Budimo tajna

《13》

-Hvala vam, ali nema potrebe.-Čula je kako ustaje iz kreveta, pa se okrenula ka njemu. Bio je visok, ali veoma krupan. I bio je potpuno drugačiji od onog tipa kakvog je opisala Džejmsu. Istina je, da je namerno rekla sve suprotno od njegovog izgleda kako bi mu dala do znanja da ništa više neće biti izmedju njih.
-Gospodine, vratite se u vaš krevet. Rame vam je povredjeno.
-Meni neće smetati.-Džejms je ozbiljno izustio.
-Eto vidite? Njemu neće smetati, a meni to nije naprezanje.-Okrenula je Džejmsu ledja kako bi mogla da ga ošine pogledom.
-Sama ću dovršiti svoj posao!-Prosiktala je. Njene reči su bile jasne. Silno je želela da je ostavi na miru, ali njegovo telo se nije pomerao. Ustvari jeste, ali ka njoj. Koraknuo je korak unapred kako bi joj bio bliže. Osetio je njen miris malina koji mu je obujmio nozdrve, dok je ona obuzdavala nervozu u sebi.
-Moja tvrdoglavost ume da bude nepobedljiva.
-Tvoja tvrdoglavost je mnogo slabija od moje odlučnosti.-Drsko se okrenula prišavši Džejmsu. Uhvatila ga je isto kao malopre. Osetila je kako Dilan prilazi, ali kada je podigla dečaka iz kolica stao je. Znao je da je opasno mešati se u prenošenje osobe koja ima problem sa karlicom. Čim ga je spustila u postelju dobro mu je namestila jastuke, pa tek onda se okrenula ka Dilanovom krevetu.
-Možete slobodno prošetati malo dok vam namestim krevet. Kasnije će doći doktor da vas pregleda.-Mirno je prišao dečaku na krevetu počevši da čavrlja sa njim. Sve vreme je imao fiksiran pogled na Avu, dok je ona neumorno slušala o čemu pričaju. Njeno sitno, ali izuzetno oblikovano, telo je savršeno bilo smešteno u uniformu. Do sad nikad nije obraćao pažnju na žene oko sebe samo iz dva prosta razloga. Njegova prošlost ga je zatrpala pre par godina i njegovo bokatstvo koje je privlačilo nemoralne žene. Smatrao je da je bolje nemati ženu nego strahovati voli li pare ili njega.
-Igraćeš na prvenstvu?
-Po doktoru ne, ali svakako da hoću. Moram.-Pričao je sa Džejmsom koji je očigledno znao ko je on. Zapravo, činilo se da ga svi u ovoj bolnici poznaju sem odlučne studetkinje ili bolje reći, udate žene iz Los Andjelesa.
-Šta ako ti bude još gore?
-Kad prodje prvenstvo mogu imati mali odmor, tako da ću se oporaviti.-U nekom trenutku se isključila. Nije imala pojma o kakvom prvenstvu pričaju, pa joj je bilo dosadno za slušati. Krevet je brzo namestila, a onda je prišla muškarcu koji sve vreme spava.
Prodrmala ga je po ramenu krišom posmatrajući Dilana koji nonšalantno trabunja sa dečakom. Gledao ju je. Skicirao ju je u glavi kako bi je što bolje zapamtio. Bila je sigurna da je imao divan pogled na njenu zadnjicu dok je nameštala posteljinu, ali znate šta? Uopšte se nije osećala neprijatno. Za razliku od Ave koja je bila ludo zaljubljena u svog verenika, sada je uživala u muškom besramnom pogledu. Uživala i mnogo vlažila.
-Dobro jutro.-Obratila se muškarcu koji je sa širokim osmehom odmerio.
-Svako jutro bi bilo dobro da me vi budite.
-Molim vas ustanite. I manite se tih dečijih izvala.-Široko se osmehnuo ustajući iz kreveta.
Primetila je kako je još nešto hteo da joj kaže, ali je ipak otišao u kupatilo.
