Budimo tajna

《20》

Zavukao je ruku iza pulta gde ona nije mogla ništa da vidi, ali je ubrzo podigao ruku u kojoj je bila providna, ali veoma lepa činija.
-Ukoliko šećeriš.-Spustio je činiju na staklenu površinu i samo je gurnuo svojom rukom kako bi skliznula dovoljno daleko da je Ava može dohvatiti ukoliko želi.
Istina, lepše bi bilo da je zaobišao pult i pružio joj šećer, ali plašio se da je ponovo dotakne na bilo koji način. Ukoliko oseti ponovo tu mekoću njene kože mogao bi da rastrga svoju košulju sa nje, a još nije bio siguran kuda sve ovo vodi. I da li je kraj njihovom odnosu?
Sipala je dve kašičice šećera u šolju, a zatim promešala par krugova kašičicom i ostavila je po strani.
Prinela je šolju svom nosu kako bi je još jednom pomirisala. Dok je sve to radila pravila se da ne primećuje Dilanov pogled na sebi. Posmatrao je kako šećeri kafu, kako je meša sporo, ali efikasno. Posmatrao joj je reakciju dok je udahnula miris kafe i mogao je da primeti da joj se dopada. Njene oči su bile usmerene na tečnost u šolji, ali iznenada je podigla pogled pravo na njegove oči. Taj brz pokret njenih očiju ga je uznemirio. Nije ga brinulo to što je mogla da shvati da ju je odmeravao sve vreme, svakako su oboje bili svesni koliko utiču jedno na drugo, plašio se svoje koncentrisanosti dok je posmatrao. Plašio se što je upamtio koliko je kašičica šećera sipala u šoljicu i koliko je svaku od njih napunila šećerom pre nego što je ubacila šećer u kafu.
Gledajući u njega naslonila je šoljicu na usne, a zatim ispila jedan gutljaj.
Oči joj više nisu bile smirene i pripojene uz njegov pogled. Zenice su joj se proširile, a šolju je odmah udaljila od usta. Ubrzo je prinela usta šolji koja je sada bila na pultu i ispljunula sav sadržaj iz usta.
-O božee!!-Šakom je prekrila usta pokušavajući da zaboravi na taj užasan ukus, a Dilan je nemo posmatrao ne očekujući takvu reakciju.
-Da li si dobro?-Kada ga je pogledala zaista je videla zabrinutost. Možda je pomislio prvo da se opekla na vruću tečnost, ali ipak je po njenom izrazu lica shvatio da je u pitanju ukus.
Prišao je bokalu vode i sipao joj punu času. Zaobišao je pult i dodao joj času koju je iskapila na eks pokušavajući da spere jačinu kafe koja očigledno nije bila lepo prokuvana.
-Ukus uopšte nije poput mirisa.-Pažljivo je gledala njegov izraz lica ne zeleći da ga uvredi. Medjutim, kada je bio uveren da se nije opekla laknulo mu je.
-Ne može biti toliko loša.-Pravdao se uz podignute obrve. Pokazala mu je na njegovu šolju.
-Izvoli probaj. Da ne bude da lažem.-Blago se osmehnuo, a zatim uzeo šolju i pažljivo je prineo usnama. Nije mu bilo svejedno da ispije gutljaj koji je zahvatio, ali zar može da bude baš toliko užasna?
Osetivši ukus i šmek kafe odmah je otrčao do sudopere i sve ispljunuo. Nasuo je i sebi jednu čašu vode, a nakon što je tu ispio odmah je nasuo još jednu.
Avi je bio okrenut ledjima i nije mogao da vidi njen izraz lica, ali je mogao da čuje kako počinje glasno da se smeje.
Ponovo se okrenuo ka njoj gledajući je kako mu se smeje. Nije mogao, a da ne uzvrati jer joj je smeh bio poput bolesne veverice pomešano sa motorom starog traktora.
-Ovo je najodvratnija stvar koju sam probala.-Kroz smeh je izustila.
