Obeležen njenim usnama 🔚

Prvo poglavlje

nedelja, 11. januar 2015.

pola jedan ujutru

Beograd

U klubu je baš prijatna atmosfera, ali je zagušljivo i prevruće. Ili je možda samo meni jer me momak iz obezbeđenja guta pogledima od kako smo Branka – moja sestra od ujaka – i ja došle. Primetila sam da me je dobro odmerio pogledom kad smo stigle ispred kluba. Pričao je sa kolegom i zastao sa pričom kada smo mu pružile rezervacije. Nije ništa rekao, samo nam je oslobodio prolaz da uđemo unutra.

Trudila sam se da ne obraćam pažnju i da mi bude svejedno, ali nemoguće je. I on je meni privlačan. Kao da ga odnekud znam, đavo ga odneo. Dolazim nekoliko puta godišnje u Beograd i skoro svakog vikenda izlazim, ali ne bih rekla da smo se sreli u nekom klubu, kafiću ili restoranu. Jako slabo i poznajem Beograd da bih ga negde drugde srela. Dok sam mozgala, odmeravala sam i ja njega pogledom, pokušavajući da se setim.

Sranje!

Krenuo je ka meni, a ja sam u tom trenutku želela u zemlju da propadnem. Da bežim nemam kud, da ga ignorišem neće vredeti. Hvata me panika.

Sranje!

Stoji ispred mene i gleda me nekoliko trenutaka, a onda mi pruža ruku.

– Zašto je lepa gospođica usamljena?

Podigla sam obrvu. – Zašto mislite da sam usamljena?

– Samo dva puta ste ustali da igrate od kako ste došli, a vaša prijateljica je sve vreme na nogama.

– Sestra. – ispravila sam ga.

– Kako god.

– Imala sam naporan dan, ali nisam mogla da je odbijem. Rezervisala je još pre mesec dana.

– Hoćete li da izađemo malo ispred ako vam je ovde previše vruće?

– Nema potrebe, stvarno.

– Molim vas. – pruža mi ruku i ja je prihvatam i krećem sa njim. Izašli smo ispred kluba i on mi je ponudio cigaretu.

– Ne bih, hvala.

Klimnuo je glavom i zapalio cigaretu. – Ja bogami bez kafe i cigarete ne mogu da izguram dan, a ni noć.

Njegova blizina je opasna – neodoljivo je privlačan.

Šta je meni?

– Iz Beograda ste? – posmatra me.

– Ne, ne, ovde sam došla u goste.

– U goste? A gotovo sam bio siguran da ste odavde, jer ste mi mnogo poznati. Kao da smo se viđali ranije.

Slegnula sam ramenima. – Izvinite, ali i vi ste meni poznati.

Raširio je oči. – Znači postoji mogućnost da se ipak poznajemo. Hej, je l' se slažeš da ne persiramo jedno drugom? Možda sam malo stariji od tebe, ali ne previše.

– Nema problema.

– Znači, znamo se odnekud.

– Verovatno, ali ne znam odakle. Ovde kad dođem izlazim sa sestrom i njenim društvom, ali mislim da se nismo upoznali tako.

– Sigurno nismo. Retko izlazim. Jesi li prvi put u ovom klubu?

– Da, da, prvi put.

– Gde ste ranije izlazile?

– Kako kad. Obično u Hramu, Kamikazi, Bumerangu...

– Nikada nisam bio niti radio tamo. Znači nismo se upoznali u provodu.