Utakmica (Ante Rebić)

21.

Otvaram oči i pomislim: Još jedan novi dan. Da, bila sam upravu. Svanuo je još jedan novi dan, a to je bila subota - dan kad nemam nikakvih obaveza za fakultet, dan koji je stvoren za odmaranje. Pogledam na drugu stranu kreveta i vidim Antu kako me gleda.

Tina: "Jutro. Od kad me tako promatraš?"

Ante: "Ne brini, maloprije sam se probudio"

Tina: "Ma ok je. Kako si? Jesi dobro spavao?"

Ante: "Kad si ti kraj mene, ja uvijek dobro spavam" , rekao je te se nasmijao i jednom rukom me zagrlio.

Ante: "Nego reci mi ljepotice, što ćemo danas raditi?"

Tina: "Ne znam. Šta bi mogli?"

Ante: "Ja pristajem na što god ti kažeš"

Tina: "Aww, duša moja." , rekla sam te ga poljubila u obraz.

Ante: "To je najbolje što znaš?" , upitao me je te mi namignuo.

Tina: "Ne, ali moraš zaslužiti"

Ante: "ma jel'? A kako to?"

Tina: "Ne znam ja. Potrudi se saznati" , rekla sam nasmijano, a onda mi se Ante približio još više te me počeo ljubiti po licu i vratu, ali vješto je izbjegavao usne. Moram priznati da mi se jako svidjelo. Jednom riječju, savršeno. 
Odjednom je zazvonio mobitel. 

Tina: "Moram se javiti" , rekla sam Anti, a on nije bio baš zadovoljan time. 

Tina: "Hej Iva"

Iva: "Hej" 

Tina: „Nešto se dogodilo pa me zoveš ili ?"

Iva: „Pa.....i da i ne. Uglavnom, ako ste budni, Andrej i ja bismo došli do vas jer vam moramo nešto reći"

Tina: „Ok. Dođite. Ionako smo budni, a i ostalo je torte od jučer"

Iva: „Mmm torta. Jedva čekam. Vidimo se za pola sata"

Tina: „ok. Vidimo se" , rekla sam te poklopila.

Ante: „I šta je bilo tako važno da nije moglo pričekat?"

Tina: „Iva i Krama nam nešto moraju reći pa će doći za pola sata. Ljutiš se?"

Ante: „Ne ako me poljubiš" , rekao je, a ja sam se nasmijala na to, ali sam ga ipak poljubila. Nakon desetak minuta izležavanja, ustali smo se te se obukli i sredili. 

Kad smo začuli zvono, ja sam otišla otvoriti vrata. Iva je odmah skočila na mene.

Iva: „heeeeeeeeej. Pa kako ste mi?"

Tina: „Dobro, a vidim da si i ti"

Iva: „Pa da, tako nekako"

Ante:"Ajde uđite i sjednite" ,rekao je te su oni to i učinili. Ja sam im donijela torte i skuhala nam kavu te im se pridružila.

Ante: „I? Što ste nam imali za reći?"

Krama: „Pa ovako.... možda je malo rano, ali mi se volimo i planiramo se vjenčat"

Ante & Tina: „Molim?"

Tina: „Pa kako to? Jučer niste ni bili u vezi"

Iva: „Dogodilo se. Jednom smo spavali i ostala sam trudna te smo se dogovorili da bi bilo najbolje da se vjenčamo"

Ante: „Čestitam vam, ali jeste vi sigurni i to? Mislim ne želim da me krivo shvatite, ali ako ćete se vjenčat samo zbog bebe, to nema smisla"

Tina: „Slažem se s Antom. Ako ste sigurni u to što osjećate jedno prema drugom, onda ok, ali ako niste možda bolje da pričekate da se beba rodi pa ćete vidjeti kako ćete funkcionirati zajedno."