Čim je završila svaki mogući posao u sobi, kratko se pozdravila i izašla.
-Gospodjice Ava, imate poziv od verenika.-Ava ju je samo zadihano pogledala.
-Pozvaću ga preko svog telefona.
-Da li ste dobro?-Sestra ju je zabrinuto pogledala. Ava nije znala na šta misli.
-Vaši obrazi su skroz crveni. Da nemate možda temperaturu?-Njene ruke su se preznojile na samo par sekundi. Osetila je topao val u svom telu koji je brzo prošao, ali jako delovao na njeno telo. Bradavice su joj se ukrutile kao da je hladnoća prohujala oko njih, a ne toplota. Koža se naježila poput pravih iglica, a njene ruke su postajale nesigurne. I onu dršku od kolica koju je držala nije bila sigurna koliko je čvrsto steže.
-Mislim da ću se malo odmoriti u radiografskoj sobi, ako nije zauzeta?-Sestra je saosećajno klimnula glavom.
-Ona skroz niz hodnik je slobodna sve do četiri popodne.
-Veliko hvala.-Brže bolje je vratila kolica na mesto. Nakon što je potrpala svu posteljinu na pranje pošla je ka sobi. Umiće se hladnom vodom, pokvasiti ručne zglobove, a onda prileći. Nakon pola sata ima da bude kao nova, a soba Dilana Hejla joj više neće pasti na um. Izbegavaće je, pa značilo to i da odbije praksu. Više neće vidjati tog muškarca, jer će joj se grudi pokvariti. Svaki put je osećala kako se vrelina širi njenim obrazima samo zbog njegovog prodornog pogleda. Možda je u klubu želela da mu dokaže do koje granice može da ide i da su joj granice velike, ali sada to ne želi. Želi da joj ode iz pravog života, da se vrati u grad greha i više je nikad ne vidi. Doduše, ne bi se bunila da ga poseti povremeno, kada joj zatreba nezaboravna noć, ali to sada ne želi.
Pogledala se u malo, okruglo ogledalo koje je stajalo iznad lavaboa. Bila je potpuno užarena, da čak ni mlaz hladne vode nije promenio boju rumenih obraza.
Izdahnula je prišavši tabli na kojoj su bili zakačeni razni rendgen snimci. Iznad svakog snimka je pisala mala ceduljica sa imenom pacijenta. Svakom snimku je predala posebnu pažnju i sama u sebi davala dijagnozu po svom znanju.
Sve što je imalo veze sa medicinom, osim ginekologije, nju je užasno privlačilo. Pa su ovi mali snimci preloma i naprslina u njoj probudili uzbudjenje. Toliko je bila okupirala svojim ličnim dijagnozama, da nije začula vrata kada su se otvorila. Tek kada su se blago zatvorila registrovala je osobu na svojoj desnoj strani.
Uplašeno je poskočila udarivši o ćošak bele komode.
-Uff!!!-Protrljala je kuk kojim je udarila komodu, a onda podigla pogled ka, nadala se, svom kolegi. Iznenadila ju je visoka gradja i crna majica. Crna majica, crno-teget boja kose, oštra i užasno jako stegnuta vilica, ramena stabilna i čvrsta, a oči...... Potpuna suprotnost svega nabrojanog. Sve je na njemu bilo tmurno, prazno, hladno. Lice skamenjeno i zategnuto kao da takvo mora da bude, kosa nameštena na specifičan način i zbog gela je dobila tmurnu teget boju. Ramena su davala utisak grubosti i izdržljivosti, sam stav je bio spreman na sve. Oči su bile drugačije. Bile su pune jarke boje, pune odsjaja i sjaja. Bile su žedne, gladne. Činilo joj se kao da su je vrebale čitava ova dva dana i sada su napokon došle po svoj plen. Samo je u očima mogla da odagna sitne emocije.
