Lovorov list (2. Sezona)

Epizoda 27-Venčanje (deo 8)

S druge strane Hikmet I Simge sedeli su na terasi, u onom Simginom ćošku gde je uvek volela da zasedne, još od dana kad je došla u vilu ona lično i Hikmet.Doneli su im kafu, pa je razgovor mogao da počne.

-I šta kažete na ovo?

-Glupost.

-Slažem se.

-I odkud to odjednom da hoće da se oženi?

-Ne znam.Ništa ne znam.Sve ovo...Mnogo je čudno.Ne mogu da ga razumem.

-Ovo nipošto ne sme da dođe do Asli.Ako sazna podržaće ga.

-Nema odakle da sazna.Nema adresu, ne poznaje ga.

-Neću da rizikujem.Probaj to da središ do sledeće nedelje.

-Pokušaću ali ništa ne obećavam.

-Nećeš pokušati.Uradićeš Simge, uradićeš.-reče i ode unutra.

Hikmet je ostavio Simge da se nervira i razmišlja šta će da radi.Dugo je napolju sedela.Došao je Jaman.

-Ženice šta je bilo, otac te iznervirao?

-Šta tebe briga?

-Kako šta me briga.Ti si moja voljena žena.Brinem za tebe ljubavi moja-reče dok ju je istovremeno štipkao za obraze.

-Pusti me.

-Šta ti je sad?

-Ništa.

-Pusti me da pogađam.Moj otac ti je naredio da urazumiš Onura da bi mogao da se hvali novom snajom.-reče Jaman a Simge ga ošinu pogledom-Pogodio sam, zar ne?-dodao je.Ona je ćutala.Jaman je nastavio.-Možeš ti to draga.-reče i ode.

Ovakav Jamanov postupak ju je baš iznervirao.Jedva se smirila.Sedela je i razmišljala.Setila se da treba i Šebnem da vrati u vilu.Shvatila je da je čeka mnogo posla.

S druge strane u bolnici Umut je završavao smenu.Dosta njih je i otišlo.Ostali su samo on i Šebnem.U poslednje vreme imaju bolji odnos.Nisu ni ljubavnici a nisu ni prijatelji.Nešto između.Tonije značilo da je među njima bilo nešto.Baš naprotiv.Ponašali su se kao supružnici između kojih je sve umrlo osim tog prijateljstva.Umut je pošao da vrati kartone i mislio je da je Šebnem otišla ali opet je bila tu.Za stolom.

-Opet ti.-reče i baci joj lagano kartone.

-Uh...Uplašio si me.

-Nisam hteo.Iznenadilo me je što si ostala.To je sve.

-Posao...

-Vidim.Kad si tu možemo li da popričamo o nečemu?

-Naravno.Sedi-reče mu Šebnem i seo je.-o čemu hoćeš da pričamo-upitala ga je.

-Voleo bih da odvedem Alanju na more.-reče Umut.Ova rečenica je bacila u šok Šebnem.Odmah je pomislila na najgore.Nije mogla ništa da kaže osim samoj sebi ono čuveno znala sam.Umut je i dalje čekao odgovor ali ništa od toga-Šebnem?

-Šta očekuješ da kažem?

-Bilo šta.Da li se slažeš ili ne slažeš.-reče Umut a Šebnem je spustila pogled i ćutala.Umut je odmah shvatio njene strahove i dodao-Šebnem, pogledaj me.Neće Alanju niko oduzeti.Mislio sam da zajedno idemo na odmor.

-Molim? Ti i ja i naša ćerka? Zajedno?

-Da.Šta kažeš?

-Ne znam da li je pametno.Simge znaš...

-Simge ovo, Simge ono...Dosadilo mi je.Želim da živimo život koliko je to moguće.Neće ona znati gde smo bili.

-Ne znam.Daj mi malo vremena da razmislim.