He's a bad boy, sweety 🔚

20# Priznanje

LUCAS P.O.V.

Nadam se da je shvatila da ono neće biti samo učenje. Istina, treba mi pojasniti neka sranja iz kemije jer sam ja totalni antitalent za kemiju, ali imam još nešto u planu. Iskoristit ću je. Mislim da je tamo savršen trenutak za to.

Sjedim na tribinama i pušim. Inače, ne pušim tako često, ali sad mi se baš pušilo.

Od kad mi je Helena rekla da mi treba nešto pokazati, ne mogu prestati razmišljati o tome. Vidio sam joj strah u očima. Možda misli da mi se neće svidjeti njezina soba... Ili imaju neku tajnu prostoriju u kući i hoće mi ju pokazati! Mislim da je to.

U mojim razmišljanjima me prekinula Tina koja je mrzovoljno sjela do mene i ispružila dlan. Dao sam joj cigaretu i zapalio je. Izdahnula je dim. Izgleda božanstveno, ali Helena je ljepša. Nitko nije tako smotan i sladak u isto vrijeme.

"Imaš ideju tko mi je to mogao napraviti?" Progovorila je.

"Stvarno nemam pojma." Gledao sam u prazno.

"Ne laži mi! Znam te od djetinjstva i znam kada lažeš!"

Pogledao sam ju. "Tina, Tina... Da imaš imalo mozga, sama bi shvatila tko bi se jedino usudio usprotiviti tebi." Ustao sam, zgazio gotovu cigaretu i izašao iz sportske dvorane.

(...)

Škola je završila i čekam Helenu kod svog auta. Vidim da se svađala s onom prvašicom.... Mislim da se zove Gita, nemam pojma.

Došla je do mene ljutog izraza lica i sjela u auto bez pozdrava.

"Okej..." Rekao sam i ušao na vozačko mjesto. "Što se tamo dogodilo?" Pitao sam pokazujući na Gitu koja je gledala u Helenu pogledom koji je značio "razapet ću te na križ".
Vidim da Helena već smišlja plan kako napakostiti i Giti.

"Dosta mi je!" Povikala je. "Ta mala mi uništava život." Oštro me pogledala. Ježim se od tog pogleda. Ali isto izgleda slatko na njoj.

"Smiri se, nećeš ništa tako postići." Rekao sam. "Što je napravila da te tako raživciralo?"

"Pa sad... Ajmo od početka." Smirila se." Dakle, Gabriel i Gita su mi brat i sestra."
Gledao sam ju u čudu.
"I rekli su da ako to nekome kažem da će mi uništiti život jer kao oni su popularni i ne žele da ih ponižavam. I znam da su sposobni uništiti nekome život, u ovom slučaju meni, nebi im bilo prvi put. A također, nemaju sedamnaest nego petnaest."

Prvo sam šutio ne znajući što reći na to. "Znaš... Drago mi je što si mi rekla."

"Mislim, nebi ti ja to govorila da nisi tako zapao za mene. Vjerujem da bi ti bilo čudno što nikad ne dopuštam da vidiš moju kuću."

"Bilo bi." Nasmijao sam se. "Nisam znao da su oni takvi."

"Da, puno još ti ne znaš. Ajd vozi sad u vilu di je bio party neki dan. Jer tamo živim, očito." Rekla je i stavila sunčane naočale. "Sviđa mi se ovaj kabriolet."

"I meni, jučer kupljen." Ponosno sam rekao.

"E i da ne zaboravim" iz ruksaka je izvadila vrećicu "tu ti je odjeća od tvoje sestre."

"Hvala." Bacio sam vrećicu otraga i upalio auto.

Moram promisliti dobro o tome hoće li biti nešto od izazova s Louisom. Sad kad mi je ovo rekla, žao mi ju je i želim joj pomoći. Ne mogu vjerovati da su joj oni brat i sestra i da se tako ponašaju prema njoj. Koga ja zavaravam, moram reći Louisu prvom prilikom da odustajem od toga da ju iskoristim. Jer to bi ju slomilo. Imam osjećaj da mi vjeruje.

"Lucas..?"

"Hm?"

"Vidiš ti da ćemo se zabiti u stup ako ne skreneš..?" Pitala je pažljivo.

"Sranje." U zadnji čas sam okrenuo volan.

"Što ta droga radi ljudima..." Promrmljala je i pogledala kroz prozor. Nasmiješio sam se. Ona je posebna i ne želim ju izgubiti.