Budimo tajna

《25》

Osećala se iscedjeno i vraški izmučeno. Da joj je još koji minut razvlačio orgazam zadavila bi ga.
Bila je svesna crvenila u njenom licu. Što od zadihanosti, što od postidjenosti.
Nakrivila je glavu kako bi ga pogledala. Ležao je na ledjima pokušavajući da povrati svoj um i kontrolu nad telom. Gledao je u plafon razmišljajući o nečemu. Blago se osmehnula, te i ona usmerila pogled ka plafonu. Umesto da je razarajuć seks oslobodi pohlepnih misli i izbaci Dilana iz mašte, njena mašta postaje još gora. Počela je da premotava svaki deo odnosa, a zatim su joj počele navirati nove ideje koje bi mogla da isproba sa osobom pored.
Kao da joj je pročitao misli, našao se ponovo iznad nje. Odlučan, skoncetrisan i pri sebi joj je delovao tako neometeno i sigurno, dok je ona bila sve suprotno. Neodlučna, neskoncetrisana i van sebe. Usne su joj zagrizle njegovu donju usnu kada ih je spustio do nje. Sisala mu je usnu uvlačeći je medju zube stvarajući u njemu vrtlog emocija.
-Imam još tri kondoma u fioci. Ne ideš od mene dok sve ne napunimo.-Vrsgolasto joj se nasmejao liznuvši joj ključnu kost. Zavukla mu je svoje prste u kosu tražeći oslonac u njoj. Već je znala da će biti grub i otresit, a kada ju je prebacio potrbuške bila je sigurna u to. Nije imao milosti nad njenim telom, ali ona ga nije ni tražila. Nije ga želela. Želela je upravo ovako. Snažno.
Dugo su se preplitali na krevetu gužvajući posteljinu. Sa njenom kilažom i njegovom snagom mogao je sa njenim telom da radi šta mu je volja. Da je okreće i baca gde god poželi, čak i kada je ona prešla iznad njega zajahavši ga držao ju je pod kontrolom. Palilo ju je to. Prokleto jeste.
Svidjalo joj se što im je svaki naredni odnos bio drugačiji i snažniji.
-Jebote!!-Izustio je kada je osetio olakšanje po četvrti put.
Nastavili su da se ljube umorni i sada već iscrpljeni.
-Zapamtiću ti ovo mučenje.-Prošaputala mu je na uvo kada je počeo da joj ljubi ušnu resicu.
Nasmejao se kroz poljubac želeći još da je muči, ali zaista je morao umiriti svoje strasti.
-Uvredio bih se da zaboraviš.-Uzdigao se malo od nje kako bi joj bolje video lice.
-Mislim da nam treba hladan tuš.-Nasmejala se na tu pomisao. Zaista ne može odbiti takvu ponudu. Vi bi? Odbili bi hladan tuš sa bogovski izvajanim tipom koji van seksa ima takav podmukao i prodoran pogled da vas navlaži samo uz pomoć pogleda, a dovede vas do sedmog neba sa svojim telom? Sigurna sam da ni vi to ne bi odbili. Ava nije.
Ustao je sa nje nevoljno se uspravivši u punoj visini. Pokušala je da proguta zastalu knedlu u grlu gledajući ga potpuno nagog. Posmatrala je svaki njegov pokret, jer svakim pokretom mu se izrazi novi mišić.
-Moći ćeš da me gledaš i pod tušem.-Podrugnuo joj se. Šutnula ga je nogom u butinu, a zatim i ona ustala sa kreveta.
-Pod tušem ne planiram da te gledam.-Pošao je ka njoj čineći je sitnijom i slabijom nego što jeste. Spremno je dočekala njegove ruke na struku i zadnjici.
-A da?-Ugrizla mu je dojku, jer su mu grudi bile tačno do njenih usana. Zaista je bila sitna kraj njega.
