IME MI TI DAJ

♡4.DIO♡

Začula je vrisak koji ju je skamenio. Kroz njeno tijelo prošla je jeza. Gledala je oko sebe ne znajući šta se dešava. U par sekundi našla se pored Omerovog kabineta. Ubrzo je uletila u kabinet i zabrinuto pitala šta se desilo. Zastala je gledajući u Omera koji je sjedio ipred stola držeći se za ruku. "Ništa se nije desilo", rekao je tiho i ustao. "Kako se ništa nije desilo, zašto si toliko vrištao"? Pitala je Zehra prilazeći njegovom radnom stolu. "Ko je vrisnuo? Ja nisam"! Rekao je malo glasnije sjedajući za sto, dok je Zehra pogledom pokušavala da pronađe razlog Omerovog vrištanja. Ubrzo je vidjela kako je na podu mala letvica. "Jel' ti to imaš trn"? "Rekao sam da nije ništa, ne moraš ispred mene da glumiš". Iako joj govori drsko njena savjest joj nije dala mira. Izašla je iz kabineta i baš kad je Omer pomislio da se neće vratiti, Zehra je ušla s pincetom i za tren oko izvadila trn. Skupila je stvari i izašla van, ono hvala od Omera nije dobila. Nije marila za tim, ali ipak je mislila da će ga bar malo zapeći savjest. To se nije desilo, a od sve te zbrke zaboravila je da je pauk u sobi, zaboravila je i na osvetu. Jednostavno je ušla u sobu i sjela na fotelju.

Omer P.O.V
Kako je ona samo dobra glumica, nakon svega što sam joj do sad rekao ipak mi je pomogla. Možda sam joj trebao bar zahvaliti. Omere ne budali nećeš se zahvaljivati toj bestidnici. To je samo njena dobra gluma. Mada njenom glumom nije mogla nadomjestiti tako nježne i mehke ruke. Sigurno se uvrijedila, na kraju krajeva danas je doživjela šok. Napravio sam takvu djetinjariju, čuo sam kako vrišti i imao sam osjećaj da će joj srce pući, ali nisam obraćao pažnju. Ipak mi moja savjest nije dala mira, ustao sam i krenuo prema salonu. Mislio sam da je tamo jer sigurno niko nije sredio problem s paukom. Kad je nisam vidio u salonu uputio sam se u sobu. Otvaranjem vrata već sam je vidio, sjedila je gledajući kroz prozor. Prišao sam tiho i još tiše zatvorio vrata. Nešto glasnije sam upitao "Ne bojiš se više"? Ubrzo sam vidio njeno preplašeno lice, kroz blagi jecaj izgovorila je "Čega"? "Pa pauka" rekao sam. U tren oka stojala je na onoj istoj fotelji. "Ja... ja sam zaboravila na to", govorila je držeći sitne ruke iznad glave kao da je hapse. Skrivao sam osmijeh od nje, kad god bi mi uputila pogled na mom licu bila je mrka faca. Bez i jedne riječi sam napustio sobu i ostavio nju da stoji na fotelji.

Zehrin P.O.V
Stvarno sam zaboravila. Nije mi bilo ni na kraj pameti da je ovdje idalje pauk. Kako ga nije sram, zašto ga odmah nije izbacio. Šta si i mislila Zehra otišao je, nisi valjda mislila da će da ga ulovi. Bez i jedne riječi izašao je van. Srce mi je lupalo toliko jako da sam mislila da će u sekundi iskočiti. Kad su se odjednom vrata otvorila mislila sam da buncam od straha. Ispred mene bio je Omer spreman da ulovi pauka. Zbunjeno sam gledala kako traži gdje je. "Jesi ga našao"? Upitala sam sramljivo. Samo je odmahnuo glavom, a nakon toga zagledao se u mene. "Šta, šta je bilo? Zašto me tako gledaš"? "Ne pomjeraj se", rekao je prilazeći mi, nisam ga najbolje razumjela ali sam bila sigurna da je na meni to odvratno stvorenje. Moje ruke našle su se na mojim očima, suze su kvasile moje rumene obraze. S moje glave skinuo je pauka baš u trenutku kad sam sklonila ruke. Ugledala sam đavola kojeg u ruci drži Omer. "Aaaaajj nosi, nosi, nosi ga"! Ponavljala sam to opet prekrivenih očiju, toliko sam se derala da nisam ni čula da ga je Omer sklonio. "Hoćeš li sići", prišao mi je i uzeo me za lakat. To je rekao tako tiho da sam pomislila da to nije onaj Omer. Onaj Omer što me svakim danom uništavao. Sklonila sam ruke s mojih očiju. Klimnula sam glavom na šta je rekao da ga više nema u sobi. Baš kad sam sišla i sjela na fotelju, osjetila sam njegov pogled na sebi. Spustila sam pogled i tiho rekla "hvala ti". Odgovor nisam dobila, ni osvrnuo se nije. Na kraju sam i sama odustala od osvete, bila sam toliko umorna da sam odmah legla da spavam. Zaspala sam prije nego je pao mrak i mirno sam spavala sve dok me iz sna nije trglo...

•~•~•~•~•
Hvala na čitanju ♡