Obeležen njenim usnama 🔚

Deveto poglavlje

subota, 14. februar 2015.

Beograd

Vratile smo se oko pola tri ujutru kući. Branka je odmah otišla do svoje sobe i ubrzo zaspala, a ja sam se na brzinu istuširala i legla. Nisam mogla da spavam, okretala sam se i na kraju pustila tv. Valjda ću tako zaspati.

Odjednom čujem vibraciju svog telefona.

Strahinja.

– Hej. – javljam se.

– Otključaj vrata, hladno mi je.

– Pa gde si ti?

– Ispred kuće.

– O Bože, ti si lud.

– Hajde požuri dok tvoji nisu primetili lopova.

Nasmejala sam se i otišla da mu otvorim. Čim me je video odgurnuo me je, zatvorio vrata i pribio uz njih.

– Ne mogu da zaspim bez tebe. Nisam želeo da idem kući. – govori mi dok spušta nežne poljupce svud po meni.

– Direktno iz kluba si došao ovamo?

– Direktno. Završio sam smenu i po prvi put mi se nije išlo kući da spavam, a obično jedva čekam da se dočepam kreveta.

– Dođi. – uhvatila sam ga za ruku i povela ka sobi. – Samo budi tih, molim te.

– Pokušaj ti da budeš tiha dok te budem jebao posle. – šapuće, a meni se od tih reči naježila koža.

Ulazimo u sobu.

– Pobegla si mi, nisi htela da me sačekaš da završim smenu.

– Nisam mogla, Brankica me je udavila jer su joj ujka i ujna naredili da dođe ranije kući.

– Zbog ispita?

– Da, sledeća nedelja joj je opasna.

– Dobro, opravdala si se. Primaš li me u svojoj postelji? – smeje se.

– Pa sad... razmisliću.

Prišao mi je i zagledao se u moj prsten.

– Savršeno ti stoji. – hvata me za ruku i ljubi je. – Hvala ti.

– Hvala tebi što mi pomažeš da prevaziđem sve svoje strahove i da ponovo zavolim.

– Činiću to do kraja svog života ako treba.

U sobu ulazi ujna.

O, ne.

Gleda nas zapanjeno.

– Jeste li vi normalni? – upitala nas je.

– Nismo, ujna. – smeje se Strahinja.

– Ako ti ujka ustane... – pokušava da bude ozbiljna i da mi zapreti, ali ja je dobro poznajem i znam da se samo trudi da deluje tako.

– Ćuti, nemoj nikome da kažeš, molim te.

– Neću, neću, ali ako vas neko čuje...

– Neće niko, bićemo tihi. Obećavamo. – govorim joj.

– Laku noć. – smeje se i izlazi iz sobe.

– Ujna ti je carica. Hajde da legnemo.

Na brzinu smo se skinuli – ja sam obukla spavaćicu, a Strahinja je legao pored mene u boksericama.

– Ja sam baš umorna. – pogledala sam ga.

– I ja sam. Sada mogu da zaspim jer si ti pored mene.