Utakmica (Ante Rebić)

25.

Nakon utakmice otišla sam u hotel te sam se odmah počela spremati jer već sutra letimo u Varaždin na prijateljsku utakmicu s Tunisom. Ante se još nije vratio, ali uskoro bi trebao. Dok sam spremala kofer, netko me nazvao. Bila je to Iva te sam se odmah javila.

Tina: "Halo"

Iva: "Ne vraćaj se u Zagreb" , čula sam Ivu kako viče.

Tina: "Molim? Zašto?"

Iva: "Boris..on je pobjegao iz zatvora i traži te. Danas sam ga vidjela, ali on mene nije"

Tina: "ali kako?"

Iva: "Ne znam. Razgovarala sam s prijateljicom koja radi u policiji i rekla mi je da je najbolje da se ne vraćaš dok ga ne  uhvate"

Tina: "Ok, a što ako tebe napadne?"

Iva: "Ne brini ne za mene. Već sam se čula s Andrejom te ću otići s njim u Njemačku."

Tina: "Ok. Hvala ti što si mi javila. Čuvaj se"

Iva: "Nema na čemu. I ti se čuvaj. Ako bude nekakvih promjena javi mi."

Tina: "Ok. I ja ću tebi ako prije saznam. Vidimo se"

Iva: "vidimo se", rekla je te poklopila. Moram priznati da me ovaj razgovor s Ivom jako uznemirio i da me je strah. Di ću? Što ako me nađe? Uffff. 

Ante: "Tina...Što si se tako zamislila?" , čula sam Antin glas te se trgla. Stvarno nisam čula kad je ušao u sobu.

Tina: "Ne smijem se vratiti u Zagreb", rekla sam tužno.

Ante: "Zašto? Ne razumijem "

Tina: "Boris je pobjegao iz zatvora" 

Ante: "Molim? Kakvi su to nesposobni policajci kad im jedan kreten uspije pobjeći?", bio je jako ljut

Tina: "Molim te smiri se. Nemoj se nervirati. Kad ga uhvate sve će biti dobro."

Ante: "A što ćemo onda?"

Tina: "Ne znam. Strah me uopće ići u Varaždin. Mislim, Varaždnin nije tako blizu Zagreba, ali opet je. Udaljenost je manja od 100 km. Ne znam šta da radim"

Ante: "Nećeš ić. Ne zanima me, ali nećeš riskirati"

Tina: "Hvala ti što misliš na mene, ali znaš da mi je to posao"

Ante: "Znam, ali ne želim da nastradaš. Ne ideš i točka"

Tina: "Gle, ne želim više izostajat s posla. Ionako mi to ovisi o fakultetu. Ako ne budu zadovoljni sa mnom mogu se pozdravit sa svime"

Ante: "To se neće dogoditi. Jel' jasno? Ako treba ja ću pričati s izbornikom"

Tina: "Ne! Ti nećeš ništa radit. Sad si ljut i samo ćeš pogoršat situaciju. Idem ja pričat s njim", rekla sam iz izašla iz sobe te se uputila k izborniku. Pokucala sam na njegova vrata i kad sam čula 'naprijed', ušla sam. 

Tina: "Dobar dan izborniče."

Z. Dalić: "Dobar dan. Izvoli?"

Tina: "Čestitam Vam na pobijedi, ali  ovdje sam zbog nečeg drugog. Možete li naći zamjenu za mene protiv Tunisa?"

Z. Dalić: "Mogu, ali zašto?"

Tina: "Pa Boris je pobjegao iz zatvora i mogao bi opet nekog napasti, kao što je Antu. Znam da ne trebam miješati privatno i poslovno, ali....."

Z. Dalić: "Ako je život u pitanju, radu ću ti naći zamjenu."

Tina: "Hvala Vam puno. Jako mi je neugodno zbog svega, ali takva je situacija."

Z. Dalić: "Razumijem te. I sam bi tako postupio"

Tina: "Hvala Vam još jednom. Idem se spremiti"

Z. Dalić: "Uredu. Sretno", rekao je te sam izašla van te krenula u svoju sobu. Bilo mi je drago da me izbornik ne osuđuje i da me razumije. Kad sam ušla u sobu, Ante je sjedio na krevetu i razmišljao. Kad je čuo da sam ušla odmah je pozornost prebacio na mene.

Ante: "Što je rekao?"

Tina: "Rekao je da je uredu i da će mi rado naći zamjenu ako je život u pitanju"

Ante: "Jesam ti rekao da neće biti problema?"

Tina: "A jesi. Iskreno ne znam ni di ću" 

Ante: "Da. Što se toga tiče, razmišljao sam i što misliš da naši ljetni praznici krenu sutra?"

Tina: "Kako to misliš?"

Ante: "Pa da ti i ja odemo k mojima u Vinjane, a onda ćemo se dogovorit što dalje"

Tina: "Pa to je ok, ali ne bih tvojima smetala"

Ante: "ma šta smetala, njima će biti drago"

Tina: "Misliš?" 

Ante: "Znam"

Tina: "Dobro onda", rekla sam i nasmijala se. Ante mi je odlučio pomoći u pakiranju. Dok sam ja slagala odjeću on je pronašao komlet čipkanog donjeg rublja koji više otkriva nego pokriva. Uglavnom, dobila sam ga od Ive za rođendan, ali ga nikad nisam obukla.

Ante: "Nisam znao da nosiš ovakve stvari", rekao je uz mali perverzan osmjeh dok je u rukama držao moje čipkane gaćice.

Tina: "Pa...zapravo to nikad nisam ni obukla", rekla sam i imam osjećaj da sam se skroz zacrvenila.

Ante: "Ma nemoj me sad muljat..."

Tina: "Ma ozbiljno ti kažem. Dobila sam ga od Ive za rođendan, ali ga još nikad nisam obukla. Uostalom pogledaj grudnjak pa ćeš vidjeti etiketu koju još nisam skinula", pogledao je i sam se ujerio da govorim istinu.

Ante: "U tom slučaj, uskoro ćemo to morat promijenit"

Tina: "Ti stvarno misliš da ću ja to nosit?", pogledala sam ga upitnim pogledom.

Ante: "Ne mislim, nego znam"

Tina: "A kako to znaš?"

Ante: "Tako što ćeš to napravit za mene. Nagovorit ću te, kad tad"

Tina: "Kako god. Vidjet ćemo"

Ante: "Da, da. Vidjet ćemo", rekao je smijući se.  Uskoro smo završili pakiranje te smo se uputili u Vinjane.

Hej hej....
- usputni?