Hikmet je konačno bio srećan.Osećao je kao da se nešto dešava, nešto se odvija.Žarko je želeo da dođe do ovoga.Nije ni razmišljao o mogućnosti da ta devojka možda nije onakva kakvom ju je zamišljao, možda čak nije ni lepa ni harizmatične ili je možda glupa, pohlepna.To nije postojalo, a trebalo je.Možda...
-Hajde kćeri odnesi ovu kafu i skuvaj nam novu.Da onako u slast je popijemo zbog dobro obavljenog posla.Dodaj i ratluk.
-U redu.Kako ti želiš tata.
Simge je otišla da im skuva kafu i donese da je popiju u sobi.Ovo je bila još jedna u nizu njenih pobeda.A Hikmetovoj listi želja nema kraja.
-Evo tatice kafica.-reče i posluži svekra.
-Ruke ti se pozlatile.
-Hvala-reče i stavi i sebi.-I? Kakva je?
-Odlična i slatka.Baš kao i naša pobeda.
-Dobro je to, samo...Brine me nešto.
-Reci?
-A šta ako vam se ne svidi devojka?
-Na tu mogućnost nisam ni pomošljao.Što? Da li je loša?
-Pa...Nije.Dobra je.Samo je malo tvrdoglava.
-Simge, kćeri, nema te tvrdoglavosti koju novac ne može da učini da nestane.Promeniće se čim vidi gde je došla.
-Ako ti tako kažeš.
-Polako traži Šebnem.Vreme je da se vrati kući.Kad dođe nova mlada svi će obigravati.
-U redu.
Ovim je i Šebnemina presuda bila potpisana.Ona je sledeća meta.U tim trenucima Simge je razmišljala kako će je se otarasiti čim je nađe.Sigurna je bila da nešto krije.Nešto što će strašno iznervirati Hikmeta u učiniti da je jednom za svagda otera.
S druge strane vozač je Onura već dovezao do zgrade u kojoj živi Ozcan.Nije želeo pomoć.Sam je došao do njegovih vrata i pozvonio.
-Onure? Otkud ti?
-Eto, došao malo.Mogu li da uđem?
-Naravno, naravno.-reče i pomaže mu da dođe do kreveta.
-Dobro, jesam slep ali ni toliko pažnje nije potrebno.Mogu sam.Poznajem tvoj stan.I zatvorenih očiju mogu da se snađem u njemu.
-Samo...Želeo sam da pomognem...
-Opušteno.
-Stvarno, kako si to naučio?
-Brojim korake u sebi.Nema greške.Uvek uspe.-reče kroz osmeh.
-Drago mi je da se makar malo smeješ.Prošle su godine od tvog poslednjeg osmeha.
-Od sada je ovako.
-Dobro...Reci šta pijemo?
-Ništa posebno.Čaj.
-E došao si mi u goste, a ja čaj da ti kuvam.
-Nije mi ni do kakvog pića, stvarno.
-Šta je bilo?
-Ispričaću ti uz čaj.
Reče i Ozcan ode da stavi vrelu vodu da proključa.Za to vreme, dok je čekao posmatrao je Onura.Izgledao je malo bolje.Kao da pomalo dolazi k sebi.Mislio je da mu treba nova ljubav, novi početak da bi se konačno vratio u normalu.Međutim svestan je da to neće ići lako.Ne može ni lako da ide.On je stavio zid ispred sebe da bi se zaštitio i neće ga niko tako lako srušiti.Trenutno niko nije mogao da nasluti Onurova osećanja, razmišljanja.Jedno je radio, drugo planirao, a treće mislio.Toga je posmatrajući ga i Ozcan bio svestan.Te njegove misli o tome kako da usreći prijatelja prekinula je voda koja je upravo proključala.Čaj je spreman, a razgovor može da počne.
YOU ARE READING
Lovorov list (2. Sezona)
Action,, Mi smo jedno drugome lečili rane. Kamo lepe sreće da smo se mogli razumeti od početka. Onda ne bi počinili greške koje možda ni vreme ne bi izbrisalo ", rekla je Elčin Onal, sada Asli Turgut. Priča o devojčici koja beži od svoje sudbine se nastav...
