Utakmica (Ante Rebić)

11.

Morala sam mu poklopiti jer ne mogu mu lagati. Ante je stvarno super osoba i ne mogu mu to raditi. Najbolje je da nestanem iz njegovog života. Tako će biti sretan, a ja ću biti mirna jer znam da je siguran. Šetala sam gradom i razmišljala kako da odem, a da ne bude sumnjivo. Imala sam nekoliko opcija, ali sam odlučila da ću sve prepustiti slučaju pa makar to značilo da će me ostali mrziti. Uputila sam na stadion. Ubrzanim hodom sam išla prema Maksimiru te sam brzo došla. Otišla sam prema terenu i vidjela dečke kako treniraju. Ante me odmah primijetio i pogledi su nam se sreli, ali sam brzo okrenula glavu i otišla do doktora. Pokucala sam i ušla.

Tina: "Dobar dan"

Dr: "Dobar dan Tina", kao da mu je na licu pisalo da je upravo saznao da odustajem od prakse.

Dr: "Zašto Tina? Do sada si se jako trudila i sve je bilo super, što se dogodilo?" , kao da je bilo pomalo zabrinut.

Tina: "Oprostite, ali to nema veze s Vama. Niste krivi ni Vi ni dečki. Jednostavno je to moja odluka. Žao mi je" , rekla sam te izašla iz ureda jer mi je bilo jako neugodno. Dok sam išla prema izlazu sa stadiona, zabila sam se u nekog. Pogledala sam i vidjela da je to Ante. Pokušala sam proći pokraj njega, ali me on uhvatio za ruku i povukao k sebi.

Ante: "Zašto si pobjegla jučer? Što se dogodilo?" , bio je zabrinut.

Tina: "Odlazim" , rekla sam tiho, jedva čujno.

Ante: "Kamo ideš?" , vidi se da je iznenađen.

Tina: "Neću više dolazit na praksu."

Ante: "Zašto?"

Tina: "Eto tako. To je moja odluka"

Ante: "Lažeš! Zašto lažeš Tina?" , bio je vidno ljut.

Tina: "Ne lažem. Dosta mi vas je. Jel' ti sad jasno?" , povikala sam.

Ante: "Mislio sam da si normalna cura. Još ja budala mislio da može biti nešto između nas" , molim? Ovo nije istina... Suze su mi se počele slijevati niz lice.

Ante: "Neće ti suze pomoći. Jako si me razočarala" , rekao je te otišao u svlačionicu, a ja sam istrčala sa stadiona. Plakala sam i jecala. Žao mi je što sam to napravila, ali bolje je da ja patim, nego da Boris naudi Anti. To ne bih mogla podnijeti. Znam da se moram sabrati, ali ne mogu. Ne mogu ni o čemu drugom razmišljati, osim o Anti.

Nakon nekoliko sati, odlučila sam vratiti se u stan. Već je bio mrak, ali nije me bilo strah. Samo sam hodala kao neki duh me primječujući nikoga. Kad sam ušla u stan, Iva je odmah skočila na mene.

Iva: "Gdje si ti do sada? Šta se dogodilo s tobom?"

Tina: "Ništa, samo mi se spava i želim umrijeti"

Iva: "Ne pričaj tako. Za svaki problem ima rješenje......"

Tina: "Nema. Nemoj to govoriti jer to nije istina" , još više sam se rasplakala te i sam se zaključala u kupaonicu. Iva je lupala kao luđakinja, ali nije me bilo briga. Samo sam željela nestati, odmoriti se. Spustila sam se uz bijele pločice i plakala. Mislila sam da ću moći podnijeti sve ovo, ali očito sam se prevarila. Na umivaoniku sam ugledala jedan maleni žilet i pomislila kako bi bilo lijepo da se malo odmorim i nestanem. Ustala sam i uzela taj žilet te lagano povukla jednu crtu preko zapešća. Osjećala sam se malo laške, ali to ipak nije to. Odlučila sam povući još jednu, dvije crte. Te jedna - dvije crte pretvorile su se u deset - petnaest crta. Bilo mi je lakše, ali mi se vrtilo. Pokušala sam se uhvatiti za umivaonik, ali ipak sam mala te je sve postalo crno.

Ante's POV
Ne mogu vjerovati da sam se tako prevrio u vezi Tine. Činila se kao super djevojka i mogu priznat da sam se zaljubio u nju. Mislio sam da može biti nešto između nas. Bio sam spreman sve učiniti za nju. a što je ona učinila? Odlučila je otići bez odgovora pod izgovorom da joj je dosta. Na licu joj se vidjelo da laže.
Sad mi treba moj najbolji prijatelj zvani viski. Otišao sam u obližnji kafić i naručio viski. Poslije toga još jedan pa još jedan i tako sam već izgubio broj popijenih viskija. Osjetio sam da mi mobitel zvoni. Pogledao sam i vidio da piše: Tina. Ma jel'? Sad me se sjetila. Nasmijao sam se ironično i dovršio svoj viski.