Budimo tajna

《31》

Ćutao je. Čekao je da sama kaže.
-Gledala sam utakmicu. Šta misliš koju?-Još uvek je bila zagledana u crn ekran. Osetila je njegove pokrete. Odgurnuo se od zida prišavši ogromnom staklu. Dok je on gledao u nju, ona je gledala u crnilo ekrana. Sada je on gledao u grad koji se pružao ispred njega, a ona u njega.
-Nisam te lagao. Rekao sam ti da sam profesionalni sportista.
-Da, ali nisi mi baš ni rekao istinu. Nisi spomenuo da si najpoznatiji vaterpolista u svetu.-Prošao je rukom kroz kosu nervirajući se. Ona ga je nervirala. Zašto je morala da sazna to? Zašto jedina osoba koja nije znala ko je on, sada zna? Želeo je da nikad ne sazna. Barem dok traje ovo šta imaju.
-Nisam ti rekao, jer nisam želeo. Mrzim taj pogled kako me ljudi gledaju kada saznaju ko sam.-Zbunjeno je podigla obrvu. Ustala je sa fotelje prilazeći mu.
-Kakav pogled?-Naglo se okrenuo ka njoj. Videla je da mu nije svejedno.
-Ava, razumeš li koliko sam izgubio tokom sticanja ove slave. Previše. Glavna stvar koja me pogadja jeste nemogućnost nalaženja pravih osoba. Niko ne vidi mene, svi vide novčanicu od milion evra umesto mene. Svi vide paprace i slavu, umesto mene. Svi vide luksuzna letovanja, umesto mene. Preskupe restorane, umesto mene. Svi vide ono šta mogu da dobiju, ako su kraj mene. Svi vide onu jebenu korist, niko mene. Ti si videla mene, videla si me samo u krevetu, ali barem si videla mene u krevetu. Ne novac i slavu. Mene si videla. Mene.-Pokazao je na sebe rukom prikazujući koliko mu to imponuje.
-Žao mi je. Žao mi je što imaš takvo okruženje, ali ja tu ne mogu ništa. Pobogu, nisam imala pojma da si neko tako bitan ljudima....-Prekinuo ju je u zamišljenoj rečenici prišavši joj opasno blizu.
-I jel ti bilo lepo? Jesi li uživala dok nisi znala ko sam? Reci mi. Jesi li?-Hrapavost glasa ju je naterala da poklekne. Zaboravila je na započetu rečenicu u kojoj je prekinuo i zamislila se. Da li je uživala? Jeste. Da li joj je bilo lepo? Jeste. Jeste! Prokleto jeste. Nikad nije osetila ništa slično tome.
-Da.-Jedva je izustila priznavajući to.
-I ja sam, Ava. Nemaš pojma koliko. Zašto ti onda toliko smeta moj posao? Šta to menja u našem odnosu? Ništa.-Neko vreme je piljila u njegove oči. Bože, mogla se zakunuti da joj se zamutio vid od toliko plavih nijansi.
-Kako ništa, Dilane? Ne znam kako funkcioniše tvoj svet i iskrena da budem, ne želim da saznam. Tebe vrebaju novinari. Vrebaju te na sve strane. Šta da ti nekad dodješ u moj stan? Šta da me vide kako te ispraćam i slikaju? Šta onda kada izadjem u novine zbog nekog ljubavnog otkrića novinara? Moj život se ne svodi na to. Ti si navikao, ja ne. Ti si na to oguglao, ja ne.-Izdahnuo je, a onda skrenuo pogled na nekoliko sekundi, pa ga vratio na njene oči. Teško mu je bilo da ne spusti pogled niže. Ka njenim usnama i dekolteu haljine.
-Baš zbog toga ćemo se stalno vidjati u ovom stanu, ili u nekom hotelu iz kojeg ćemo izlaziti odvojeno. Novinari ne smeju da ulaze u ovu zgradu, a niko sem mene i gostiju koje ja najavim na pultu, ne mogu ući na moj sprat. Kada udješ u ovu zgradu niko ne može da zna u koji stan ideš. Niko ne može da zna da ideš kod mene. Ni novinar, ni niko drugi. U redu?
-Pričaš o tome kao da je besmisleno. Pričaš kao da nema razloga za brigu.
-Zato što i nema.-Uhvatio ju je za ramena nteravši je da više ne luta pogledom. Želeo je da ga gleda u oči. Želeo je da vidi u njegovim očima koliko mu je stalo. Zašto je mu je stalo? Zašto mu je dodjavola stalo da ova vraška lepotica ostane pri ugovoru? Možda zato što ga njene oči nisu gledale kao trofej, kao novčanik ili izvor prihoda. Možda zato, a možda zbog neke desete stvari. Nije znao, ali je želeo da ovo izmedju njih nastavi. Nije želeo ništa sem seksa, ali je znao da ni ona ne želi više od toga.
-Prija mi seks sa tobom. Pomaže mi da očistim misli. Volela bih da sam saznala ovo pre potpisivanja ugovora.-Okrenula mu je ledja pošavši ka vratima. Stajao je u šoku. Po prvi put ga je neka osoba napuštala, jer je to što jeste. Nije umeo sa takvom osobom. Nije znao šta da kaže? Naglo je zastala i okrenula se ka njemu. Gledao ju je. Pravo u oči.
-Seks je bio dobar, ali ovo je previše. Za mene previše. Želim da završim studije na miru i postanem lekar koji će biti uspešan u svom poslu. Uostalom....-Zastala je dobro razmislivši da li da kaže ono što je naumila.
