Utakmica (Ante Rebić)

18.

Ante's POV
Jedva otvaram oči i gledam oko sebe. Uglavnom je sve jako bijelo. Polako vrtim film unatrag i sjetim se svega. Ni malo mi nije žao što sam dobio metak, za Tinu bih i umro, samo me strah da njoj nešto nije napravio. Takve osobe mi se stvarno jako gade. Čujem otvaranje vrata te automatski prebacim pogled na njih. Očekivao sam Tinu, ali na vratima je stajala moja sestra Katarina (Kata),  a iza nje su bili i Mara i roditelji. 

Nediljka (mama): "Sine, što ti se to dogodilo?" , odmah je potrčala k meni. 

Ante: "Ma ništa strašno" , rekao sam i nasmijao se.

Nediljka: "Kako nije ništa sine, pa pogledaj se"

Ante: "Za nju bih i umro"

Mara: "Molim? Za koga to? Jel' ti to imaš neku, a da ja to ne znam?" , odmah me napala.

Ante: "Ovaj....ajmo to tako reći"

Boško (tata): "Kakva ti je to djevojka ako si zbog nje morao primiti metak? Oprosti sine, ali ne razumijem to" , da, to vam je moj tata. Inače, na prvu se čini jako strog, ali vjerujem da će mu se Tina svidjeti. 

Ante: "Tata, smiri se. Sve ću vam objasniti, ali bez obzira na sve, prihvatit ćete ju. Vidjet ćete da će vam se svidjeti" 

Kata: "Nadam se"

Mara: "Ajde pričaj" , naredila mi je te sam krenuo s pričom. Dosta dugo je to trajalo, ali želio sam im sve reći.

Boško: "Jesi siguran da to nije neka sponzoruša?"

Ante: "Dosta tata! To je prvi i zadnji put da si to rekao za Tinu" , povisio sam ton.

Mara: "Znači zove se Tina?" , upitala me je te mi uputila neki čudan pogled. 

Ante: "Da" , začulo se otvaranje vrata. To je sigurno Tina. Svi smo pogledali prema vratima te ugledali moju ljepoticu. Prvo je bila malo zbunjena, ali kad me ugledala budnog, osmjeh joj se nacrtao na licu. Odmah mi je potrčala u zagrljaj. 

Tina: "Dobro si?" , upitala me je tiho. 

Ante: "Jesam, ljepotice" , rekao sam te joj otisnuo kratki poljubac u obraz. Malo se zacrvenila, a onda je pogledala prema mojima. Mogao sam primijetiti da joj je bilo neugodno. Sjedila je kraj mene na krevetu. Imao sam osjećaj kao da se jako uplašila pa sam ju zagrlio oko struka kao znak da se ne boji. Svi smo šutjeli, sve dok Mara nije odlučila probiti tu tišinu.

Mara: "Ti si Tina,  jel' tako?" , upitala ju je te joj prišla malo bliže.

Tina: "Ovaj...jesam" , čim je Tina odgovorila potvrdno, Mara ju je "napala", u prijevodu, toliko ju je zagrlila da ju je skoro ugušila. Na to sam se nasmijao. 

Kata: "Alo, nemoj mi ugušit buduću nevjestu" , rekla je Kata.

Mara: "Neću ne brini" 

Kata: "Oprosti, to su njezini izljevi ljubavi. Usput, ja sam Kata, sestra ovog ovdje mamlaza" , rekla je te me pogledala.

Ante: "khm, i ja sam prisutan" ,rekao sam još uvijek držeći Tinu oko struka.

Kata: "Ma znam ja, ali Tina mora znati s kim je zapela." , inače, Kata me jako voli provocirati. 

Ante: "Aha, kako god"

Nediljka: "Ja sam Nediljka" , predstavila se moja mama.

Tina: "Tina. Drago mi je upoznati Vas"

Nediljka: "Nemoj da ti bude neugodno. I molim te nemoj me oslovljavati s Vi. Dovoljno je samo Nediljka"

Tina: "Uredu"