He's a bad boy, sweety 🔚

12# Čari školske kuhinje

"Dakle?" Veronika je podigla obrvu. "Kuda sad?"

"Ja sam gladnaa." Cvilila je Gita.

"Onda se pogladi." Rekla je nezainteresirano Kiara.

"Molim..?" Pitala je Roza.

"Nije bitno." Odmahnula sam rukom. "Idemo onda u kuhinju?"

"Daa, samo sam to čekao!" Poskočio je Ivan.

"Ja i Roza ostat ćemo tu." Hladno je rekao Daniel.

"Isto kao i ja i Gabriel." Piskutavim glasom je rekla Veronika.

Ivan je primio Gitu za ruku i istrčali su van i smijali se. Ah, djeca. Sad mi je prilika Kiaru uhvatiti na samo. Povukla sam ju sa strane, a Louis i Lucas su nastavili hodati dalje.

"I? Da čujem." Smješkala sam se.

"Što da čuješ?" Pravila se kao da nema pojma o čemu pričam.

"Sviđa ti se Louis."

"Što? Nee." Gledala je u pod.

"Pričaj ti što želiš ali ja mislim da bi bili odličan par."

"Stvarno tako misliš? Ja mislim da će me on povrijediti kao i svi prije njega. On nije ženskaroš, ali ne vjerujem mu u potpunosti. Mislim da sam mu samo zabava sada dok smo u školi."

"Ako je tako, naći ćeš nekog boljeg."

"Ajmo." Nasmijala se i povukla me. Danas me ljudi samo povlače. Trčale smo do Lucasa i Louisa. Kad su nas primjetili, utrkivali smo se do kuhinje.

Kuhinja i kantina smještene su u stražnjem djelu škole. Do njih se dođe dugim širokim hodnikom.

"Ajde ljudii, nemamo cijeli dan! Ovaj, noć!" Čuli smo Ivana kako se dere na kraju hodnika.

Kad smo stigli, kantina je bila zaključana.

"Prepustite ovo meni." Rekla je Kiara. Spretno je ukosnicom otključala bravu na vratima.

"Objasnit ćeš mi to poslije." Šapnula sam joj jer me zanimalo kako joj je to tako lako uspjelo. Ja nebi uspjela otključala vrata ni da mi život ovisi o tome. A ova, gospodična, to napravi u par sekundi. Nepravda!

"Hej, mala prizemlji se. Idemo." Nasmijao mi se Lucas i bacio me iz transa.

"Kako..." Ivan je otvorenih usta gledao Kiaru. Ni njemu nije bilo jasno Kiarino umijeće.

Kiara je slegnula ramenima i ušla u kantinu, a mi za njom. Stolovi i klupe su prazni.

"A što si očekivala?" Pitala sam samu sebe.

Ravno ispred su bila dva šanka ili pulta, kako god želite, a između njih vrata.

"Ugh, zaključanoo!" Derala se Gita.

"Smiri život, emačica je tu." Nasmijao se Ivan.

"A tu je i njena šaka ako ju tako još jednom nazoveš." Ljuto je rekla Kiara.

"Dobro... Šalio sam se."

Otključala je vrata i Gita je prva uletjela unutra.

"Aaaa štaa!! Tu ima svačega!" Čulo se iz kuhinje.

I da, stvarno je bilo svačega. Police su bile pune krafna, čokoladnih pahuljica, bombona i još drugih slatkiša. U hladnjačama su bile vreće zamrznutog pomfrita, zamrznute pizze, kroasani, svakakva peciva i puno kutija sladoleda.

"Oni nas lažu!!" Vikao je Ivan.

"A sad grabite što hoćete." Rekla sam i svi su počeli uzimati što žele.

Ja hoću pomfrit. Našla sam na polici spravu za pečenje mesa i pomfrita. Uključila sam ju u struju i stavila unutra pomfri. Kad se peklo, otišla sam po dvije čokoladne krafne, u zdjelicu sam stavila dvije kuglice sladoleda od čokolade i preljev od čokolade na to. Pronašla sam i aparat za smutije. Napravila sam si smuti od čokolade.

Ti ćeš se jednog dana utopiti u čokoladi.

Jedva čekam... Onda ću plivati u njoj.

Odričem te se.

Kad je pomfrit bio gotov, stavila sam ga na tanjurić. Svu hranu sam stavila na pladanj i uzela žličicu za sladoled. Otišla sam u kantinu k ostalima. Sjedili su za jednim stolom i pričali.

Odjednom se čuo jedan prasak s gornjeg kata.

"Što je to?!" Viknula je Gita.

______________________

Oprostite što duže vrijeme nije bilo nastavka. Prošli tjedan sam imala dosta projekata za školu i kroz vikend sam imala povišenu temperaturu tako da nisam mogla pisati.😔

Hvala svima koji čitaju ovu priču❤️❤️