-Udata sam. Ne smem da dozvolim da izadjem u novine.-Sarkastično se nasmejao zakoračivši ka njoj.
-Da, udata si. Evo dajem ti reč. Ava, kunem ti se, nećeš izaći u novine. U redu? To je moja briga.
-Ne. To nije tvoja briga. Ni ne brineš o tome. Ne shvataš moju brigu ozbiljno. Samo ćemo prekinuti sa svim. U redu? Zar je to toliko teško?-Da Ava, da li je to toliko teško? Da je lako, zašto do sad nisi izjurila iz stana? Da je lako, zašto si dolazila uopšte nakon neprijatnog saznanja? Da je lako, zašto te on nije pustio da odeš svojim putem? Da je lako, zašto stojite jedno naspram drugog i odmeravate se pogledom. Zašto vam je preča strast od sigurnosti? Zašto ih, dodjavola, ovako pogadja sve ovo? Zar oni nisu stranci na jednu noć? Zar nisu oni neznanci puni požude i strasti, ništa više? Zar nisu oni stranci koji ne znaju ni imena jedno drugom?
Izgleda da je njihova strast i požuda mnogo jača i obimnija. Pojela ih je. Progutala. Sada su dva ovisnika. Ovisnici jedno o drugom, a jedina mana je ta što ne mogu promeniti dilera. Ona je njegov, a on njen. Ne mogu drugačije.
-Pitaš da li je teško, a svaki put kad smo pomislili da je poslednji put, nije bio. Misliš li da ćemo uspeti sad?-Slegnula je ramenima dopustivši mu da joj pridje. Skroz. Osetila mu je grudi na svojima, osetila mu je vrhove prstiju na svom struku. Osetila mu je dah na licu, a onda usne na njenima.
Ljubio je sporo, ali grubo. Žestoko i duboko, ali sporo. To joj je mutilo razum, pamet. Sve. Noge su izgubile ravnotežu, ali on kao da je osetio njenu nestabilnost, pa ju je stegao za struk.
-Zar ti zahtev nije bio da nema zaljubljivanja? Neće ga biti. Ni sa moje, ni sa tvoje strane. Tvoj brak i moj posao će to samo još više sprečiti.-To je bilo tačno. To je bilo pretačno.
-Samo želim da moj život ostane moj. Da ne bude javan.
-Hoće. Hoće, veruj mi. Ovde ćemo se vidjati, ako nam nekad bude lakše onda i u hotelu. Bićemo neprimetni ljubavnici i za novinare i za tvog muža. Bićemo tajna za javnost, ali i privatnost. Nikome nećemo reći za nas i nema šanse da nas otkriju. I tvoj muž i moji novinari.-Nije joj dopustio da išta kaže. Plašio se odgovora. Plašio se suprotstavljanja, pa je samo nasrnuo na njene usne. Njeno telo, a ona po običaju nije mogla protiv njegovih usana. Njegovog tela. Samo mu se prepustila. Predala mu se svim bićem, samo je srce obgrlila katancima i čvrsto stegla. Sakrila. Ostalo mu je pružila u strastvenom zagrljaju koji joj je načinio.
Njegove snažne i dugačke ruke su je obavile čineći da svaki milimetar kože koji dodirne zapeče.
Opipavao joj je telo. Opipavala mu je telo. Postali su opsednuti jedno drugim.
On plavom, talasastom kosom koju je mrsio prstima. Svetao ten kože koju je ljubio usnama. Jarko zelene oči kojih se plašio, koje je privlačio svojim plavim.
Ona je uživala u njegovoj tamnijoj puti koja se mešala sa njenom svetlom. Tamna kosa i tamna svaka dlaka na telu ga je činila muževnijim, zanosnijim.
Ispunjavao ju je i gušio uzdasima do kasno u noć. Igrali su brzu i strastvenu igru. Žestoku i požudnu. Nisu želeli da prestane, nisu želeli da izgube snagu. Nažalost, jesu. Klonuli su umorno. Naravno da posle seksa nije bilo nežnosti, jedva i fizičkog kontakta.
Kada su napokon smirili disanje, ona se otkotrljala do ivice kreveta koja je bila kraj ogromnog staklenog zida koji je prikazivao uspavansot grada. Opet joj je dozvolio da spava na njegovom mestu, njegovom jastuku. Sve je mirisalo na njega. Svaki konac jastučnice, svaki konac pokrivača. Bila mu je okrenuta ledjima zagledana u neku tačku grada. On je bio na skroz drugoj strani kreveta gledajući u njena gola ledja. Umorno ju je posmatrao. Nije razumeo zašto ga toliko privlači. Bila je zgodna, prelepa i suviše vatrena, ali opet nije razumeo. Do sad nije upoznao devojku koja će mu držati pažnju duže od dva seksa. Ona drži već poduže. Veoma poduže. To ga je brinulo. Koliko god hteo da je izbaci iz života, želeo je to. Tu strast i požudu. Tu vatru u sebi kada je sa njom. Želeo je to. Prijalo mu je to.
Uvila se u čaršav nemajući snage da oblači išta na sebe. Nije imala snage da se pomeri, a kamoli nešto drugo. Oboje su brzo zaspali. Ona razmišljajući šta je ispravno, a on razmišljajući šta će ona odlučiti. I povremeno, ali samo na nekoliko sekundi, na um mu je padala žena koja ga je krvnički slomila. Žena zbog koje je mrzeo ženski rod. Zbog koje je sve žene, pa čak i Avu, želeo podalje od svog srca. Zato nema strah da će se zaljubiti u nju. Prosto je znao da neće.