-Proveri i odvedi me pod hladnu vodu.-Nasmešila mu se nevino čineći da mu plamen ponovo prodrma telo. Podigao ju je i odvukao u kupatilo. Zbog agresivnog poljubca nije mogla ni da sagleda gde se nalazi, samo je osetila hladne pločice kada ju je spustio. Nedugo zatim ih je obložila led ledena voda čineći im kožu naježenom i rashladjenom. Ali džabe ih je kvasila hladna voda kada je u njima bio nekontrolisan požar koji jednostavno nije mogao da se ugasi. Oni nisu umeli da ga ugase, ali nisu ni želeli. Uživali su u njemu. Uživali su u kombinaciji hladne spoljašnjosti i paklene unutrašnjosti tela.
Suzbio je na hladne pločice iza nje nedozvoljavajući joj da se odmakne od njih.
Prostenjala je osetivši mu ruke na svom stomaku kako šaraju stvarajući zoološki vrt u njoj.
-O Bože....
Dovodili su jedno drugo do ludila. Nisu znali koliko je pametna ideja sve ovo što rade i da li je i kako pametna, ali nisu marili. Nisu imali snage da razmišljaju o bilo čemu sem o jedno drugom.
Kada je ugasio tuš hladna voda više nije kapala niz njihovo telo. Naježila se od te praznine. Od tog nedostatka vode po njima. Dohvatio je očigledno njegov šampon te joj ga sručio na teme kose.
-Okreni se.-Iznenadila se, ali i okrenula gledajući u pločice ispred sebe. Sada je mogla da primeti da mu je kupatilo tamno sive boje. Ništa sem pločica i kockastog udubljenja u zidu, u kojem su stajale razne kupke i šamponi, nije mogla da vidi.
Osetila je blizinu Dilanovog tela iza sebe. Obgrlila se rukama osećajući se izloženo i suviše vidljivo. Bila je sigurna da preleće pogledom niz njeno telo, a nedugo nakon te njene pomisli je osetila dugačke i vešte prste u svojoj kosi. Počeo je da joj trlja kosu kako je umeo. Shvatila je da nema velikog iskustva sa tim, ali njegovo blago masiranje potiljka i temena ju je umirilo. Napokon je njeno telo odmorilo od strasti i ušlo u talas opuštenosti i mira.
Dok joj je kupio čitavu kosu u ruke i trljao pramen o pramen njegove misli su pobegle u njegovu prošlost. Nije mogao da veruje šta je sebi dozvolio, šta je dozvolio nakon svega. Toliko je bio protiv ženskog roda, da je i za njega novost što u stanu ima jednu ženu.
Oboje su pobegli u neke svoje probleme, neke svoje bolove koje su krili u sebi. Oboje su bili u svojim prošlostima, a zapravo su bili jedno kraj drugog.
-Mogao bih da ispereš.-Tiho je prošaputala nadajući se da je nije čuo. Bila je ubedjena da joj je nekoliko dugih minuta trljao kosu bez prestanka. Već su je noge bolele, a telo gubilo snagu. Samo je želela da pobegne u svoj krevet i zaspi, ali isto tako je želela da nastavi sa ovim.
Okrenuo ju je ka sebi. Spustio joj je dlan na njen obraz, a zatim je po prvi put u ovoj noći polako poljubio. Nežno i smireno. Bez žurbe i grubosti. Iznenadila se koliko joj je prijao taj poljubac. Iznenadio se što je uopšte zaželeo takav nežan poljubac. Brzo se udaljio od nje izlazivši iz staklene kabine. Uzeo je peškir i obavio ga oko struka. Drugi peškir je uzeo u ruke i izjurio iz kupatila.
Stajala je u kabini gledajući u zatvorena vrata. Samo se jedno pitala.
Zašto imam potrebu da ga pitam šta ga muči?
Ovo je neobavezan odnos i toga je bila svesna. Šta više, nije ni želela da bude nešto više, dopadalo joj se ovako. Samo nije mogla da pusti čoveka kojeg očito nešto muči tek tako.
Isprala je penušavu kosu osećajući divan miris njegovog šampona.
Iscedila je kosu koju joj je oprao, a zatim izašla iz kabine. Presekao ju je bol medju nogama. Stisla je usne.
