Lovorov list (2. Sezona)

Epizoda 26-Tragovima prošlosti(deo 19)

Vratila sam se u kuću i napisala kratko pismo.Nisam želela puno ni da dužim.Tražila sam dugo olovku.To što ih nigde nema kad mi trebaju me je nerviralo užasno.Ili ih nema ili ne rade.Srećom našla sam jednu i na brzinu ispisala to što mu želim reći.Obukla sam klasičnu islamsku nošnju i pošla da mu dostavim to.Znala sam da se igram životom.Još uvek je bilo puno ljudi na ulici a niko me skoro nije ni pogledao, za divno čudo.Uglavnom su to bili muškarci, dok su n eke od žena onako kao diskretno s prozora pogledale.Kad bi samo znali ko se krije ispod te nošnje.Kad bi samo znali, mislila sam.Brzo sam došla u hotel.Oja nije bila tamo pa mi je to olakšalo posao.

-Dobro veče.

-Dobro veče.Kako vam mogu pomoći?

-Dva ispektora iz Istanbula su došla nedavno.Imam poruku za njih.

-Dobro.Možete ostaviti meni.

-Aaa ne.Ne može.Izričito je rećeno da im predam na ruke.

-U redu.

Rekao mi je tiho broj sobe i spokojno sam krenula k njoj, dok su se unutra oni spremali da odu u policiju i nađu ono što im treba.Ono što nisam očekivala jeste da ću ih sresti na hodniku.Nisam imala gde da pobegnem.Klimnula sam im glavom i pogledala pravo u oči.Oni su uradili isto.Ništa nisu shvatili.Čak ni Činaru pamet nije proradila.Bilo mi je drago.Ubacila sam kovertu u sobu i polako se vratila.

S druge strane dva inspektora su bili iza zgrade policije.Mlađi kolega je nosio ranac na leđima i odmah ga je skinuo čim su stali.Nisu puno govorili i počeli nda stavljaju rukavice i proverili pištolje.

-Svwee je spremno?-upita Činar.

-Da.Šta tražimo? Dosije Elčin Onal i njene porodice, zatim Paqcovov dosije, a možda i budemo te sreće da nađemo nešto vezano za Saliha Demirdžija i povazanost s Asli Turgut.Ona je ovde negde, siguran sam.

-Možda je pobegla u inostranstvo s lažnim pasošem?

-Nije.Proverio sam sve putnike na dan ubistva, kao i 2-3 dana posle toga.Niko sličan njoj nije odleteo iz Turske.Unutra se negde krije.I mi ćemo je naći.Naći ćemo Asli i neka dokumenta koja je povezuju s ovim mestom.

-A šta ako ne nađemo ništa?

-Znači da nismo dobro tražili.Dovoljno se smrklo.Hajdemo.

-Hajdemo.

Stavili su crne napuljače na glavu, pogledali levo desno i uz pomoć tanke žice otključali vrata.Bili su dobri inspektori, a još bolji obijači brava.Nije im predstavljala nikakav problemm jedna slabo zaključana vrata u mestu poput Hataja.Ušli su i odšunjali se pravo u načelnikovu kancelariju, izvadili iz džepa od tamnih jakni lampe i upalili ih.Vrlo brzo su počeli da preturaju i pažljivo vraćali sve na mesto.

-Ma ne ovde nema ničega.Zašto misliš Činare da bi to moglo biti ovde.Ja bih pogledao arhivu.

-Zato što se takve stvari ne drže nikada u arhivi nego u posebnoj fioci u radnom stolu načelnika policije.

-Ja bih ipak da pogledamo i tamo.

-Hoćemo, hoćemo ako...Bingo.Njegov radni sto.-reče i poče da otvara fioke.Poslednja je bila zaključana.

-Šta je? Zaključano je?

-Da.

-Šta li je unutra tako bitno da mora da zaključava?

-Možda baš ono što tražimo.-reče i pkuša da obije fioku u čemu je i uspeo nakon 15-ak minuta.-To.

-I? Šta ima unutra?-upita inspektor.