-Nije ništa gora od tvog smeha.-Kada je to izgovorio oboje su se još glasnije zasmejali. Ava se smejala Dilanovoj reakciji na ukus kafe, smejala se načinu na koji je skupio usta uz gadjenje i otrčao do sudopere. Smejala se čitavoj situaciji. Pored toga što je kafa bila najodvratnija u istoriji kafa, ta ista kafa im je popravila raspoloženje. Razbudila ih je bolje od kofeina koji je bio u njoj.
On se manje smejao situaciji, a više njenim zvucima koje je ispuštala tokom nekontrolisanog smeha.
-Ava pobogu! Prestani! Trbušnjaci mi vibriraju!-Zauralo je kroz smeh, ali zapravo nije želeo da prestane. Uživao je slušajući devojku sa dva lica kako se slobodno kikoće ispred njega. Kikotanje nije prava reč da se opiše njen način smeha, ali dovoljno je reći da joj je smeh bio glasan, veoma intenzivan i veveričastog zvuka. Nije ni potpuno prestala, samo se stišala vapeći za vazduhom.
-Zar ti trbušni mišići nisu istrenirani?-Našalila se dok je smirivala svoj iznenadni napad smeha. On se smešio njenoj borbi za vazduhom i ruci koja joj je bila naslonjena na grudima od prevelikog vibriranja grudnog koša.
-I ja sam mislio da jesu do sad. Očigledno nemam prave treninge.
-Kafu ne znaš da skuvaš, ali da nemaš dobre treninge nije istina. Ubedjena sam da imaš.-Namignuo joj je dodavajući joj još jednu čašu vode. Ova je bila za smirenje. Rado je prihvatila uz zahvalnost.
Kada je uzela par gutljaja njen grudni koš se smirivao.
Njegov osmeh nije splasnuo sa njegovog lica sve dok se njeno lice nije pretvorilo u puku ozbiljnost. Baš o ovoj dvoličnosti priča. Zapravo, nije ona dvolična, već sa ko zna koliko još lica. Nije bio siguran da li je ozbiljna Ava, strastvena Ava, stidljiva Ava, nesigurna Ava ili gorda Ava prava ona Ava koju su roditelji podigli. Mada, koja god da je, želeo ju je što dalje od sebe. On da, telo ne.
Čak nekoliko minuta su proveli u tišini. Niko nije želeo da započne prvi temu o kojoj razmišljaju od sinoć. Njihova tišina je bila jasna. Oboje su se kolebali o zaključku.
Šta dalje?
Da li postoji dalje za njih?
Ovo je kraj, zar ne?
Jeste.
Ava je odlučila da je ovo kraj. I biće. Ne sme sebi da dozvoli bilo kakvo ometanje tokom završnog ispita na studijama. Ne samo to, nije želela da ulazi u odnos iz kog bi mogla da izadje rascepanog srca. Naravno, nije sebi priznavala da može da se zaljubi u ovog muškarca, ali nije mogla da porekne njegovu lepotu, stas i tu neku čudnu harmoniju koja izbija iz njega.
Gledala je u času koju je vrtela po svojim rukama nesigurna da išta kaže, jer ni sama nije verovala u svoje reči koje je želela da izgovori. Dilan je sve vreme posmatrao, a kada je shvatio da pokušava nešto da izusti bolje se naslonio šakama na pult tako da su mu ramena bila šira nego inače, a glava potpuno usmerena ka Avi. To joj je samo otežalo, jer mu je gornji deo tela, koji je bio potpuno go, bio isklesan po najboljim skicama.
-Dilane, ovo mora da se završi.-Nakon njenih reči nije neko vreme progovarao. Verovatno se pitao da li i on to želi. Pitao se da li ona to stvarno želi.
-Zaista? Prošla dva puta nam nije pošlo za rukom.-Još uvek ga nije gledala. Napetost je izjedala i nenormalno joj je bilo što je samo želela da skoči na njega u ovoj situaciji. Da svu napetost izbace iz sebe jednim divljim seksom. Prekorila je sebe zbog takvih slika u glavi.
-Nije. Sada mora.-Napravila je kratku pauzu da razbistri misli, a zatim usmerila pogled ka prozoru sa strane nastavljajući da priča.
-Slušaj. Ne treba mi ovo.....-Prekinuo je sasvim mirnim, ali oštrim tonom.
