Lovorov list (2. Sezona)

Epizoda 27-Venčanje(deo 5)

I lagano su otišli u selo.Svi živi su se okretali za njima I nešto šaputali.Omer ju je ubrzavao, da ne čuje ništa od toga.Polazilo mu je za rukom.Pogotovo što je Ozge bila u nekom svom svetu.Bez problema ju je dopratio do kuće.Oboje su bili iznenađeni prizorom.Sve je ličilo na obeleženo mesto zločina.Baš kao na filmovima.Hitna pomoć, policija, jedno desetoro ljudi...Kao da se nalazila u nekom košmaru.Eto tako se Ozge osećala.

-Nema nikog?

-I ja sam iznenađen.Izgleda da su otišli čim je uviđaj počeo.

-Hvala Bogu.Ne mogu nikoga sad da trpim.

Odjednom im prilazi jedan reklo bi se inspektor.Onako čudno ih gleda.Kao da bi ih što pre oterao.

-Šta vi tražite ovde?

-Ja...

-Ko je vas uopšte I pustio ovde? Momci...-pozva dva policajca-Dolazite ovamo.Zabranite ulaz svima.A vas dvoje hajde polako.

-Opp...Kuda?-reče Omer I zaustavi ih kada su pokušali da ih izbace-Mi smo rodbina.

-Rodbina? A je li?

-Da.Ovo joj je unuka.

-A šta si ti? Njen drveni advokat?

-Stanite! Prekinite više!

-I gđica ima jezik.

-Meni advokat nije potreban.Umem sama da se branim.I ne odugovlačite taj uviđaj pričom.Želim da uđem što pre u kuću I da se pobrinemo za sahranu.Hajdemo Omere.-reče I sedoše u baštu.

-Baš me nervira ovaj inspektor.

I mene.Nadobudan je.Misli da sve zna, a zapravo ništa ne zna.Ništa.Ne razumem ni šta toliko rade.Nek napišu taj izveštaj i nek idu.

-Sad će.Sad će.

Neko vreme su seeeli za tim stolom u ćošku i čekali da završe.Dosta je potrajalo.Bukvalno im je pola dana prošlo u čekanju.Omer je samo bio tu i pokušavao da smiri previše nervoznu Ozge.Već kasno po podne prišao im je inspektor i seo za sto.

-Da pređemo deco na vas.

-Šta ima da prelazite? Završavajte to-reče oštrim tonom, a inspektor je ošinu pogledom.

-Ozge dobro, smiri se.I vi inspektore bi mogli da budete malo ljubazniji.Mi nismo kriminalci.Žena je bila stara, umrla je prirodnom smrću.Šta više hoćete od nas?

-Da li je umrla prirodnom smrću videćemo.

-Mislite da ju je ubio neko?

-Videćemo.Vaša lična karta.

-Evo.-reče i dade mu.Inspektor gleda u ličnu kartu malo, a malo u nju.

-A šta ste joj vi?

-Unuka.Ona je majka mog oca.

-Kako ste se slagale? Svađale ste se?

-Ne.

-Baš čudno.Vidi se da ne pripadate ovakvim mestima, zajednicama.

-Tako je.Ali navikla sam se brzo.A i ne shvatam zašto je to važno.

-Sve je važno gđice Ozge.Sve.

-Slušajte, od kad sam došla prihvatila me je kao rođeno dete.Mazila me je, pazila i hranila bolje nego rođena majka, savetovala me, naučila poslu.Procvetalo je sve.Ne možemo da postignemo koliko ima posla.Ne žalim se.Sve ide dobro hvala Bogu.I ona je bila zadovoljna.Lepo smo živele.I odjednom ona umire a ja ostajem sama na ovom svetu.I onda mi dolazi neki nadobudni inspektor koji me ovde ispituje za neke gluposti.Radite svoj posao i pustite nas da spremimo sahranu na miru.Nju ovde niko nije ubio, niti bi mogao.Svi su je voleli.Ja najviše.I ostavite me više na miru!-reče s tužnim očima i ulete u kuću, a zatim u bakinu sobu.