Utakmica (Ante Rebić)

13.

Nakon što su svi otišli iz bolnice, ostala sam sama, u četiri zida. Ležala sam u krevetu i razmišljala jesam li dobro postupila. Jesam li trebala otjerati Antu? Ili sam mu sve trebala reći? Da opet biram, mislim da bi isto izabrala. Jednostavno ne mogu dopustiti da Ante nastrada. Previše mi je stalo do njega....

Med. sestra: "Gospođice...gospođice" , dozivala me je medicinska sestra.

Tina: "Umm.... Oprostite, nešto sam se zamislila."

Med. sestra: "Uredu je. Došla sam Vam reći da ću Vam za jedno pola sata dovesti cimera. Nadam se da Vam neće smetati", ova žena je stvarno ljubazna i draga.

Tina: "Može. Ne smeta mi. Samo Vi radite svoj posao"

Med. sestra: "Drago mi je da smo brzo našle zajednički jezik."

Tina: "I meni", pozdravila me je te izašla iz sobe. Nadam se da će mi dovesti neku normalnu osobu, a ne nekog zahtjevnog, znatiželjnog, dosadnog, napadnog....
Nakon pola sata, medicinska sestra je dovela nekog mladog dečka. Činio mi se zdrav, ali sigurno nije kad je ovdje u bolnici.

Med. sestra: "Evo, dovela sam ti cimera. Nadam se da ćete se slagati", rekla je te pomogla dečku da legne na krevet. Pomogla mu je oko svega potrebnog te je napustila sobu. Jedno desetak minuta smo šutjeli, ali onda sam odlučila prekinuti tu tišinu.

Tina: "I, zašto si ti ovdje?"

Dečko: "Ja?", jel' on mene zeza?

Tina: "Da ti", rekla sam pomalo bezobrazno.

Dečko: "Dobro, nemoj se ljutiti. Tu sam zbog kolena. Ti?"

Tina: "Umm... Ja... Ovaj.... Prerezala sam si vene"

Dečko: "Super. Smestili su me s nekom ludakinjom"., promrmljao je za sebe, ali sam ga ipak čula.

Tina: "Nisam luda. Ne brini. To je bio samo trenutak slabosti", rekla sam, a on me je čudno pogledao.

Tina: "Šta me tako gledaš?"

Dečko: "Ma ništa. Ne shvatam kako može biti trenutak slabosti. Malo je čudno"

Tina: "Kad si vezan za nekoga, a moraš ga povrijediti...i to je čudno pa se događa"

Dečko: "Ne shvatam te", bio je skroz zbunjen.

Tina: "Ma nema veze. Ne želim te još više uplašiti", rekla sam i nasmijala se. Dečko se također nasmijao. Tek sad sam skužila da mu ne znam ime.

Dečko: "Kako se zoveš?", preduhitrio me...

Tina: "Tina. Ti?"

Dečko: "Ne znaš tko sam ja?"

Tina: "Um, malo si mi poznat, al ne znam odakle"

Dečko: "Luka. Luka Jović", rekao je te mi pružio ruku. Prihvatila sam ju te smo se rukovali.  Tek sad sam shvatila tko je on

Tina: "Oprosti što te nisam prepoznala, ali ne pratim baš previše Eintracht"

Luka: "Ne pratiš, a znaš za koji klub igram?", sumnjičavo me je pogledao.

Tina: "Da, ovaj, to je duga priča"

Luka: "Pa imam ja vremena", rekao je te se nasmijao.

Tina: "Ma ne želim te zamarati svojim glupim pričama"

Luka: "Ma ne smaraš me. Ne brini"

Tina: "Dobro, ali ne smiješ ništa reći Anti"

Luka: "Anti ? Rebiću?"

Tina: "Da."

Luka: "Dobro...", bio je baš zbunjen.

Tina: "Pa uglavnom, sam pratila Eintracht samo zbog Ante. Inače, veliki sam fan naše reprezentacije."