknu koju je navukla na sebe i nosila je kroz celu ustanovu kao najveći ludak, njeno telo bi bilo izloženo pohotnim pogledima. Ali mogla se zakleti da ni jedan ne bi bio podjedano jak i oštar poput pogleda dotičnog stranca. Pred njim se osećala golo i kad to nije bila. Osećala se najpoželjnijom devojkom.
Gucnuvši gutljaj kafe shvatila je da onaj konjak nije bio toliko loš. Kafa iz aparata je definitivno nešto najlošije, ali ona ju je svakako konzumirala barem jednom nedeljno.
Vadeći telefon iz džepa jakne pogledala je u njega po prvi put od prekidanja poziva svom bivšem vereniku. Listajući propuštene pozive blago je opsovala videvši i broj svoje majke. Odmah ju je pozvala.

-Hvala Bogu da si se javila. Nisam te dobila ni sinoć, a ni jutros. Da li si dobro?-Njeno telo je zadrhtalo na to pitanje. Bila je prva koja ju je to upitala nakon svih dešavanja. I bila je osoba koja je znala svaki detalj njenog života. Kako joj odgovoriti kad ni sama nije bila upoznata sa svojim duševnim stanjem.
-Mama možeš li da mi učiniš jednu uslugu?-Glas je bio iznenadjujuće tih. Obično je glasno govorila svoja mišljenja.
-Uvek Ava, uvek.
-Nemoj više da zoveš Džeka na večere.-Tišina je trajala svega par sekundi. Majčine reči su joj ugrejale srce. Nije zapitkivala, nije gnjavila podpitanjima, samo je staloženim glasom postavila tako željno pitanje.
-Treba li ti razgovor, mila? - Zatvorila je kapke kontrolišući svoje emocije.
-Da li si slobodna večeras?-Čula je blagi osmeh sa druge strane slušalice što joj je prijalo.
-Pitaš ženu pred penziju da li je slobodna uveče? O Bože!! Toliko sam zauzeta da ću zamesiti kiflice sa džemom od jagoda.-Ava se osmehnula. Zaista iskreno.
-Tatine i moje omiljene. Pozdravi ga mama.
-Hoću, mila. Čuvaj mi se do večeras.
-Vidimo se.

Ponekad se pitala da li sudbina postoji, a onda se seti u kakav divan brak ju je dovela upravo ta čuvena sudbina. Možda nije imala crnu kosu ko njeni roditelji. Možda nije imala smedje oči poput njihovih. Možda nikad neće imati njihove gene, ali zar je to važno? Nije. Njeni roditelji su oni koji su se borili za njen život. Borili se za nju. Pružili joj sve što jednom detetu treba da bi napredovalo. Utočište, hranu, ljubav i preveliku pažnju. I ne, nije bila razmažena, bila je čovek. Bila je student medicine kojem je najveći san da posle duge operacije može naliti sebi jedan hladan djus i reći samoj sebi.

Zaslužila si da živiš. Spasavši jedan život, tvoj se produžuje.

I zaista je živela za taj dan, a da bi ga doživela morala je da se vrati na predavanja. Ispila je još jedan gutalj gorke kafe, a zatim bacila skoro punu čašicu u kantu za smeće.
Jedino o čemu je mogla da razmišlja jeste divljački odnos od sinoć. To nije bila ona u onom stanu, nije čak ni bila sva svoja. Ali se nikad nije osećala bolje i čistije. Nikad se nije osećala tako svojom kao sinoć dok je željno iščekivala novi dodir stranca. Dok je željno istraživala savršeno telo stranca. I zaista su ta dva zelena klikera imala nebesku lepotu. Bogovski stas i hod. Bila je sigurna da sa tim muškarcem ne može zamisliti porodicu i kako vode ozbiljne razgovore, ali svakako može još koji razarajući seks.

Izvinite što dela dugo nije bilo, ali zaista sam u velikoj žurbi i gužvi u poslednje vreme. Izvinjavam se osobi kojoj sam obećala deo pre neki dan, ali ga nije bilo. Sutra za izvinjenje idu dva SIGURNO!
❤️❤️❤️