Budimo tajna

《7》

Nakon što je završila sa fakultetom za danas i svarila činjenicu da sutra ima praksu u bolnici shvatila je da se ni u ludilu ne vraća u stan gde je do sad živela. Njen verenik je zasigurno zadržao svoje stvari u ormanu. Pogledala je na sat proveravajući svoju pretpostavku. Džek bi trebao da je na poslu još dobra tri sata ili je možda sa nekom devojkom u lepom provodu. Sada kada je bolje sagledala stvari on je mogao da je prevari bilo gde. Na poslu, u izlasku sa drugovima, pa čak i negde gde je to teško izvodljivo. A verujte mi, ima podosta situacija kada je mogla da pomisli da je vara, samo je bila slepa. Možda i ne toliko slepa koliko opsednuta fakultetom, ali je uvek imala volju za njega. Tako da svaki pokušaj izgovora propada. Uostalom za takve stvari ne postoji izgovor. Ako bar malo poštuješ tu osobu nećeš joj to uraditi, ustvari nećeš moći. Jednostavno ćeš reći na čemu ste. Raskinućeš mirnim putem i onda ne razmišljaš hoće li vas uhvatiti verenica, skoro žena u sred radnje.
Blago se osmehnula, mada joj do smeha nije bilo.
Odlučila je da pokupi svoje stvari što pre može i istušira se na brzinu, jer više nije mogla samu sebe podneti. Ponekad je prozivala ljude koji prodju pored nje, pa prenesu sav alkohol na nju, ali sad ih je razumela. Nekad se tuš izbegne bez svoje volje. Čim je ušla u stan zavukla se u lift sa bivšom komšinicom. Čudno ju je tako zvati, jer su do pre samo jedan dan delile kilo šećera zajedno.
-Zdravo Ava!
-Zdravo Beti.-Blago joj je uzvratila osmeh, a zatim se zagledala u svoj odraz u ogledalu. Kosa jeste bila u haosu. Ona jeste zaudarala, ali čak i sa ovom jaknom nije izgledala toliko prljavo. Toliko!
-Htela sam jutros da ti donesem kolače, ali ti si već bila otišla.-Ava je jedno vreme razmišljala. Kada bi sad Beti rekla istinu to ne bi bila sramota za nju već za Džeka, ali opet bi ljudi pričali kako je ona jadna jer joj se to desilo.
-Zato što nisam ni dolazila kući.-Smireno je izustila skrivajući povredjenu stranu.
-Oh, Džek mi je rekao da si otišla na fakultet ranije.-Zbunjeno je prošaptala.
-Nismo više zajedno Beti. Došla sam po stvari, pa idem.-Na trenutak je pomislila da na Betinom licu sija neka iskra tuge, ali je ignorisala.
-O žao mi je Ava. Čula sam juče neko dovikivanje u hodniku, ali sam mislila da nije tako komplikovano.
-Zapravo prilično je jednostavno. Razlog dovodi pravo do skidanja prstena.-Obe su pogledale u prelep i veoma tanak prsten oko njenog domalog prsta. Primetila je kako je želela da sazna razlog za trač partiju sa drugom komšinicom, ali nije pitala. Valjda je imala granicu za razliku od ostalih ljudskih kamera u zgradi koje sve skeniraju i zabeleže. Čak i najmanju sitnicu.
Čim su izašle iz lifta obe su prodisale. Beti zbog Avinog jakog parmefa alkohola pomešanog sa muškim parfemom, a Ava zbog željene slobode. Mrzela je liftove.
Otključala je stan koji je na njenu sreću bio zaključan. Samo još da utempira vreme odlaska pre njegovog dolaska i biće najsrećnija. Ušavši u stan razgoračenih očiju je prelazila pogledom po prostoriji. Pobacane košulje, jastuci svuda naokolo, a ono najgore čaše u kuhinji pobacane svuda po pločicama.
-O bože!!-Zapanjeno je gledala svaki kutak novog nereda, a onda je samo prišla ramu koji je stajao na kauču. Možda nije bila dobra ideja da uzima taj ram, jer je dobro znala sliku koja je bila uramljena sa njim. To je bio njen najsrećniji dan u životu. Barem je tako mislila. Prsten koji joj je to veče stavio na ruku nikad više nije skinula. Verovali ili ne, nije ga skidala ni tokom tuširanja. Jednostavno se stopio sa njenom šakom.
Njegova bleda koža se savršeno slagala sa njenim bledim tenom. Kose su im bile svetle, oči plave. Ma svi bi rekli da su u srodstvu ili prosto srodne duše. Očigledno nijedna polovina ljudi nije bila u pravu.
Spustila je ram sa slikom kako je i bio, a zatim opet pogledala u haos oko sebe.
Otvorila je prozor u kuhinji širom, a zatim krenula da rasklanja stakliće po kući. Zašto je to radila? Majka joj je uvek govorila:"Ko tebe kamenom ti njega hlebom." Bilo je jednostavno, njih dvoje nisu bili odgajani na isti način. Nisu voleli na isti način i nisu negovali svoju ljubav prema drugom na isti način. To je bio problem. On je mislio da je u redu švrljati okolo dok žena sprema ručak, nije pomislio kako bi bilo lepo da švrlja zajedno sa njom pod ruku. Ona je upravo to htela. Da je samo odjednom pokupi iz stana i odvede je negde potpuno nesredjenu, ali njemu dovoljnu. Nije to dobila, a zašto onda da pati? Nema razloga. Svesna je da bol neće samo tako otići, neće se prosto povući, ali će učiniti sve da bude minimalan.
Čim je rasklonila oštre predmete položila je jastuke na kauč, a zatim otišla u kupatilo. Dobro je proverila ima li tu nekih staklića, a zatim je proverila ima li tragova seksa. Da je bilo, momentalno bi se oprala vlažnim maramicama na sred ulice.
Pustivši da teče mrtvački hladna voda niz nju nije zamišljala Džeka na nepoznatoj devojci. Zamišljala je nepoznatog muškarca na njoj. Zamišljala je tu skoro teget kosu kako joj pada na lice potpuno oprana od gela. Zamišljala je kako silovito prima njegove kukove dok je čvrsto steže. I to je izludjivalo. Te njegove snažne ruke su je pridržavale kao da će pasti u ponor, ali i osećala se da hoće. Da je nije podigao na sedmo nebo, ustvari dvadeseto, ona bi prosto potonula u očaj. Ti njegovi dodiri, njeni dodiri na njegovoj vrućoj koži. O bože ludela je na samu pomisao. A kada je shvatila da zamišlja totalno nestvaran seks sa tim grehom ugasila je vodu dajući sebi par sekundi da se sabere.
-Ava dečko te je prevario misli malo o tome!!-I zaista ostatak tuširanja je provela u tim mračnim vodama.
Umotavši kosu i telo u peškir, odmah je izašla iz kupatila želevši što pre da izadje iz stana. Otvorila je samo svoje krilo odmara ne mogavši da miriše njegove stvari. Izvukla je jednu belo-plavu haljinu koja je bila stvorena za ovako sunčano vreme. Svakako je bila bolja od jakne koju je nosila celo jutro. Uzela je laganu belu košulju koju je obukla preko i svezala rubove na stomaku. Kosu je peškirom iscedila, a zatim je uplela u pletenicu kako bi se uvila. Dole je samo navukla svoje standardne patike koje je uvek nosila, a i nije mogla da se pohvali velikim izborom patika u svom plakaru. Imala je dva. Ove bele i još jedne za trčanje, mada poslednji put je bila na pravom trčanju pre godinu dana. Obično ode, ali odustane čim vidi dobar sladoled na putu.
S mukom je spustila prazan, a težak kofer sa ormana pa počela da ubacuje što više stvari. Nije mogla sve da strpa, ali barem će imati šta da nosi neko vreme.
-Zakopčaj se proklet bio!!!-Odustala je od zakopčavanja do samog kraja, jer nije mogla. Prsti su joj već bili polomljeni, imala je osećaj. Samo je pokupila svoje nesesere u ruke i pošla ka izlazu iz stana. Da nije zakačila prstenom svoju kosu možda bi zaboravila na njega. Neko vreme ga je gledala, a onda je jednostavno iščupala te sitne dijamante sa prsta. Prišla je komodici iznad koje je bio televizor i spustila prsten, a odmah zatim izvukla papir i olovku.

