U pogrešnim rukama

Uvod

Anita P. O. V.

Danas imam hiljadu obaveza i sastanaka ni sama ne znam kako ću sve to stići sama. U firmi moga oca ima i previše posla za samo jednu osobu,mnogo puta zažalim što sam ikad završila pravni fakultet kao student generacije na Harvardu. Ali njegova pravna imperija mora ostati prva u cijeloj Srbiji.

- Anči da li si završila,da idemo više na tu kafu. Naišla je Marina moja najbolja prijateljica koja me svaki put izvuče sa posla.

- Nisam sigurna da li sam slobodna do večeras,a znaš šta ja radim noću. Na trenutak me pogledala poprijeko ali je odmah vratila osmjeh.

- Da znam,odmaraš živce kod kuće i zato sam ti donjela kafu ovdje. U ruci je nosila dvije kafe i meni je to baš trebalo. Sjela je preko puta mene i odmah je počela da priča.

- Znaš divim ti se. Ti svako veče odmaraš od svega,a ja i od kad sam se udala samo se smaram na tim pilatesima i jogama,ubija me to. Moraš da se udaš da vidiš kako je meni,vrijeme ti je.Počela sam da se smijem i prolila sam malo kafe na pod.

- Stvarno te žalim,nema šta patiš se kao radnik na baušteli i još uz to pričaš nebuloze ,brak i ja. Jedva sam progovorila kroz smjeh prije nego što je ušao asistent moga oca.

- Gospođice Kovačević Vaš otac želi da Vas vidi. Čim sam ga ugledala vratila sam ozbiljan stav i odgovorila sam.

- Recite mu da dolazim odmah. Izašao je,a ja sam morala da se pozdravim sa Marinom i odem Sotoni na razgovor. Prošla sam pored mnogo kancelarija i više sam zaboravila kuda idem. Ova firma je prava imperija jer zgrada je veličine povećeg dvorca. Kada sam napokon došla ispred njegove kancelarije,pokucala sam i ušla.

- Trebao si me,oče? Postavila sam mu pitanje hladno jer moja osjećanja prem njemu i mojoj majci su odavno umrla. Bio je zadubljen u papirima i sigurno je spremao kog bogataša sad da opljačka na sudu. Kada je procesovao pitanje odmah je podignuo svoj bjesni pogled prema meni.

- Šta meni treba? Bolje pitanje je šta tebi treba?! Da li si ti normalna kakve su ovo gluposti! Bjesno je maltio sa mojim zahtjevom za ostavku.

- Ti si jedna od najboljih advokata koje imam,samo se sjeti koliko sam potrošio na tvoje školovanje u Americi!

- Vjerujem da to nije ni okrznulo tvoj bankovni račun,ti ležiš na parama,a ja ne želim da me ljudi prepoznaju po tome,shvati više! Dosta mi je više da mi svaki put nabijaš na nos to da si sve ti platio! Hoću da živim svoj život i da se namučim za nešto poštenim radom! Proderala sam se na njega i ni sama me znam odakle mi ovoliko snage. Dok je moj brat lumpovao i radio šta god hoće,ja sam ispunjavala tatina očekivanja,a sad mi je prekipjelo.

- Izlazi napolje, neću više da čujem za takve gluposti! Hoće gospođica pošten rad u korumpiranoj zemlji. Izlazi da te moje oči više ne vide! Izašla sam iz njegove kancelarije nakon njegove dramatične scene. Mnogo puta zažalim što mi je on otac,uvjek me iznervira. Otišla sam u svoju kancelariju po torbicu i neke papire i napustila sam zgradu. Više mi se gadi ovo mjesto, guši me sve to ali moj otac je opasan čovjek i uradiće sve da me zadrži.

Kada sam stigla kući odmah sam počela da prelistavam papire za sutrašnju parnicu. Moram da dokažem da je neki Miloš kriv da bi moj otac dobio svu njegovu imovinu. Istina mrzim bahate bogataše ,a on je upravo takav,tako da ću ga sa zadovoljstvom strpati iza rešetaka. Igor uskoro treba da stigne sa posla pa bi mi bilo bolje da što prije ovo završim, stalno me kritikuje kako previše radim. Svih 7 godina veze stalno je brinuo za mene i uvjek je bio tu za mene kad drugi nisu. Kada sam napokon završila sa svim papirima odlučila sam da napravim nešto za večeru. Morala sam prvo da se presvučem i tek tada sam počela nešto da pripremam. Uskoro mi je stigla porula od Julije,koja inače živi u Novom Sadu.

"Spremi se dolazim po tebe za sat vremena,idemo u provod."

Hajde da se i ona već vrati u Beograd. Ona je jedina iz naše familije koja je normalna na neki svoj način. Osjetila sam nečije ruke oko struka i topao dah na vratu.

- Stigao sam. Igor svaki put uspije da se ušulja u kuću bez da ga ja primjetim. Brzo sam se okrenula i otisnula sam sitan poljubac na njegove usne.

- Uvjek me prevariš. Blago se nasmijao i njegove oči su se susrele sa mojima.

- Da li postoji način da ti se iskupim. Zaigrano je rekao.

- Možda ali tek kad se vratim. Dotakla sam prstom njegov nos i odmakla sam se od njega. Pogledao me zbunjeno i tačno sam znala šta hoće da me pita.

- Idem sa Jucom večeras,došla je.

- Onda,večeras te čekam ili ne? Pa ovo je baš upitno,Julija i ja smo znale doći oko 4 sata ujutro.

- Ako ne dođem do 2 onda sam kod nje. Opet sam ga poljubila i otišla sam da se spremim. Razmišljam sada koliko ja volim ovog čovjeka,ali još uvjek nisam spremna za brak i djecu,prerano je i imam tek 24 godine. Dok je on već sada spreman na sve,ali ja sam ta koja koči to. U razmišljanju me prekine Julija.

- Hajde idemo,dolazi ovamo. I tako me samo povukla iz stana bez ijedne riječi. Osjećam da me čeka jedna veoma duga noć.

Evo uvod u novu priču

Mišljenja.💙