-Sama si mu tražila grubo...-Progundjala je sama sebi. Zapamtila je odakle je on uzeo peškire, pa je i sebi uzela jedan veliki, beli i obmotala ga oko sebe. U drugi je uvila mokru kosu, te se pogledala u ogledalo.
Da je sad neko vidi bez mnogo truda bi mogao da shvati šta je radila proteklih nekoliko sati.
Umila se hladnom vodom. Neko vreme je piljila u svoj odraz u ogledalu. Pitala se šta li neku osobu toliko može da peče iznutra da odjuri od neke osobe bez ikakvog objašnjenja. Zanimalo je da li je do nje. Da li je ona nešto loše uradila ili nesvesno rekla što ga je uvredilo.
Izdahnula je, te lagano izašla iz kupatila u kome je za razliku od sobe bilo dosta hladnije.
Soba je bila prazna. Posteljina je bila izgužvana i puna njihovih sokova. Jastuci su bili razbacani po krevetu, a jorgan bačen na podu. Očigledno nisu ni bili svesni šta su radili oko sebe tokom seksa. Pogledala je u grad. Bio je budan i osvetljen. Prišla je tom ogromnom staklu i kada mu se skroz približila osetila je strah da će pasti. Kao da će izleteti iz sobe, što je nemoguće.
Blago se osmehnula prelepom prizoru. Dvoumila se da li da izadje iz sobe i uništi Dilanovu samoću u koju je očigledno namerno otišao, ili da ostane u sobi i prosto sačeka da on dodje.
Prošla je još jednom pogledom po sobi. Po zidovima, policama i nameštaju. Ovaj stan odiše skupoćom. Prosto ne treba biti mnogo pametan da ne primetiš koliko ovaj muškarac ima para. Zamislite samo da vam je poslednji sprat jedne od najskupljih zgrada u gradu samo vaš. Isključivo samo vaš. Svidjalo joj se što je svaka prostorija u stanu imala pogled na grad. Svi spoljni zidovi koji su bili gledali na grad su bili stakleni i ogromni. To joj se mnogo dopadalo. Osećala se kao u drugom gradu, drugom vremenu. Jedino je kupatilo bilo okruženo sa četiri velika čvrsta zida. Bar za ono stana što je ona videla.
Čula je kako joj zvoni telefon iza zatvorenih vrata. Sigurno joj je torbica ostala negde u hodniku. Polako je izašla iz sobe praveći se da nije primetila promenu na Dilanovom licu i ponašanju.
Ugledala je torbicu na podu kraj ulaznih vrata, te je otrčala do tamo držeći peškir oko svog tela. Izvukla je telefon, te se javila. Dok je pričala pogledom je tražila Dilana. Sedeo je zavaljen u fotelju i pijuckao neko piće. Zatim je osmotrila njegov profil. Vilica mu je bila stegnuta i napeta, a ruka na ručnom naslonu fotelje stisnuta u pesnicu.
Napokon je uspela da progovori u slušalicu.

-Da?
-Ava? Nisam se nadao da ćeš mi se javiti.-Džek. Koliko li zaboga ima sati? Mogla je da pretpostavi da je on. U ovo doba noći niko je ne bi pozvao.
-Nisam ni ja.-Prošaputala je više za sebe. Dilan je delovao nezainteresovano, zadubljen u svoj svet. Zapravo je pomno slušao njen razgovor.
-Nedostaješ mi. Jako. Mislio sam da odemo na piće sutra.-Pogledala je kroz staklo ka osvetljenim zgradama. Osećala je prazninu u sebi. I on je njoj nedostajao, ali dok god provodi vreme sa Dilanom u krevetu njene misli se odmore od Džeka. Možda zato uživa da bude ovde. Možda uopšte nije do prelepog pogleda, do samog Dilana i njegove zgodnoće. Možda je prosto do činjenice da ovde zaboravlja svoj život.
-Ne mogu. Lara dolazi da se vidimo.-Čula je kratku tišinu. Bio je pijan. Reči su mu bile duge i razvučene, tako je pričao samo pod alkoholom.
