Lovorov list (2. Sezona)

Epizoda 26-Tragovima prošlosti(deo 18)

S druge strane već je skoro pa svanulo.Ceo dan sam slušala te zvuke.Osećala sam da ludim polako.Tada sam čula korake i vratila se u prethodni položaj da ne bi ništa shvatili.Teška vrata su se otvorila, zagrabili su me, savili mi glavu i brzo su me odveli u jednu veliku kancelariju.U njoj su već bila braća prisutna, sedeli u svojim foteljama.Pomislila sam da mi je tu kraj.A onda su me odvezali i pustili da dišem normalno bez ičega na glavi.Odmah mi je svetlost zasmetala.Trebalo mi je vreme da se naviknem.tada su nam se pogledi sreli, prvi put sam videla tu strašnu braću.

-Dobro došla lepotice.Sedi-pokazaše mi da sednem i rekoše na ruskom nešto, koji nisam razumela.Sela sam.Zatim su mi stavili nešto slično vodi u staklenoj čaši.Gledala sam je par sekundi a zatim samo liznula.-Vidi je.Proverava da li je vodka otrovna.

-Da hoćemo da je ubijemo ne bi je trovali.-reče jedan od braće kroz smeh.

-Govoriš li ruski?

-Ne.-rekoh na engleskom i ispih brzo onu vodku koju su mi dali.Ostavih čašu na sto.

-Dobro, nebitno.-reče na ruskom.

Sedelı smo ı gledalı se.Imala sam osećaj kao da čekamo nešto ılı nekog. Bila sam u pravu.Ubrzo je došaoMete.Odvezali su ga.Tako mi je bilo drago što ga vidim.Uhvatio me je za ruku i tiho pogledom rekao da se smirim.Oboma su poslužili vodku.U međuvremenu smo se dogovorili da ću ja pričati a on prevoditi pošto govori ruski.Malo sam se opustila.

-Čime dugujemo vašu posetu?

-Droga je kod mene.Došla sam da se dogovorimo-rekoh a zatim Mete je preveo.

-Da se dogovorimo? Uzmeš moju drogu pa da se lepo dogovorimo, zar ne?

-Čekajte.Pogrešno sam se izrazila.Došla sam da razgovaramo o drogi koja je trebala danas da stigne vama.Moj problem nije s vama nego sa Pacovom.Robu ću vam vratiti.To je vaše.I na kraju krajeva šta će meni vaša droga?

-Da prodaš dalje?

-Koje imam koristi od toga? Tu drogu mogu sama da proizvedem.To što se desilo je između mene i Pacova.Samo između nas dvoje.Zato i ne želim da mešam babe i žabe.Dolazim ovde s predlogom.Vratiću vam robu i ponudiću vam još 100 kilograma kokaina po nižoj nceni, duplo nižoj ceni nego što ste platili Pacovu.

-Vidi ti to.Zanimljiva ponuda.Koliko ti imaš godina? Punoletna si?

-Jesam. Zanima li vas to ili ne?-upitah a onda su se pogledali.

-Koliko bi spustila cenu?

-Ništa dalje od 50% od Pacovove.Moram i ja nekako troškove da nadoknadim.

-Ti znaš da odavde možda živa i ne izađeš?

-Ne brinite se.Znam odlično ko ste.Raspitala sam se.

-Znači znajući to otela si drogu i došla ovde.

-Da.

-Za ovo stvarno treba imati muda.Šta ti kažeš?-upita drugog brata.

-Da, da.Dogovorili smo se.-reče i pruži ruku, a ja im pružih ruku takođe.

-Još nešto.Ostavite mi Pacova.

-Oo pa previše tražiš.Gde je on?

-Nemam pojma.Pobegao je ali kada se vrati a znam da hoće ne dirajte ga.Želim lično da mu priredim bolnu smrt.-rekoh s tolikim besom u očima.

-Videćemo.

-Nema videćemo.Sada ćemo sve dogovoriti ili ništa od dogovora.Šta hoćete za uzvrat? Hoćete policiju koja je u Pacovovoj moći? On nije tu, pa je lakše upravljati.Ovim ćete imati kontrolu nad putevima kojim ide vaša droga.Imaćete otvoren prolaz k Siriji, ali i izlaz na more.