Bilo je jako kasno, a Alije nije se ni nadala da joj nezvani gosti dolaze. Nije nešto mogla da spava pa je sišla do kuhinje.Od kad joj je ćerka umrla često ne može da spava, često misli o deci svojoj iako to ne želi.Pa na kraju krajeva, majka je. I ako ste pomislili da je išta zaboravila grdno se varate.Možda su mojim dolaskom su sve spomene oživele, ali sada je definitivno vreme da se zatvore neki nstari računi.
Dok sam putovala taksijem pitala sam se kakva će joj reakcija biti kada me vidi.Onako iz znatiželje.Međutim ovakvu reakciju sam očekivala. Pomalo uplašena a u isto vreme presrećna jer me vidi živu. Baš kao što se I sada ponela.
-Elčin?-reče iznenađeno, a zatim je dodala-Ti si zar ne?
-Jesam, gđo Alije. Ja sam.
-Dođi da te zagrlim.
I zagrlile smo se poput dve osobe koje se dugo nisu videle. Među nama je postojala neka posebna veza.To tek sada shvatam.Dopustila sam da u sebe upijem tu toplinu.Ličilo je na majčinski zagrljaj, onaj najtopliji, pun ljubavi brige I razumevanja. Ovaj osećaj koji nisam uspela da upoznam do kraja.Kada smo došle k sebi progovorile smo.
-Dugo se nismo videle.
-Predugo Elčin, predugo.Drago mi je da te vidim živu.
-I meni je drago da vas vidim živu.
-Hajde uđi.
Unela sam torbu, stavila sa strane I ušla.Otišle smo pravo u kuhinju.Bila je rastrebljena, sudovi oprani.Sve je bilo tako čisto I na svom mestu uprkos njenim godinama.Alije nam je skuvala po jedan čaj, dok sam ja sedela.Nismo reč progovorile.
-Izvoli-stavila je Alije čaj predame I rekla.
-Hvala.-odgovorih.
-Zašto si se vratila?
-Otkud sad to pitanje?
-Da nije možeda zato što stojiš na ulazu u vučiju jazbinu?
-Morala sam.Nisam imala izbora.Život mi se opet iskomplikovao.
-Tvoj život je dovoljno komplikovan Elčin.
-Asli, molim vas zovite me Asli.Asli Turgut.
-Otkud sad to?
-Pričaćemo sutra.
-Nećemo pričati sutra.Odspavaj, a sutra polako nazad za Istanbul.Opasno je da ostaneš ovde.
-Da li se desilo nešto nakon mog odlaska? Da li su vas našli?
-Nisu.
-U čemu je onda problem? Zašto ne mogu da ostanem?
-Ne želim da rizikuješ.To je sve.
-Ja ne mogu da se vratim u Istanbul.
-Ali zašto?
-Pričaćemo sutra.Treba mi malo sna.-uzela sam torbu I otišla u svoju staru sobu, dok me je Alije začuđeno gledala.
-U šta si li se sad upetljala? U šta?-ponavljala je.
Čajevi su ostali nedovršeni, nepopijeni.Onako na pola.Nakon mene I Alije je otišla na spavanje, čula sam joj korake. Presvukla sam se I legla u krevet.Prijala mi je topla posteljina, kao da je mene čekala. Zagrlila sam jastuk I trudila da ne zaplačem.Setila sam se da sam s Deniz bila ovde pre par godina.Dolaskom na ovo mesto sam uvidela koliko mi nedostaje.Pitala sam se ššta li je s njom, kako se snalazi u drugoj državi I sa tim mislima sam zaspala.
S druge strane Ajše je već stigla u Istanbul, u jedan luksuzni hotel. Bio je prelep I ogroman.Pacov nikako nije štedeo na njoj.Ona je bila smeštena u predsedničkom apartmanu koji mora da košta čitavo bogatstvo, a vozač je bio u jednokrevetnoj sobi koja mu je ličila na raj.
YOU ARE READING
Lovorov list (2. Sezona)
Action,, Mi smo jedno drugome lečili rane. Kamo lepe sreće da smo se mogli razumeti od početka. Onda ne bi počinili greške koje možda ni vreme ne bi izbrisalo ", rekla je Elčin Onal, sada Asli Turgut. Priča o devojčici koja beži od svoje sudbine se nastav...