-Onda prekosutra?-Izdahnula je trudeći se da što tiše priča kako je Dilan ne bi čuo.
-Gotovo je. Razumi. Zaboravi me.
-Ali ne mogu. Volim te.
-Trebao si ranije da misliš o tome.
-Ava.....

Još uvek joj je na pozadini njihova slika. Još uvek joj je upisan kao i pre u imeniku. Samo više nema prstena i njihovog zajedničkog doma. Sve ostalo je ostalo netaknuto.
Izdahnula je, te pogledala na sat. 02:36h.
Vratila je telefon u torbicu. Bacila je pogled na pult kod kuhinje. Nakon što joj se vratilo sećanje sa tog pulta prišla mu je, te uzela flašu konjaka sa njega. Usula je u jednu čašu malo, pa pošla zajedno sa flašom i čašom u rukama. Dogegala se uz peckavu bol do ogromnog kauča i sela na njega.
Dilanova časa mu je visila iz ruke sada skoro prazna. Krenula je da uspe konjak u nju pretpostavljajući da njega pije, ali je povukao času.
-Nije konjak. Ledeni čaj je.-Suzdržala se da ne pukne od smeha.
-Ledeni čaj?-Slegnuo je ramenima razumejući njenu reakciju.
-Kao sportista imam limit za alkohol.-Razumljivo je klimnula glavom. Uzela je mali gutljaj konjaka, ali joj zaista nije prijao. Gorak je i jak, užasno ružan. Namrštila se i ipak ostavila času na duguljastom staklenom stolu.
-Nije tvoje omiljeno piće, a?-Poklonio joj je kiseo osmeh na čemu mu je bila zahvalna. Očigledno ga je nešto mučilo, a on se trudio da ne prebaci tu muku na nju.
-Možda je medju najgorima.-Namršteno je izustila dok je pokušavala da skine ostao ukus sa jezika.
-Uzmi ovoga malo. Dok ti ne dodje kafa.-Pružio joj je svoju času sa ledenim čajem.
-Kafa?
-Jesam li ti obećao kafu? Mislim meni nije problem da je lično skuvam, mada ne znam koliko će ta kafa biti bolja od ovog konjaka.-Glasno se nasmejala uspevajući da prebaci taj smeh na njega.
-Svakako ne bi bila bolja od konjaka.-Prihvatila je času koju joj je nudio, te otpila pažljivo mali gutljaj. Kad je shvatila da je jako lepo, uzela je još malo.
-Mogla bih da postanem sportista, ako ovo pijete redovno.-Sumnjivo ju je pogledao prodornim pogledom. Nije joj sad trebao taj pogled, jer ju je odmah utoplio.
-Da li si ikad nešto trenirala uopšte?-Praveći se uvredjena vratila mu je času sa čajem.
-Zar sumnjaš?
-Poprilično.-Blago se nasmejao.
-Trenirala sam veslanje dva meseca, medjutim, kada sam shvatila da nisam baš najbolji plivač, a sa kanua se stalno pada, odustala sam.-Nije mogao da se ne nasmeje glasno na ovo.
-Zar nije očigledno da moraš znati da plivaš? Ipak si okružena vodom.
-Ne pravi se pametan. Bila sam dete. Uostalom svi ti veslači imaju ledja dva metra, pa bih svakako odustala posle nekog vremena.-Zavrteo je glavom uživajući u njenom dečijem pričanju o svemu tome. I osećala se kao dete. Kad god bi se prisećala svog detinjstva osećala se kao malo dete.
-Odbojku sam trenirala tri meseca, ali sam polomila ruku, pa sam i od toga odustala.
-Ima li nešto što si trenirala duže od tri meseca?-Rugao joj se.
-Zapravo ima. Boks. Zato bolje pazi kako me provociraš. Pamtim glavne pokrete.-Podigao je ruke kao da se brani.
-Dobro je pa si me upozorila, jer koliko vidim sportovi su ti išli od ruke. Siguran sam da si u boksu majstor.-Prevrnula je očima, a zatim nije mogla da izdrži, a da se ne osmehne.