Lovorov list (2. Sezona)

Epizoda 26-Tragovima prošlosti(deo 20)

Dok je Onur tako razmišljao Simge je ležala na krevetu I opuštala se kada je telefon zazvonio.Uzela ga je sa stola, pogledala.Videla je nepoznat broj ali ipak se javila.

-Halo?

-Simge, ja sam.

-Asli?-skočila je I rekla-Gde si?

-U Istanbulu.

-A policija?

-Ne brini se ti za policiju.

-Kako da se ne brinem? Zvali su me na informativni razgovor.Jutros sam bila.

-Zašto tebe? Šta znaju?

-Ništa.Samo znaju da sam zaustavila sve pisanije o tebi.

-Šta si rekla?

-Ništa posebno.Da si buduća mlada Jenerovih I da sam učinila ono što je trebalo.

-Ti nisi normalna.

-Šta je trebalo da kažem Asli? Bolje da kažemo istinu.I onako nisu me dugo držali, bili su ljubazni što ne bih mogla reći isto za tebe.Hoćeš li ti napokon rešiti taj problem?

-Hoću.Večeras.Zato sam te I zvala.Poslaćeš mi advokata.

-Samo to?

-Da.Drugo ništa mi nije potrebno.Vidimo se za par dana.

-Dobro.Poslaću ti.

Ovim smo prekinule vezu.Javila sam se s obližnje govornice a zatim otišla na Činarovu adresu.U kući je bio mrak pa sam obila vrata I sela na trosed.Tu sam ga I čekala.Namerno sam ostavila polu odškrinuta vrata, da mu malo nagovestim.Čekala sam ga do 10 uveče.

Činar čim se približio kući shvatio je da je neko unutra.Lagano je izvadio pištolj I ušao.Čula sam ga I namerno se okrenula k polici s knjigama da me ne bi prepoznao kada bi ušao u dnevni boravak.I sve je urodilo plodom.Dok mi je u rukama bila jedna od njiga s fakulteta o istrazi on je ušao.

-Ni makac.Ruke u vis-podviknuo je a onda sam se lagano okrenula, podigla ruke u vis.

-Zdravo inspektore.Da se upoznamo.Asli Turgut.

-Konačno smo se sreli.Imam žarku želju da te upoznam.

-Znam.Možemo lid a lepo sednemo? I bez ovog pištolja molim.

-Ti si opasna.Ako budem skinuo pogled s tebe pobeći ćeš.

-Jao Bože.Napravili ste od mene kriminalca većeg od Pacova.

-Kad smo kod Pacova moraćeš puno toga da objasniš.

-Ako znam, objasniću.Ajde smiri se I spusti taj pištolj.Obećavam da neću da pucam u tebe niti ću pokušati da pobegnem.Šta misliš? Da to hoću da li bih ti stvarno obila kuću I ušla.

-To je prekršaj.

-Znam.Ali stvarno nije mi se sedelo na hladnom betonu.Nisam mogla da čekam dok stigneš iz Hataja.Dug je put.

-I o tome ćemo pričati.

-Hoćemo inspektore.I o tome ćemo.Ali sad sam gladna.Dajda jedemo nešto, gladna sam.

-Jesi li ti ozbiljna?

-Najozbiljnija.

-Dobro.Naruči šta želiš.-reče I pruži mi meni I telefon.

Naručila sam gomilu hrane.Stvarno sam ogladnela bila.On me je samo posmatrao.Verovatno pokušavajući da shvati kakva sam, ali uzalud.

-Što me gledaš tako?