Obeležen njenim usnama 🔚

Četvrto poglavlje

Sat vremena kasnije smo stigli ispred ujnine kuće. Zatekli smo je u dvorištu kako širi veš. Čula je automobil dok sam se parkirala, ali se nije okretala – mislila je da sam sama.

– Stigla si, mila. Je l' je uspeo lepotan da te ubedi da ostaneš do sutra?

Pocrvenela sam i pogledala Strahinju.

– Sigurno nije, čim si se već vratila. – zakačila je poslednju stvar i okrenula se.

– Uh, uh, uh. – gleda nas iznenađeno.

– Dobar dan, gospođo. – pruža joj ruku.

– Ruke su mi pune, rukovaćemo se unutra. – odgovara ujna vidno uzbuđena.

– Kupili smo ti sve, ujna. – nasmejala sam se široko.

Ujna klima glavom. – Da, da, da, vidim. Hajdemo unutra. – ide ispred nas, otvara nam vrata i svi zajedno ulazimo unutra.

– Gde da spustim kese? – upitao je Strahinja.

– Ovamo u kuhinji. – pokazuje mu rukom ka kuhinji dok odlazi do kupatila i ostavlja praznu korpu od veša.

– Zašto mi nisi poslala poruku da će i lepotan doći sa tobom? – upitala me je ujna tiho. – Mogla sam na brzinu da spremim neki ručak...

– Neplanirano je došao.

– Ma mogla si usput da mi javiš. Da spremim nešto, a ne da dočekam čoveka dok širim veš.

– Opusti se, biće dana i za ručak.

Ujna je podigla obrve. – Je l' to znači da...

Klimam glavom. – Pokušaćemo, pa šta bude. Gde je Branka?

– Tvoja sestra se još uvek izležava. Uh, došlo mi je malopre da je izudaram dobro.

Naišao je Strahinja. – Gospođo, ostavio sam. Mogu li do kupatila da operem ruke?

– Da, da, naravno. Idem ja da skuvam kafu. – otcupkala je do kuhinje.

Krenula sam za njom.

– Lepo sam ti pričala da pokušaš s nekim i da taj neko može da ti pomogne. A ovaj macan je idealan za tebe. Em što se poznajete od malena em je... prelep.

Nasmejala sam se. – Tako se poklopilo sve. Pokušaćemo pa ćemo videti.

– Navijam za vas.

Ujna i Strahinja su odmah pronašli zajednički jezik i imali bezbroj tema za razgovor. Meni je baš prijala atmosfera – kao da je svakodnevno sa nama i da non-stop pijemo kafu sa njim. Poželela sam da ovako bude zauvek. Da se nikada više ne odvojimo.

– E sad ćemo da zovemo baba Jagodu. – uzima ujna telefon sa stola.

– Njen lik nikada neću da zaboravim. Prema meni je uvek bila dobra i branila me od ove divljakuše ovde. – gleda me.

– Koliko sam se ja promenila od tada, toliko je baka ostala ista. Videćeš. Godine joj ne mogu ništa.

– Koliko godina ima baka?

– Šezdeset šest.

Prekida nas bakin glas. Javila se preko vibera i trenutak kasnije je vidimo na kameri.

– Zašto se ne javljaš, kevo? – smeje se ujna.

– Uh, dok sam došla do telefona. Bila sam u bašti. – odgovara zadihano i seda. – Šta vi radite, šta ima novo?

Ujna je pomerila kameru ka Strahinji. – Je l' poznaješ ovog dečka? – upitala je babu a baba se zagledala u Strahinju, a potom stavila naočare za vid.