-Ne možete biti ovde.-Oštro se oduprela svojim krhkim kostima koje su pretile da se raspadnu ispred ovog čoveka. Posmatrao je, gutao, proždirao i bože...vlažio. Običan stranac je obuzeo, a po njegovim očima i čvrstom stavu ne bi rekla da je imun na njenu belu uniformu.
-To mi kaže studentkinja medicine ili devojka koja vreba muškarce po Los Andjelesu? Malo sam se pogubio.-Njegove reči su zvučale preteće. Nikako ljuto, uvredjeno ili zaista zbunjeno. Bile su pretnja.
-Molila bih vas da zaboravite tu noć u Los Andjelesu sve dok ste ovde. Kada se vratite svom životu možete slobodno nastaviti da čeznete za takvim seksom, ali do tada sam samo studentkinja medicine koja ima divnog verenika.-Sa blagim, ali izuzetno smirenim osmehom mu se unela u lice. Neće dozvoliti da ovaj muškarac pomisli kako je neki stranac tera na greh. Neće dozvoliti da njegov smireni stav pobedi njen.
-Mislite da ću čeznuti za onim seksom?-Leva strana usana se uvila u suviše jebozovan smešak, da su njene bradavice izgubile kontrolu.
-Mislim da će te maštati o takvom seksu.-Kratko je proširio svoj smešak, ali brzo je splasnuo u najobičniji položaj usana. Zakoračio je korak ka njoj. Samo taj jedan uništeni korak je delio njihova tela. Sada, na njenu žalost, ostala je samo odeća koja se dodirivala izmedju. Njen grub materijal uniforme je štitio pogled na njene nabrekle bradavice, ali on je toliko bio pripijen uz nju da je bila sigurna koliko oseća svaki trzaj u njenom telu. Bez obzira na to koliko su njena osećanja bila providna, odlučila je da tera inat i drži do sebe.
-Mislim da su naše misli podjednako loše za naše stvarne živote.-Prošaptao je. Trepnula je par puta da bude sigurna da je još zdravog razuma, jer joj se vid mutio od zagušljivog mirisa kolonjske vode. Tako dobre kolonjske vode. Činilo se da i njega muče podjednako jaka osećanja.
-Odakle vam to da imam iste misli kao vi?-Iznenada, njegova ruka je šarala po njenoj. Ježila je. O prijalo joj je.
-Zato što se niste odmakli od mene, a iza vas ima skoro dva metra prostora. Željni ste moje blizine.....-Tek nakon tih reči je shvatila i njihovu istinu. Brzo se odmakla ravnjajući već ispeglanu uniformu.
-Izadjite! Odmah!
-Naravno.-Iznenadjeno je buljila u njegova ledja kada se odlučno okrenuo ka vratima i pošao. Nadala se barem još nekoj raspravici u vezi njihovih obostranih snova.
-Kada budem ostvario naše snove.-Prišao je vratima, pa čim je okrenuo ključ u bravi zaključavši vrata ponovo je krenuo ka njoj. Stajala je u mestu. Ako krene unazad priznaće svoju slabost, ako krene unapred ispašće još veća kurva nego što je do sad. Ako bude stajala u mestu dokazaće da je neiskusna.
-Prekršiću najvažnije bolničko pravilo.-Mirno je izustila dajući mu do znanja da ga želi. Da je spremna da prekrši pravilo, ali da nije spremna da se pomeri sa svog mesta.
-A to je intimnost sa muškarcem?
-To je razvaljivanje bolničke imovine.-Namignula mu je. Blagi smešak mu je zaigrao na licu. Oboje su želeli žestoko, snažno i nezaboravno. Nisu želeli samo da se isprazne, već da pamte. Želeli su da osete sve te iskre koje su se stvarale izmedju njih.
Zavukao joj je grubo šaku u kosu privlačeći joj usne svojima. Halapljivo ju je uzimao i nudio samom sebi.
