He's a bad boy, sweety 🔚

6# Moja obitelj-sranje

Doma me dočekalo ispitivanje.

"Gdje si bila?" Pitala je majka sjedeći za stolom ne gledajući me.

"U šopingu s curama..." Oprezno sam rekla.

"U šopingu? Ona je bila u šopingu..." Ironično je rekla. "Jesi pitala koga?"

"Rekla sam spremačici..-

"Sluškinji."

"Sluškinji... da vam kaže jer vas nije bilo doma."

"Aha..."

Ovo je loše. Smišlja kaznu. Što će mi sada dati...

"Prekršila si pravilo 275. Prije odlaska u šoping pitaj smiješ li ići."

"Što?? Nemamo tog pravila. Vrlo sam sigurna da ga nema na popisu..-

"I to bi značilo... Dva tjedna nema gledanja tv-a i serija." Ignorirala je moje istinite žalbe.

"Ja... Ali kako sam mogla znati da je to pravilo kad ga nema na popisu." Ostala sam smirena.

"Dajana!!" Zaderala se. U dnevni je brzo ušla spremačica, ili kako to ona kaže sluškinja.

"Trebate nešto gospođo?" Pitala je pognute glave.

"Na popis pravila stavi pravilo 275. Prije nego što odeš u šoping pitaj RODITELJE smiješ li ići."

"U redu."

"I da, ovaj čaj nema okusa. Želim novi u sobu." Ustala je. "I još nešto Helena, nema dovođenja prijatelja kući do kraja mjeseca. Kuća, škola. Škola, kuća." Otišla je.

Napravila sam ljutu facu i zalupila vratima sobe. Baš me živcira. Ali nemam ništa od ljutnje ako ju ona ne vidi. Ili ne čuje... Upalila sam radio i ubacila CD od All time low. Pojačala sam do kraja. Zaključala sam sobu i legla u krevet.

Ne znam što je s mojim životom. Roditelji me mrze, braća se ponašaju kao da sam smeće, nemam prave prijatelje... Nemam prijateljicu koja bi me tješila, koja bi mi bila rame za plakanje, govorila mi da je uz mene u bilo kojem trenutku... Svi imaju nekog takvog osim mene. Ja sam uglavnom ta osoba koja će pomoći svima ali pomoć joj neće biti uzvraćena. Zatvorila sam oči i počele su mi teći suze. Zaspala sam.

(...)

Jutro je i čujem alarm. Umorno ustajem iz kreveta. Sve me boli i spava mi se. Jučer sam zaspala u vrlo neudobnom položaju. Otišla sam u kupaonicu. Oprala sam se i obavila jutarnju higijenu i stavila korektora jer su mi podočnjaci do poda. Obukla sam prvo što mi je došlo pod ruku. Crna hudica i crna trenirka. Baš po mom današnjem raspoloženju. Spremila sam knjige u torbu i otišla na doručak. Nakon doručka vozač nas je odvezao u školu.

"Helenicee!" Odma su me napale cure. "Danas navečer. Ne zaboravi." Namignule su mi i otišle. Babe.

"Danas navečer..?" Gita se naslonila na stup. "Jesi čuo buraz, naša Helenica ide na party. Bez nas!"

"Molim?! Čekaj dok starci saznaju."

"Hej, hej, hej. Nitko neće saznati. A i vi možete ići..."

"Vidiš kako se mi znamo dogovoriti." Ponosno je rekao Gabi.

"Ja imam neki plan za bijeg... Ali ne znam, nije dovršen."

"Kakav plan?" Iza Gabrijela je iskočio neki lik."

"Em... O odlasku u klub."

"Mogu vas ja odvesti, ionako danas je neki okupljanje u klubu "Hell".

"Dobro, prijevoz riješen. Imamo cijeli dan za smišljanje, tako da se potrudite."

"A ne, Helenice. Ne ide to tako." Gita je kružila oko mene. "Mi ne idemo s tobom. Mi već imamo plan. Ti se trebaš sama snaći. Mi te samo nećemo cinkat starcima."

"Tako je, ti se trebaš potruditi."

Koja su oni govna od ljudi. Kao da nismo u rodu.

"Sad samo jedno pitanje" javio se ovaj novi "tko je ona..?"

"Naša šugava sestra." Gita je preokrenula očima.

"Znam se sama predstaviti. Ja sam Helena."

"Ivan." Pružio mi je ruku i gledao čudno u mene.

"Samo probaj stari, ali ona je neiskusna. Nije se nijednom poljubila a kamoli bila s nekim u krevetu." Ispalio je Gabi.

"Vidim imam veliku konkurenciju..." Promrmljala sam. "Ali nebi ni bila s nekim tko je mlađi od mene." Ušla sam u školu.

Zvonilo je i ja sam sjela do Kiare.

"Hej, što ima?" Pitala je nasmiješeno.

"Ah... Ne pitaj. Život mi je koma..." Očajno sam glavu stavila u ruke.

"Ajde, ispričaš mi sve pod odmorom."

Potvrdno sam kimnula i pratila nastavu jer je došla učiteljica. Svi su utihnuli osim Lucasa i Tamare koji su se žvalili u zadnjoj klupi do panoa. Profa se nije obazirala samo je nastavila kao da ih nema.

________________

Evo ljudi novi nastavk. Znam da ne izlaze tako često kao kod prošlih knjiga, ali to je zato što nemam inspiracije.
Volim vas i hvala svima koji čitaju ovu knjigu😊