"Ostatak mojih stvari pošalji na adresu mojih roditelja. Prestani da me zoveš, jer je uzaludno. Tvoja počastvovana verenica Ava(u slučaju da si zaboravio koga si verio)."

Nanela je novi sloj crvenog ruža koji je stalno nosila uz sebe i ostavila mu seksipilan poljubac na papiriću.
-Svima karma pokuca na vrata ne brini se ljubavi.-Shvativši da joj je pričanje zidovima prešlo u naviku izašla je iz stana zaključavši ga.
Istina je, tek tada je osetila neku čudnu prazninu. Nemojte misliti da joj je bilo teško da ostavi muškarca koji je prevario nepoznat broj puta, jer nije. Bilo joj je teško ostaviti sve one divne uspomene u ovom stanu. Dve godine života sa nekim muškarcem nije malo, a još su joj bolnije one prve dve godine. Četiri godine je izgubila na ovog muškarca, a tri godine je maštala o njihovom venčanju. Nije ona bila opsednuta vereničkim prstenom, niti je ikad osećala neku uzbudjenost zbog venčanja. Sve je to za nju bilo ravno polje, ali je mislila da je to to. Da je to taj muškarac za starost, a nije imala pojma koliko ljubav može uzrujati čoveka da je prava. Koliko uzbudjenja može uneti u njegovo telo. Nije znala, jer još to nije osetila. Ne sa Džekom.