Neumorno mu je pružala sve. Otkopčavajući uniformu želja za njim je bila više nego opipljiva. Želja za njom je bila neobuzdana. Nisu umeli sa emocijama koje su osećali, nisu umeli sa situacijom u kojoj su se zadesili. Nisu imali iskustva sa svim ovim, ali su uživali. Činili su svaki sekund važnim i punim jedno drugim. Bili su spremni da im ovo bude poslednje. Da im ovaj seks bude tačka na njihovom odnosu.
Povredjena leva ruka nije imala poteškoća dok ju je dizala na sto iza nje. Čim je osetila čvrstinu ispod sebe raširila je noge kako bi dala prostora Dilanu.
Mislila je da su poljubci najjebozovnija stvar, prešla se. Dok joj je otkopčavao poslednje dugme na uniformi, pa je lagano svlačio sa njenih ramena. Njihova čela su bila naslonjena jedno na drugo dok su pogledi bili fiksirani. Njegovo neukrotivo disanje pomešano sa mirnim licem je nešto najprivlačnije što je ikad videla. Osećala se naivno, poželjno, a opet najranjivije kraj ovog muškarca. Mrzela je taj osećaj. Mrzela.
Uskoro je bila bez uniforme, potpuno naga na bolničkom odelenju gde svaki čas može neko da pokuca na vrata. Svaki čas može neko da pridje vratima i začuje uzdahe koji su započeli zavlačenjem njegove šake u njeno medjunožije.
Izvila je svoja ledja prepuštajući se razarajućem osećaju. Koja je poenta odupirati se strašću kad i sama zna da će je na kraju proždrati. Strast uvek proždere čoveka. Od glave, pa sve do pete. Svaki novi nalet strasti jači je od predhodnog. Upravo ti talasi su obuzeli i nju i njega. Zbog toga više nije mogao da je sluša i posmatra kako uživa u njegovim prstima. Tako žestokim i snažnim. Spustio je trenerku i bokserice dovoljno nisko da otkrije svoj ud. Iznenada, obuzet nepoznatim emocijama, prodro je u nju.
-Umreću!!-Izustila je ponovo vraćajući svoja ledja u normalan oblik. Obavila je svoje ruke oko njegovog vrata ne znajući šta je čeka. Privukao joj je kukove bliže svojim, te svom svojom željom prodirao u nju. Želela je da vrišti, da zaboravi gde se nalaze, želela je izolovanost. Umesto toga je dobila jezik koji joj je zapečatio usta. Usne su mu bile suve i ispucale, ali zbog vlažnih poljubaca postale su sočne i nezamenjive u tom trenutku.
Njegove ruke nisu izdržale, a da ne ispitaju svaki kutak njenih ledja. Svaki deo njenog vrata koji je stegao kako mu njene usne ne bi bežale. Uživala je u njegovim dodirima. Uživala je onako kako nikada do sada nije.
To ne znači da je veče u Los Andjelesu bilo gore od ovog dnevnog seksa. Nikako. To veče je bilo zapečaćeno u tom gradu. Bilo je......vredno kupljene karte i nove haljine. Da ponovo dobiju priliku za takvu noć iskoristili bi je iste sekunde. Medjutim, ta noć, ta osećanja i ta strast nije mogla da se poredi sa ovom. Ne zato što je ova veća i snažnija, već zato što su sada znali ime jedno drugom. Znali su boju kose, boju očiju, nijansu tena. Nisu bili potpuni stranci iako nisu znali ništa sem izgleda i imena jedno drugom.
Sada nisu bili stranci u noći, bili su dnevni ljubavnici. U sred bela dana, dok su gledali jedno drugo u najranjivijem izdanju kroz njih je hujala struja. Zato ova strast nije ista kao pre neko veče. On je sada znao da je udata, barem mu je ona prodala tu priču. On je mislio da je muž čeka kući i pored svoje zakletve da nikad neće ni pogledati tudju ženu on je nju sanjao. Progonila ga je i progonio je i on nju. Nisu marili šta ih čeka iza zaključanih vrata, nisu marili o reputaciji koja je oboma važna za karijere. Nisu bili sposobni da brinu o tome, suviše su bili jedno u drugom.