-Baš mislim da treba.-Naglo ga je pogledala od iznenadjenosti. Ispijao je po ko zna koju času vode po redu.
-Molim?
-Po količini strasti koju osećaš prema meni, a da se ne lažemo, i ja prema tebi, mogu da kažem da ti je ovo potrebno. Ne možeš da poričeš.-Skupila je obrve. Usta su joj se naglo osušila želeći ponovo onaj konjak od sinoć. Bože, neka zaboravi na taj konjak. Još joj ništa dobro nije doneo.
-Kraj je.-Podsmehnuo se.
-Ava, meni ne treba ljubavna veza. Niti to želim sa tobom, a i da želim, tebe ne mogu da volim. Ti si sve što meni ne treba. Ali me jebeno omamljuješ. Opijaš me bolje od bilo kog alkoholnog pića.-Zastao je kako bi osmotrio njeno lice. Gledala je u svoje prste i razmišljala, slušala.
-Siguran sam da ni ti ne želiš nikakvu ozbiljnu vezu. Ipak tvrdiš da si udata. Ako ni ti, ni ja ne želimo ništa više osim seksa, zašto to ne bi imali? Samo to. Seks i opuštenu atmosferu.
-Opuštenu atmosferu?
-Jebi ga Ava, ne želim da te pojebem, a onda da razmišljam hoćeš li mi lupiti šamar ili me ponovo zaskočiti.-Razumela je šta hoće da kaže. Problem je što se ona slagala sa njim. Ne skroz i ne u potpunosti, ali dovoljno da ga ne odbije odmah. Dovoljno da mu ne lupi taj šamar i ne izadje iz njegovog života.
Jebote, došlo je vreme kada se plašila sama sebe. Plašila se svojih postupaka i odluka, jer ni sama nije znala šta će izaći iz njenih usta kada ih otvori.
-Trenutno nisam spremna za vezivanje, Dilane. To mi je na poslednjem mestu na listi "Šta mi treba u ovom trenutku".-Razumno je klimnuo glavom.
-Razumem. Uostalom udata si. Nikad ne bih tražio nešto više od ovoga....-Pokazao je na nju i njega, aludirajući na "odnos" koji oni imaju.
Tek tada se setila da on i dalje misli da je ona udata. Da ima muža koji je čeka kod kuće, možda misli da ima i decu. To je iz nekog razloga uvredilo. Ovaj čovek, ko god bio, smatra da je ona nemoralna žena koja ne može da izdrži sa spuštenom suknjom. Sigurno mu se i gadi.
Da li je to neka prednost?
Da li će to biti dovoljna barijera izmedju njih kako bi im srca ostala mirna?
Hoće li uspeti da izigrava nemoralnu ženu pred njim?
Da li želi uopšte "ovo" sa njim?
Izdahnula je.
-Zar ne, Ava? Logično je da nećeš ništa više sem seksa. Ipak žene koje varaju muževe nikad ne uzimaju razvod.-Nije ga gledala u oči. Ne sada kada se obrušio na njenu lažnu auru. Udahnula je vazduh, a zatim izgovorila reči koje nije formulisala u glavi. Ne, dovoljno.
-Ne želim ništa sem strasti u ovom odnosu! Ne sme ništa više da se desi.-Široko se osmehnuo obilazeći ogroman, stakleni pult koji ih je razdvajao. Stao je tačno pored nje, a zatim joj rotirao sedište barske stolice tako da joj kolena budu u visini njegovog struka.
-Zar misliš da može nešto da se desi? Daj, Ava! Ti i ja smo i dalje potpuni stranci. To što znam gde radiš i na koji fakultet ideš je ništa naspram informacija koje bi mogle da me nateraju da se zaljubim u tebe. Verujem da je isto i sa tvoje strane. Uostalom, kao što si rekla. Zaljubljivanje mi je na poslednjem mestu liste i čak mislim da mi nikad neće biti medju prvim.-Naslonio je podlakticu jedne ruke na pult, dok je drugom držao naslon Avine stolice. Osećali su se. Dovraga jesu. Koncetracija im je bila sve niža i niža, a upravo su trebali da donesu odluku.
Šta je njihov odnos sad, a šta će biti?